Moja leđa znaju težinu nepravdi

Mnogi još pamte pogotke Mladena Bojinovića koje je, ušaviši nezagrejan s klupe, zabio Špancima u četvrtfinalu Svetskog prvenstva 2001. Pokrajčev "džoker", kako su ga tada često nazivali, trasirao je put našim rukometašima ka poslednjem polufinalu nekog velikog takmičenja. U Francuskoj je osvojena "bronza" koja je po mišljenju mnogih predstavljala zadnji trzaj sjajne generacije predvođene Nedeljkom Jovanovićem, Draganom Škrbićem, Dejanom Perićem...

I kada se očekivalo da će tada 24-godišnji Bojinović uz nekolicinu mlađih igrača polako ali sigurno preuzeti štafetnu palicu državnog tima desilo se nešto sasvim suprotno. Rođeni Banjalučanin pao je u drugi plan uprkos činjenici da je u klupskom rukometu gazio kolimetarskim koracima. Vrhunac ljudske i sportske nepravde doživeo je za vreme mandata Veselina Vujovića. Za poslednja tri takmičenja nije bio ni na spisku reprezentacije iako je bio u životnoj formi, prevodeći francuski Monpelje do samog vrha evropskog rukometa.

Odlazak Vujovića označio je momentalan povratak Bojinovića u nacionalni tim. Novi selektor Jovica Cvetković ga je bez dvoumljenja uvrstio na spisak tima koji je u stvaranju, a da nije ni najmanje pogrešio pokazao je Svetski kup gde je Bojinović s 25 pogodaka bio naš najefikasniji igrač. U osvrtu na ovo takmičenje izrazio je ogromno zadovoljstvo pre svega iz razloga što je Srbija pokazala da može da igra moderno:

– Imajući u vidu da krećemo od nule i da je svaki početak izuzetno težak lično sam prezadovoljan. Gotovo na svakom meču postigli smo preko 30 golova, a dobro znamo da je napad godinama bio rak-rana ove reprezentacije. Bolji rezultat je izostao ponajviše zbog neuigranosti odbrane i zbog toga što smo na golu imali dva debitanta. Da su u ovom segmentu igre stvari bile na svojem mestu siguran sam da bi i rezultat bio neuporedivo bolji, bez obzira što smo na Svetski kup otišli bez ijednog treninga.

Iako je prema njemu reprezentacija imala maćehinski odnos Bojinović se nijednog trenutka nije dvoumio da li da se odzove pozivu:

– Od reprezentacije nikada ništa nisam dobio i sve što sam postigao u karijeri isključivo je moja lična zasluga. Teži put sam prolazio i u rodnoj Banjaluci a potom i u Beogradu. Uvek sam zadnji debitovao za reprezentaciju, a kada je trebalo da se nešto prelomi uvek je to bilo preko mojih leđa. Godinama čovek se privikne na sve to, ali ne može da ostane ravnodušan. Ostaju velika žal i praznina za poslednje četiri godine. Krivo mi je, pre svega, iz razloga što sam mogao mnogo da pomognem reprezentaciji. Bez obzira na sve nikada ne bih ni pomislio da reprezentaciji okrenem leđa prevashodno iz ljubavi prema svojoj zemlji i zbog toga što smatram da je igranje za državni tim ogromna čast. Pogotovo sada kada smo konačno dobili svoju državu. Jedini uslov koji sam uvek postavljao i koji ću uvek postavljati je poštovanje – i igrača prema reprezentaciji i obratno. Sve dok ne postoji omalovažavanje, što je nekada bio slučaj, spreman sam da "poginem" za svoju zemlju.

As Monpeljea o početnoj saradnji s Jovicom Cvetkovićem ima samo reči hvale:

– Prvi put radim sa Cvetkovićem. Utisci su krajnje pozitivni. Za kratko vreme uspostavio je odličan kontakt sa svim reprezentativcima. Ne postoji pritisak i za sada sve je na najvišem nivou. Nadam se da će tako i ostati i kada krenu mečevi sa mnogo većim imperativom rezultata nego što su bili oni na Svetskom kupu.

Mladen Bojinović već petu sezonu igra u Monpeljeu, sa kojim se 2003. okitio evropskom krunom i sa kojim ima ugovor na još dve godine. Pored ovog trofeja osvojio je i četiri šampionata Francuske i dva nacionalna Kupa. Kako kaže ni ne pomišlja da promeni sredinu budući da se potpuno pronašao u ovom klubu i gradu na jugu Francuske:

– Iako je francuska liga slabija od španske i nemačke igranje za Monpelje je dovoljno veliki izazov jer spada u grupu najjačih evropskih ekipa sa uvek najvišim ambicijama. Iako je ovih godina bilo malo boljih ponuda i iz Španije i iz Nemačke ni jednog trenutka nisam ni pomislio da napustim ovaj klub. Jednostvano, u Monpeljeu mi je sve potaman. Od finansijskih detalja i atmosfere u klubu pa sve do mediteranske klime i načina života u samom gradu.

--------------------------------------------------------------------------

Profit od reprezentacije

Francuska se posle nekoliko godina stagnacije na velika vrata vratila u sam vrh svetskog rukometa osvojivši "zlato" na Evropskom prvenstvu u Švajcarskoj. Po Bojinovićevim rečima uspesi ove reprezentacije će tek uslediti:

– Zbog smene generacija i odlaska u "penziju" Štoklena, Ričardsona, Vola... Francuska u poslednjih nekoliko godina nije imala toliko uspeha na međunarodnoj sceni. Sada su stasali neki mladi igrači s Karabatićem kao predvodnikom novog talasa i rezultat nije izostao.

Inače, za razliku od naše zemlje za koju se igra isključivo iz ljubavi u Francuskoj je nastup za reprezentaciju izuzetno isplativ: