nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:52

Beograd na dvesta sputanih voda

subota, 28.05.2011. u 22:00
Будући изглед вождовачког потока Фото Шумарски факултет

Na samo pet kilometara od užeg centra Beograd će dobiti još jednu zelenu oazu. Izletište u kome će moći da se vežba i uživa u šetnji i vožnji bicikla nići će uz Kaljavi potok, na deonici od okretnice trolejbusa na Banjici do fabrike „Tehnogas” u podnožju Kanarevog brda. Projekat za uređenje tog prostora izradili su stručnjaci Šumarskog fakulteta.

Kaljavi potok će biti i svojevrsni istorijsko-prirodnjački rezervat jer se, pored neolitskog naselja u blizini, na tom području nalaze i staništa dvadesetak vrsta retkih ptica koje inače ne žive u gradskom jezgru, tri izvora i krečnjaci na površini terena, što je geološki fenomen.

Kako je istakao Goran Trivan, sekretar za zaštitu životne sredine, ovo je ujedno početak stvaranja mape prestoničkih zeleno-plavih koridora, odnosno uređenih šumsko-vodenih celina.

Da prestonica ima više nego bogate potencijale za takvo oplemenjivanje urbanog prostora, potvrđuje profesor Ratko Ristić, vođa projektnog tima sa Šumarskog fakulteta:

– U 17 gradskih opština postoji 199 vodotokova, ne računajući Dunav, Savu i Kolubaru. Mnogi od njih su zapušteni i uvedeniu kanalizaciju. Realno bi bilo da se barem po jedan godišnje preuredi u izletište – kaže profesor Ristić.

Za sređivanje oko 800 metara voždovačkog potoka i okoline potrebno je oko 60 miliona dinara, a ovaj „kolektor” septičkih jama mogao bi da se za samo dva meseca preobrati u oazu.

– Ove godine iz gradske kase je za pošumljavanje opredeljeno 100 miliona dinara, a akcijom će biti obuhvaćeno nekoliko stotina hektara. Namera je da u perspektivi te površine i uvećamo, kao i da razvijemo zeleno-plave koridore – ističe Trivan.

Dosadašnja, kaže profesor Ristić, često haotična urbanizacija, pored zelenih „progutala” je i dobar deo plavih koridora. Teško je i zamisliti da su trasom današnjeg Južnog bulevara i Nemanjinom ulicom nekada tekli potoci. Njihova sudbina je definitivnozapečaćena asfaltom, ali će zato Kaljavi potok, pored betonskog šetališta uz korito, dobiti trim stazu i mostiće, dok će sadašnje šumske putanje biti posute materijalom od prerađenog drveta i oivičene oblicama. Biće posađena i nova stabla. Kompleks će imati površinu od oko osam hektara šume u kojoj će se naći i teretana na otvorenom, igrališta za decu i natkrivena odmorišta. Nelegalne građevine i ograde uz korito vodotoka moraju se ukloniti, kao i bašte i kanalizacioni ispusti u potok.

Čitava mreža od desetak plavo-zelenih koridora mogla bi se napraviti za nekoliko godina, a već je u planu uređenje Jelezovačkog potoka, koji teče iz Jajinaca i pritoka je Kaljavog.

– Ne treba smetnuti s uma da Ada Huja ima sve uslove da postane nova Ada Ciganlija. Istinski greh je što arčimo prirodna bogatstva prestonice, pa se se ovih dana zaziđuje Mirijevski potok i preko njega pravi nastavak Mirijevskog bulevara – napominje profesor Šumarskog fakulteta Zoran Nikić.

D. Jokić-Stamenković

-----------------------------------------------------------

Zeleno-plavi koridori sveta

U svetu postoje bogata iskustva u „iscrtavanju” plavo-zelenih koridora. Najgrandiozniji poduhvat te vrste bio je otvaranje potoka Čongju-Čong u centru Seula 2005. koji je čitav vek bio sapet u kanalizacionoj mreži. U vaspostavljanje i luksuzno uređenje vodotoka u centru južnokorejskog Menhetna uloženo je oko pet milijardi dolara.

Građani Toronta ponosni su na preuređenje svoje najstarije ciglane: umesto da na toj lokaciji podignu šoping mol, kako je prvobitno planirano, Kanađani su napravili jezero na mestu gde se nekada vadila glina, postavili pontone, odmorišta, a samu ciglanu opremili za predstave i koncerte.

O tome kako se oživljavaju vodotokovi postoji na desetine primera u Evropi, pa tako u italijanskom gradiću Luka ili u Avinjonu (Francuska) kroz gradska jezgra teku čisti potoci, duž kojih su koridori za šetnju i relaksaciju.

-----------------------------------------------------------

Hoteli kao- lađe

U knjizi „Beograd ispod Beograda” Zorana Nikolića i Vidoja Golubovića navedeno je da su Kumodraškom i Rimskom ulicom nekada tekle reke. Sve kapitalne građevine u srcu grada su, kako slikovito opisuju autori, „lađe” na podzemnim vodama pa su neimari grdne muke imali dok su podizali hotele „Moskva”, „Slavija”, „Park” i Palatu „Albanija”. Kada je građena „Beograđanka”, desetak jakih izvora sprovedeno je u kanalizaciju.

Jedna od najvećih reka bila je Mokroluška – slivala se od Malog Mokrog Luga ka Mostarskoj petlji. U posleratnom periodu tu je napravljen ogroman kolektor pa danas ta reka do Save doslovce teče ispod autoputa.

– Bibijin potok tekao je od zgrade „Politike” ka Bajlonijevoj pijaci, duž Skadarske ulice. Bulbulderski ili Slavujev potok i danas teče od Trećepozivačke česme na Zvezdari do Dunava ispod Ulice Dimitrija Tucovića, Vračarski potok još ide od Slavije ispod Nemanjine ulice ka Savi, a Čuburski potok sa Neimara ka Savi, Južnim bulevarom i Ustaničkom ulicom.

Postoji i Kumodraški potok koji je takođe u podzemnom tunelu. Danas ispod hotela „Moskva” ima 11 živih izvora, ispod hotela „Slavija” je takođe veliki izvor, a jedan je i na Zelenom vencu – navodi Vidoje Golubović.


Komentari2
5c9e7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Slobodan Jović
Ovo je fenomenalno ,ali je stručnjaci koji su radili ovu studiju nisu imali u vidu da je deo tog istog potoka iznad Avalskog druma do izvora u katastrofalnom stanju,u taj deo potoka se uliva kanalizacija iz Beranske i Porodice Trajković koje su ogromne ulice,pa možete li zimasliti kakav je to smrad ,mrtvi kerovi,životinje ,pet ambalaža ,kese,pa to je strašno.Mislim da je ideja fenomenalna ali ne izvodljiva iz razloga što treba da se očisti i taj deo potoka i završi kanalizacija u pomenutim ulicama da bi to bila ekološka oaza ,za šta treba dosta para realno.Podržavam projekat
писте и коридори
"Коридор за шетњу" или - шеталиште?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja