nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:19
Ne samo o poslu MILOŠ ŠOBAJIĆ

Romantik u duši, buntovnik na platnu

Jedan od naših najpoznatijih avangardnih slikara, koji je pre četiri decenije otišao u Pariz da odatle „osvoji svet”, govori o svojoj umetnosti, o ljubavi svog života, o najnovijoj izložbi u Liježu...
Autor: Aleksandra Mijalkovićsubota, 19.03.2011. u 22:00

Razapeti crveni torzo otkinutih krila. Plivač u izokrenutom svetu. Zgrčeni prsti šake koja očajnički pokušava da se otrgne iz hrpe zgužvanih mašina. Džinovska ruka se spušta kao usud da dograbi izbezumljenog stradalnika i odvuče ga iz lažnog mira njegove tihe svakodnevice. Obrisi čoveka, bez lica, sputanog konopcima i lancima, uhvaćenog u raskoraku: izuvijane plastične cevi kao žile, metalne šipke kao kosti. Ogromno stopalo zaustavljeno u vazduhu, kao da se najednom premišlja gde će se spustiti, i da li uopšte da završi započeti pokret.

A usred te eksplozije jakih, nasilnih boja krvi, vatre i noći, između tih zastrašujućih divova i naizgled ubistvenih skalamerija – dobroćudno, milo lice večitog dečaka, nežnog osmeha i čistog pogleda, uokvireno anđeoskim kovrdžama.

Miloš Šobajić nas strpljivo provodi svojim beogradskim ateljeom, unapred se izvinjavajući što ne može da nam pokaže više svojih radova. Većina je rasuta po muzejima i galerijama širom planete, mnogi su ostali u njegovom ateljeu u ulici Klinjankur u Parizu, gde je živeo i stvarao pune tri decenije. Tačnije, od 1972. do 2005. godine. Sada je opet Beograđanin, ako se tako sme deklarisati jedan istinski građanin sveta, umetnik čijim se slikama, skulpturama, grafikama, instalacijama i performansima dive likovni znalci na četiri kontinenta.

(/slika2)–Posle toliko vremena, vratio sam se kući. Započeo novi život. I dalje, naravno, putujem na izložbe, povremeno posećujem Pariz, ali mi je ovde glavna centrala – kaže slikar. Dok lakim korakom pomera velika platna i spretno sklanja kutije s bojama i četkama da bi nas što udobnije smestio, ne uspevamo da u ovoj vižljastoj figuri vidimo 66-godišnjaka.

– To je zato što, u stvari, još imam 27 godina, koliko mi je bilo kad sam prvi put otišao u Pariz, da postanem veliki umetnik u velikom svetu – objašnjava uz vragolasti osmeh.

Duhovno nasleđe dede Ilije

Njegovi (ne)zvaničnibiografi beleže da je u francusku prestonicu stigao 1972, dve godine nakon što je diplomirao na Likovnoj akademiji u rodnom Beogradu. Doputovao je da vidi jednu Pikasovu izložbu – i zadržao se naredne 33 godine!

–Nisam se pokajao što sam otišao, jer ovde nikad ne bih postigao ono što sam naumio, mada jemoždatrebalo da odem u Nemačku ili Britaniju, njihovi ekspresionisti su mi bliži nego francuski, kao i njihov način pristupa slikarstvu. Ali, Pariz je tada bio centar umetnosti (tamo su već bili naši avangardni umetniciMiodrag –Dado Đurić, Ljuba Popović i Vladimir Veličković), a ja sam govorio francuski zahvaljujući ocu Voju, diplomati, koji je posle rata bio vojni ataše u našoj ambasadi u Parizu. On me je u detinjstvu podsticao da crtam i nagovorio da upišem Akademiju:prepoznao je u meni onu umetničku notu koju sam nasledio od njegovog strica Ilije Šobajića –kaže poznati slikar.

(/slika3)Saznajemo da porodica Šobajić potiče iz istoimenog naselja ispod manastira Ostrog, ali je zbog nemaštine odatle otišla, seljakala se, i najzad nastanila u Nikšiću 1877. godine. Milošev deda po ocu bio je uspešan trgovac (držao je gvožđaru od koje je izdržavao celu familiju)a njegov brat Ilija (Milošev deda-stric) bio je čuveni slikar. Braća su izuzetno doprinela razvoju kulture u Nikšiću: pored ostalog su tu osnovali prvu knjižaru, biblioteku (1879) i čitaonicu, prvo amatersko pozorište, prvo pevačko društvo („Zahumija”) i listove „Nevesinje” i „Onogošt”, i otvorili prvi bioskop u Crnoj Gori („sala se grije – ulaz besplatan!”).

–Moj slavni predak Ilija Šobajić (1876–1953), na koga sam „povukao” talenat, studirao je slikarstvo na Akademiji umetnosti u Beču (1896–1901) i bio je jedan od najobrazovanijih crnogorskih akademskih crtača, grafičara, primenjenih umetnika i pedagoga, iako je bio daltonista. Ilijinicrteži su biliklasični, konzervativni(kako i pristoji pravom profesoru večernjeg akta), dakle sasvim suprotnimojim,buntovnim – kaže Šobajić.

Jedna priča za ceo život

A kakvo je njegovo slikarstvo?

–Od početka pa do danas imam u glavi jednu priču, koja se razvijala, dobijala nove, drugačije forme, ali ipak ostala ista: o čovekovom pokušaju da se izbavi, da se izdvoji iz gomile i da krene napred, što dalje, nekad bos, nekad u cipelama, nekad plivajući… Još ne znam gde će taj razapeti čovek,čovek u raskoraku,najzad spustiti nogu, gde će naći izbavljenje (jer, posmatrajući stvarnost oko sebe sve sam više pesimista), ali dok to ne otkrijem, dok ne utvrdim kako da ga oslobodim, želim da održim taj zamah, ritam koraka… Samo da se on ne prokliza i da ne pukne! – dodajeumetnik.

I mada ne vidi kraj priči koja ga vodi, nada se da će je, na ovaj ili onaj način, dopuniti i zaokružiti. Namerava da napravi film. Priprema seriju novih skulptura kombinovanih sa slikama, vodom i video snimcima: pogled sa dna bazena nagore, gde se sve dešava. Prva takva izložba će verovatno biti u „Danubijanumu” kod Bratislave, možda već dogodine. Nešto slično je, doduše, već nagovestio radovima koje je predstavio u Kini pre nekoliko godina, i u Moskvi, izložbom „Mala plaža”i skulpturom Skakača.

–Veliki prostor inspiriše da se misli veliko. Tako sam i došao na ideju o bazenima. Ali, pre toga me čeka da završim započeto. Drugog marta sam otvorio izložbu „Raskorak” u Kraljevskoj akademiji lepih umetnosti u Liježu. Postavka, koju čini 12 velikih slika (2,3 sa 1,8 metara) i ogromna središna skulptura,nazvana „Raskorak”, seli se 1. aprila u Muzej umetnosti u Temišvaru, a zatim, 25.aprila, u Akademiju nauka iumetnosti u Bukureštu. Dokraja proleća će bitipredstavljena u muzejima u Pečuju i u Karlsrueu, a u maju i u Bariju – najavljuje Šobajić.

Izložbe su ga provele svetom, ali neke zemlje su ostavile poseban utisak na njega.

– Kina je čudo! Ljudi su divni, blagorodni.Njihova umetnost, međutim,nikako da se oslobodi od stega tradicije duge pet milenijuma. Nenadmašni su u reprodukciji, talentovani – i uglavnom unificirani. A iz Moskve nosim jedno veoma neprijatno iskustvo. Doživeo sam da mi vlast konfiskujepet od 65 slika koje sam izlagao jer, navodno, nisu bile dobro izmerene. Tražili su da platim otkupninu, platio sam, ali mi ih ipak nisu vratili, išao sam na sud… Tako nešto se ne bi moglo dogoditi u Evropskoj uniji!Posle tri godine sam najzad uspeo da izbavim svoje slike, pa sam ih poklonio Moskovskom muzeju. U inat! – prkosno primećuje umetnik.

Kao Dali i Gala

Taj buntovni deo njegove prirode jeuglavnom ograničen na slikarsko platno. U duši je nepopravljivi romantik. O tome svedoči i priča o njegovoj velikoj, jedinoj ljubavi, kojom se tajno oženio pre 43 godine u Dubrovniku. Kumovi su bili poznanici koje je slučajno sreo na Stradunu.

– Moju Lotos (svi je zovu Lotka,a ime joj je odabrala majka, jer je začeta među lotosima) upoznao sam i zavoleo kao gimnazijalac. Uvek mi je bila velika podrška iinspiracija. Njena je bila ideja da odemo iz Beograda u veću sredinu, gde ću imati više prostora da se ostvarim. Oštro smo „napali” Pariz… a da nismo znali, kad smo dospeli na aerodrom, ni kuda ćemo ni kako ćemo. Sve je dobro prošlo, a mi smo, evo, proputovali svet i ponovo se skrasili u Beogradu. Dece, na moju žalost, nemamo. Želeo sam da ih imam četvoro-petoro, ali je Lotos bila protiv toga, nije htela da ih rađa „u ovaj grozni svet”. Tako sam ja bio i ostao središte njenog života, slobodan da se u potpunosti posvetim svojoj umetnosti – dodaje Šobajić, čija romansa neodoljivo podseća na onu između čuvenog španskoj slikara Salvadora Dalija i njegove Gale.

Zanimljivo je da su se i Miloševi roditelji,otac Vojo Šobajić iz Nikšića i majka Mira Đerić sa Plitvica, venčali kao veoma mladi. Ona je pobegla u partizane od ustaša, i tu je među ratnim saborcima upoznala ljubav svog života. Pored Miloša izrodili su i Dragana (on je pijanista i profesor na Muzičkoj akademiji) i Ljiljanu (prevodilac sa engleskog). Miloš je dekan i profesor slikarstva na Fakultetu za umetnost i dizajn univerziteta „Megatrend“ u Beogradu i vanredni profesor na Akademiji lepih umetnosti Luksun u Šenjangu (Kina).

Da li je postigao sve što je želeo?

–Ni kao Evropljanin, ni kao umetnik nikad ne mogu biti do kraja zadovoljan. Suština evropskog duha je da stalno sve preispituje, to ga podstiče da ide sve dalje. Iz tog nezadovoljstva smo dospeli ovako visoko. Poražavajuće je kad čovek postane zadovoljan sobom. To ubija umetnika – tvrdi Šobajić.

I politika može da naškodi umetniku. Iako miljenik francuske javnosti, naš sagovornik je devedesetih godina zbog nekih svojih izjava proglašen srpskim nacionalistom, navukao gnev tamošnjih medija i pao u nemilost. Čak je bilo protivljenja daon 1995. zastupa jugoslovensku umetnost na bijenalu u Veneciji.

–Umetnost jeste i trebalo bi da bude apolitična, inače ne bi valjala, ali umetnik mora imati politički stav, znati šta se oko njega zbiva. I reagovati na nepravde – smatra Šobajić. I njegove slike su, uostalom, jasan komentar na svet koji ga okružuje.

-----------------------------------------

Slikar revolta

Slike i skulpture Miloša Šobajića nalaze se u više od dvadeset prestižnih muzeja širom sveta, u proteklih 40 godina bile su predstavljene na stotinak samostalnih i četiri puta toliko grupnih izložbi, u pet monografija, bezbroj katalogai novinskihtekstova. O njemu je snimljeno nekoliko televizijskih filmova, o Šobajićevoj umetnosti su pisali i govorili neki od najpoznatijih srpskih i svetskih likovnih kritičara, istoričara umetnosti, književnika, reditelja, pesnika, filozofa isociologa, među kojima i Irina Subotić, Ivan Đurić, Nikola Kusovac, Peđa Milosavljević, Slobodan Šijan, Milorad Pavić, Branislava Jevtović, Zoran Markuš, Sreto Bošnjak, Džon Nezbit, Mark L Bot, Bernar Noel, Dimitri Analis, Klod Molard, Kostas Mavrakis, Žerar Ksuriguera …

·,,Slikar revolta protiv svega što je okamenjeno, otkrovitelj ekstremnih situacija, gde najmanji pokret ruke, najmanji korak u prostor drugih, izaziva veliki nemir...(Alen Žufroa, kritičar, Pariz)

· „Šobajićevo slikarstvo možemo da povežemo s filmom hladnog horora…“ (Volfgang Koš, kritičar, Nemačka)

·„Njegovo virtuozno i snažno slikarstvo odslikava ovaj ludi, ludi svet, s kojim smo u svakodnevnoj borbi, s kojim živimo i koji trpimo.“ (Harijet Zines, kritičarka, Njujork)

·„Sve eksplodira u Šobajićevom slikarstvu i sve ide prema apsolutnom uzbuđenju i strahu od krize, dosade, terora, koji predstavljaju naše svakodnevne istine.“ (Franko Solmi, direktor Muzeja savremene umetnosti, Bolonja)

· „Miloš stvara slikarstvo u kojem sva skučenost njegovog pretka eksplodira i menja pravac prema neviđenoj slobodi...Pustite da vas prožmu te monumentalne slike u dnu jedne aleje, duboke i ambisno crne…“ (Peter Handke, književnik, Austrija)

·„Mesta koja Šobajić stvara puna su opasnosti, drame i uvek destruktivna. Tu ništa nije onako kako bi trebalo da bude, a sve što postoji ne uspeva da preživi. Opasnost i smrt nas vrebaju na svakom koraku i ta atmosfera iščekivanja i neizvesnosti, koja svakog trenutka može da se pretvori u košmar, tipična je za njegovo delo.“ (Beate Rajfenšajd, direktorka Ludvig muzeja,Koblenc)


Komentari1
b6e26
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

MaRiJa MaRiJa
Sjajan slikar, hvala na textu!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja