utorak, 12.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:11

Povratak srpskohrvatskog u udžbenike

ponedeljak, 13.09.2010. u 22:00
Аутор Новица Коцић

Južnoslovensku grupu jezika sačinjavaju bugarski, makedonski, srpskohrvatski i slovenački, glasi definicija u novom udžbeniku srpskog jezika Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva za osmi razred osnovne škole uz objašnjenje da je srpskohrvatski „tradicionalni naziv za narodni jezik koji čine štokavsko, čakavsko i ijekavsko narečje”.  Profesor beogradskog Filološkog fakulteta, Miloš Kovačević, prokomentarisao je u  razgovoru objavljenom u jučerašnjoj „Politici” da „kad nisu dali da se navede hrvatski i bosanski, autori nisu pristali ni da napišu srpski, nego srpskohrvatski jezik”. Iako ga na ovoj stranici udžbenika nema, srpski jezik, kao ni hrvatski i bošnjački nije izbačen iz udžbenika i zamenjen srpskohrvatskim, objašnjava Duška Klikovac, autorka udžbenika, takođe profesor Filološkog fakulteta u Beogradu.
– Treba da se razlikuje nivo književnog jezika i nivo narodnog jezika, to je trivijalna stvar u lingvistici. Na nivou narodnog jezika postoji srpskohrvatski kao lingvistički dijasistem, dakle, kao sistem dijalekata koji se sastoji od štokavskog, čakavskog i kajkavskog dijalekta. Na tom nivou, kao skup dijalekata postoji srpskohrvatski jezik. Na osnovi tog dijasistema, izrasla su tri književna jezika: srpski, hrvatski i bošnjački. Oko postojanja tih jezika nikako ne može da bude dileme zbog toga što je naša država potpisala dokument o nacionalnim manjinama, gde se nabraja koji su jezici nacionalnih manjina u Srbiji. Između ostalih, to su hrvatski i bošnjački, kako ga zovu srpski lingvisti, a ne bosanski. Ne postoji dilema ni oko toga da su srpski, hrvatski i bošnjački nastali na osnovu jednog jezika, zbog toga se i razumeju, njihovim govornicima nije potreban prevodilac. Ja nisam mogla u jednoj rečenici na jednom mestu da stavim sve to, tako da se o tome govori na tri mesta u udžbeniku – ističe profesor dr Klikovac.
Osmacima se tako predočava da se posle raspada Jugoslavije, srpskohrvatski književni jezik raspao na srpski, hrvatski i bošnjački. Na stranici udžbenika iz koje je „izbačen” srpski jezik obrađuje se lekcija o slovenskim jezicima, odnosno daje se podela na tri grupe slovenskih jezika koje su nastale raspadom praslovenskog jezika. Naša sagovornica objašnjava da se praslovenski jezik raspao na svoje dijalekte, jer tada nisu postojali književni jezici, normirani i standardizovani, od kojih su se neki dalje razvijali i raspadali na druge dijalekte.(/slika2)

– Prema tome mi možemo da govorimo o podeli južnoslovenskih jezika jedino na dijalekte, a na kraju možemo da kažemo da su to danas određeni književni jezici, ali jedino je metodološki i naučno ispravno govoriti o tome da se južnoslovenski jezik raspao na narodne jezike, a ne na književne jezike. Dakle, ja kao autor udžbenika nikako ne sporim da postoji srpski jezik. Na prvom mestu, moj udžbenik se zove Srpski jezik i kultura izražavanja, ja nisam ništa manje zainteresovana za srpski jezik nego neko drugi, ali naučna istina se mora poštovati – ističe profesor dr Klikovac.
Ona navodi i da sa strane nauke, ne postoji ništa sporno po ovom pitanju – književni jezik je srpski, a kada govore o narodnom jeziku, odnosno skupu dijalekata, lingvisti govore o srpskohrvatskom, što u nauci može da se naziva različitim imenima. Između ostalog, poznat je primer obuhvatanja jezika „naroda i narodnosti” nazivom bosansko-hrvatsko-srpski (BHS). – Na osnovu tog narodnog jezika normiranjem, kodifikacijom nastala su danas tri različita književna jezika koje priznaje i naša država jer, na primer, bošnjački se uči na Univerzitetu, postoje dvojezične škole, hrvatsko-srpske. Takođe, iza te formulacije ne stojim samo ja nego stoji Nacionalni prosvetni savet. Oni su tu formulaciju doneli, odobrili, izglasali posle diskusije i ne postoji ništa sporno ni oko toga – ističe profesor dr Klikovac.
Član Nacionalnog prosvetnog saveta, profesor dr Ljubomir Popović, nije želelo da ulazi u raspravu po ovom pitanju, ali je, takođe, istakao da je važno praviti razliku između narodnog i književnog jezika.
– Za razliku od narodnog, književni jezik je nešto što može da se proglasi, on je stvar i jezičke politike. Mislim da je u ovom udžbeniku sve to dobro objašnjeno i da je on sa stručne strane vrlo dobro urađen, kao i da je data jedna uravnotežena slika po pitanju jezika. Obuhvaćeno je na više mesta i stanje posle raspada SFRJ, objašnjava se i šta su to jezici nacionalnih manjina, a uvažavaju se i dokumenti naše vlade koji prepoznaju srpski, hrvatski i bošnjački – rekao je profesor dr Popović.

Jelena Čalija


Komentari62
9b563
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ljudevit Gaj
Jezik je isti, kako cete ga zvati je stvar politike. Kada bi se svi ovi 'lingvisti' stvarno bavili klasifikacijom 'jezika' i dijalekta dosli bi do zakljucka da postoje samo lokalizovane varijante na podrucjima manjim od drzava koji nisu definisani granicama istih i mogu se preklapati. Stoga, ne postoji ni srpski, ni hrvatski ni bosnjacki ni crnogorski, vec, primera radi, srpskohrvatski dijalekt koji se govori u juznoj Srbiji, srpskohrvatski hercegovacki dijalekt, srpskohrvatski dijalekt Slavonije, itd. Kako se razlikuje 'srpski' u istocnom Sarajevu od 'bosnjackog' u zapadnom? Da li taj 'srpski' ima vise zajednickog sa srpskim jezikom u Subotici ili sa komsijama prekoputa. Ocigledno je stvar politike, razlog nepostojanja cak ni zajednickog termina koji ne bi izazivao negodovanje neke grupe za ovaj zajednicki jezik jeste sto bagra ne zeli da saradjuje medjusobno vec zeli da pravi svoje mini-parohije u kojima bi bili vrhovni poglavari. U danasnjim pogledima i shvatanjima sveta, pateticno.
Grejs Grejs
ps. nemam pojma sa kojim znacenjem prof. Klikovac upotrebljava bosanski (niti me zanima jer je ne smatram autoritetom) @Petar Milenkovic Kako strucnost na vikipediji, bog s tobom? @Jasmina Mitrovic "osim Miloša Kovačevića - pravo srpsko ime i prezime" draga Jasmina, kakav vam je ovo argument? Sta cete onda reci za Egona Feketea? A znate li kog je porekla vase ime? nije bas da je pra-srpsko. @milos mm auuuu @Brane kad vec udaras na lingviste, onda prvo pravopis u sake!
Grejs Grejs
@Velizar Stojiljkovic "Neoboriva je cinjenica da je srpski jezik baza svih juznoslovenskih jezika" Kako mislite neoboriva cinjenica? Koji su dokazi? Ovo je sa lingvistickog stanovista cista budalastina u rangu onoga da su Srbi najstariji narod @Nada Lasker knjizevni jezik i jezik knjizevnika, tj. jezik kojim pisu knjizevnici nije ista stvar. @Mila Simic "Slovenski jezici pripadaju Zapadno-indijskoj grupi jezika" je l moste molim vas tu podelu da iznesete u celini, ja sam zaista radoznala, bez ironije? @Danilo Spasojevic bosnjaski vs. bosanski, se najpre uvelo da bi se oznaicla nacionalna pripadnost muslimana u Bosni, jer oni nisu imali naciju samo veru, a nisu mogli biti Muslimani jer to nije nacija, znaci Bosnjaci kao bosanski muslimani, nasuprot Bosanci, sto su bosanski Srbi, to je bila pocetna ideja lingvisticka, kao vecinsko muslimansko stanovnistvo pa onda da imaju jezik tj. da imaju ime za jezik, posto se jezik nije promenio, u stvari sad ima malo vise turcizama
Mirko Ivancevic
Boki kako nerazumes ja pisem takodjer latinicom posto je tastatura takva ali bi volio da imam cirilicu.
Ћирилица1 Удружење Ћирилица-Београд
Сви видимо да немамо банкомате на ћирилици, мобилне са уграђеном ћирилицом, да немамо МЛЕКО за наше унучиће и нашу децу, који прво науче ћирилицу и не могу да купе сами себи свој омиљени напитак... И нико још ништа не чини? Битка за ћирилицу сада постаје битка за Србију! За њен подмладак! У Србији има само MLEKO, па и њега није било ових дана на сваком месту у свако време, као некада... И нико за све ово не ОДГОВАРА!!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja