utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:01

Država bez odlikovanja

ponedeljak, 19.02.2007. u 19:36
Орден Таковског

Svečano uručivanje Emiru Kusturici Ordena Viteza reda umetnosti i književnosti, najvišeg priznanja Republike Francuske u kulturi, bilo je prilika za podsećanje da su ovo odlikovanje dobili i Danilo Kiš, Vladimir Veličković i Miroslav Čangalović. Kada bi Kusturici ili nekom drugom trebalo dodeliti neko domaće odlikovanje to bi bilo teško izvodljivo jer Srbija danas svojih odlikovanja – nema.

U državnoj zajednici SCG, predsednik Svetozar Marović je dodelio oko 1.800 odlikovanja na osnovu Zakona iz 1998. godine, a pre toga ordeni iz SFRJ, posle raspada države, uglavnom nisu ni dodeljivani.

Tokom NATO bombardovanja i ubrzo potom, Slobodan Milošević je dodelio više od 14.000 odlikovanja, a predsednik SRJ Vojislav Koštunica je za dve godine potpisao ukaze za 3.152 ordena.

Uz ranija, redizajnirana odlikovanja iz vremena SFRJ, posle 1998. dodeljivani su i Orden Nemanje (za zasluge u predstavljanju države), Orden Njegoša (društvene i humanističke nauke), Orden Vuka Karadžića (prosveta, kultura i umetnost) i Orden Nikole Tesle, za zasluge u oblasti prirodnih i tehničkih nauka.

Pokušaj da u Narodnoj skupštini Republike Srbije bude izglasan zakon o odlikovanjima krajem 2005. godine nije uspeo. Predlog je predviđao da Republika Srbija ima orden cara Dušana, orden Takovskog krsta i orden za zasluge Republike Srbije; kao velika odlikovanja Republike Srbije predloženi su Karađorđev krst i Dositejeva medalja, a predlog je predviđao medalje i spomenice Republike Srbije (medalja za hrabrost, medalja za spasavanje života i medalja za isticanje u službi).

Srbija danas nema svoje ordenje, iako je prvo odlikovanje, Orden Takovskog krsta, dobila 1865. godine, kada ga je ustanovio knez Mihailo Obrenović, u spomen pedesetogodišnjice Drugog srpskog ustanka.

Tako je posle majskog prevrata 1903. i dolaska Petra I Karađorđevića na vlast, ukinut Orden Takovskog krsta i 1. januara 1904. godine, kao prvi po rangu, ustanovljen Orden Karađorđeve zvezde.

Ukinuta su još neka odlikovanja iz perioda dinastije Obrenovića, na primer, Orden Miloša Velikog i Medalja kraljice Natalije, dok su neki ordeni zadržani, ali uz  određene modifikacije. Na Orden Belog orla, ustanovljen 1883. godine, umesto monograma kralja Milana I Obrenovića utisnuta je godina proglašenja Srbije za Kraljevinu (1882). Isti monograf je uklonjen i sa Ordena sv. Save, a stavljena je godina ustanovljenja ovog odlikovanja (1883).

Orden kneza Lazara iz 1889. godine, ustanovljen u spomen 500-godišnjice Kosovske bitke mogli su da nose samo kralj i punoletni prestolonaslednik.

Orden jugoslovenske krune je iz 1930. godine, a dodeljivan je ,,za uspomenu na oslobođenje i ujedinjenje Kraljevine Jugoslavije, za priznanje na radu za kralja i otadžbinu, državno i narodno jedinstvo’’.

Nove stranice u istorijatu domaćeg ordenja otvorene su tokom Drugog svetskog rata, jer je naređenjem Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke, partizanske i dobrovoljačke vojske u januaru 1942. ustanovljeno zvanje narodnog heroja. Prvi nosilac ovog ordena bio je Petar Leković (mart 1942).

Počela su da se nižu i druga odlikovanja, ali je Orden narodnog heroja bio najviši u rangu do februara 1954. kada je ustanovljen Orden jugoslovenske velike zvezde, kao najviši orden SFRJ, što će ostati njegov rang i u vreme SR Jugoslavije. Do 1972. orden je dodeljivan samo šefovima stranih država, a od te godine i domaćim zaslužnicima.

Ordenom narodnog heroja odlikovano je 1.324 Jugoslovena (od toga 903 posmrtno), kao i 22 stranca (najviše državljana SSSR-a, njih 16).

Za Orden narodnog heroja vezana je naročita zanimljivost jer i vrlo autoritativni izvori navode da je skicu za orden sačinio Đorđe Andrejević Kun. Pri tome se zanemaruje podatak da se na prvim Kunovim skicama iz 1943. godine nalazio lik maršala Tita, što nije bilo prihvaćeno.

Istraživanja Vladete Vojinovića pokazala su da je Orden narodnog heroja dizajnirao dalmatinski i jugoslovenski skulptor Frano Menegelo Dinčić (1900–1986), neko vreme i profesor Druge beogradske gimnazije, čije se zdanje nalazilo na mestu današnje ,,Politike’’.

I dok Republika Srbija čeka sopstveni zakon o odlikovanjima, Aleksandar II Karađorđević nastavlja da dodeljuje ,,kraljevsko ordenje’’. Tako je prošle nedelje, na Sretenje, odlikovao Patrijarha srpskog gospodina Pavla Kraljevskim ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena ,,za njegove velike zasluge na čelu Pravoslavne crkve i za delovanje i dobrobit i spas naroda’’.

Ovaj orden, najviše državno priznanje u Kraljevini Srbiji i Kraljevini Jugoslaviji, imao je i neke elemente porodičnog ordena (svi kneževi kraljevske krvi stiču ovaj orden rođenjem, a insignije se na njih stavljaju pri krštenju).

Kao toliko drugog u zemlji Srbiji, i priča o ordenju je očigledno prilično komplikovana.

Slobodan Kljakić

-----------------------------------------------------------

Delo za istoriju

Nobelova nagrada Ivi Andriću najviše je priznanje koje je dobio jedan srpski umetnik

Od brojnih svetskih nagrada koje su tokom proteklih godina, a i danas, dodeljivane našim umetnicima, Nobelova nagrada za književnost koja je 1961. pripala srpskom piscu Ivi Andriću je, van svake sumnje, najviše i najvažnije priznanje. Andriću je Nobelov komitet nagradu dodelio za epsku snagu kojom je obradio teme i ocrtao ljudske sudbine, crpeći ih iz istorije svoje zemlje.

U nizu Nobelovih nagrada za književnost koje se od 1901. dodeljuju piscima u celom svetu, Andrićeva je među onim retkim koje nisu sobom "vukle rep" nedoumica ili izazivale čak i kritiku. Naš pisac je ovo priznanje dobio za svoje celokupno delo, ali je u obrazloženju posebno apostrofiran njegov najpoznatiji roman "Na Drini ćuprija", objavljen 1945. godine.

Inače, Nobelova nagrada za literaturu poslednjih godina posebno izaziva kritičke ocene (podsetimo da se jedan od članova Nobelovog komiteta čak povukao kada je to priznanje za 2004. pripalo austrijskoj književnici Elfridi Jelinek). U novije vreme čak je sve više onih koji tvrde da su Nobelove nagrade "generalno antiameričke u literaturi, antiruske u nauci i literaturi, pronemačke u nauci (do Drugog svetskog rata) i proskandinavske u svakoj kategoriji". Koliko je ovo tačno valjalo bi proveriti, ali zvuči zanimljivo.

Ivo Andrić je Nobela dobio opštom saglasnošću u Švedskoj akademiji; interesantno je da je Andrićevu kandidaturu, prema ondašnjem pisanju "Njujork tajmsa", podržao Dag Hamaršeld koji je tada bio generalni sekretar Ujedinjenih nacija i aktivni član Švedske akademije. Hamaršeld je svoj glas Andriću ostavio kovertiran, pre nego što će 18. septembra poginuti u avionskoj nesreći u Severnoj Rodeziji. Ovom prilikom je zgodno podsetiti da Švedska akademija svake godine šalje svim zainteresovanim kulturnim institucijama sveta pozive da nominuju svoje kandidate za nagrade. Sve nominacije koje stignu do 1. februara uzimaju se u obzir. Članovi Akademije prave širi izbor od približno dvadeset kandidata da bi se, kako kažu poznavaoci procedure, izbor suzio do leta na njih petoro. Glasanje je u oktobru, a kandidat koji dobije više od polovine glasova je i dobitnik najvišeg svetskog priznanja. Recimo i to da je za 1961. godinu, Nobelova nagrada za mir dodeljena posthumno upravo Dagu Hamaršeldu.

Ivo Andrić je prvi Jugosloven koji je do tada dobio Nobelovu nagradu; od ranije dobro poznat u svetu, bio je i prethodnih godina "u igri" za to priznanje. Cenjen je i hvaljen zbog majstorskog pripovedanja i načina na koji povezuje istoriju i sadašnjost. Kroz njegovo delo, mostovi, na prvom mestu most na Drini, simbolično govore o neophodnosti povezivanja ljudi a ne međusobnog razdvajanja i uništavanja.

Kroz Andrićeve romane svetu je "progovorila" slovenska duša, i to je neprocenjivo blago koje i danas govori o nama, i našim prostorima. Tokom proteklog perioda u kojem se u krvavim ratovima raspadala Jugoslavija, mnogi novinari, istoričari pa i političari koji su pokušavali da nas pomire i zaustave borbe, govorili su otvoreno da su iznova čitali romane Ive Andrića kako bi mogli bolje da shvate ne samo našu tradiciju nego i duboke duhovne korene koji su u srži naših mentaliteta.

Andrić je zbog svojih humanih principa i danas rado čitan svuda u svetu – dokaz za to su neprestani zahtevi njegovoj Zadužbini u Beogradu za prevođenje.

A. C.

Komentari0
c209c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja