utorak, 01.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 25.03.2014. u 15:00 Slaviša Orlović

Mandat dominantne stranke

Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji bili su pravo stranačko čistilište i gubilište. Tri parlamentarne stranke nisu prešle cenzus (DSS, URS i LDP), u parlament su ušle samo tri manjinske i četiri liste relevantnih partija. Srbija je dobila dominantnu stranku – SNS i partijski sistem sa dominantnom strankom.

Takav partijski sistem imali smo deset godina sa SPS-om (od 1990. do 2000),a u Crnoj Gori je sa DPS-om na snazi dvadesetak godina. Za razliku od SPS-a koja je kao partija naslednica bivših komunista i pre uvođenja višepartizma kontrolisala sve, SNS je jedna od najmlađih stranaka u političkom životu Srbije (postoji od 2009). Ako se uzme u obzir partija prethodnica – SRS, njen rad datira od uvođenja višepartizma u Srbiji. Dominantna stranka u višestranačkom sistemu ima dva obeležja: neuporedivo je jača od svoje konkurencije u dužem vremenskom periodu i identifikuje se sa celim narodom. Za model ostaje teorijski važno pitanje koliko dugo će SNS dominirati.Ono što je razlikuje od partija u jednostranačkom sistemu to je izloženost kritici opozicije. Posledica ovih izbora je izuzetno slaba opozicija, čime je izgubljen demokratski balans i protivteža. To je potencijalno slaba tačka po dalji proces konsolidacije demokratije. Potrebno je napraviti razliku između dominantne stranke i partijskog sistema s predominantnom strankom. Dominantna stranka u nekom partijskom sistemu daleko nadmašuje sve druge, s obzirom na to da je jača od njih. Partijski sistem sa predominantnom strankom je onaj u kojem glavna stranka ima apsolutnu većinu mandata. SPS je imao apsolutnu većinu samo nakon prvih višepartijskih izbora (1990), osvojivši 194 od 250 mandata. Nakon svih sledećih izbora SPS je bila prinuđena da traži podršku drugih stranaka (1993. od SRS-a, 1994. od Nove demokratije, 1998. od JUL-a i SRS-a, na republičkom i SPO-a na saveznom nivou). U svim vladama od 1990. do 2000., SPS je činio okosnicu, davao premijera i imao ključne resore. Partijski sistem sa predominantnom strankom vezuju se za one zemlje u kojima jedna stranka u dužem periodu sama formira vladu a sa vlasti je može skinuti koalicija svih ili većine ostalih stranaka. Najbolji primeri ovakvog partijskog sistema su: liberalne demokrate u Japanu koje su vladale 53 godine sa devet meseci pauze, socijaldemokrate u Švedskoj koje su vladale pedesetak godina, Kongresna partija u Indiji koja je vladala 31 godinu, Demohrišćanska partija u Italiji koja je vladala 45 godina i Revolucionarna partija u Meksiku koja je vladala 72 godine.

SNS je na ovim izborima osvojila najbolji rezultat od obnavljanja višepartizma u Srbiji. Za razliku od SPS-a koja je 1990. osvojila 46,1 odsto glasova i 77,6 odsto mandata,ali po većinskom izbornom sistemu, SNS je sada osvojila 48,34 odsto glasova i 63,2 odsto mandata (158 od 250) po proporcionalnom sistemu, što je velika razlika. Novina koju su doneli ovi izbori,a koja ima svoje pozitivne efekte za demokratsku političku kulturu,je podnošenje ostavke lidera partija koje su ostale ispod cenzusa (Koštunica –DSS i Dinkić –URS). U parlamentu će biti više oddvadeset partija, koje su uglavnom dobile mandate na listama većih partija, a moći će da se formira desetak poslaničkih klubova. SPS je svojim partnerima dala 45 odsto mandata (30 PUPS i 15 JS), što znači da će najjača partija posle pobedničke imati nešto više od dvadeset mandata. Ispod cenzusa su antievropske, evroskeptične i desničarske stranke. Ekstremna desnica, umesto u parlamentu, ostala je na ulici. Srbiji ostaju teška pitanja svrstavanja i izjašnjavanja oko NATO-a i Rusije. Stranka kojoj je glavna ideja bila neutralnost ostala je van parlamenta.

Vlada koja će se formirati nakon ovih izbora suštinski će biti jednopartijska iako će formalno imati više stranaka. Naime,i na listi SNS-a su SDPS, NS, SPO, PS. Tom spisku verovatno će se dodati SVM. Neizvesno je da li će SNS pozvati neku veću partiju u vladu. Takve signale daje SPS ali i NDS, koja ulazak u vladu uslovljava neulaskom SPS-a. U tom slučaju, parlamentarnu opoziciju činila bi samo DS, a u određenom smislu i NDS, što je ukupno 37 od 250 poslanika. Za uvođenje u vladu neke relevantne stranke, mogu postojati sledeći razlozi. Prvo, potreba dvotrećinske većine za promenu Ustava. Drugo, neka inicijativa spolja, na primer iz Rusije i/ili SAD. Treće, potreba da se simulira podela odgovornosti. Kažemo „simulira” zato što je na osnovu mandata građana, odgovornost isključivo na SNS-u. Moguće je i da se pozajmi neko kadrovsko rešenje iz miljea stranaka opozicije ali bez ulaska te stranke u vladu.

Ubedljivi pobednik izbora je Aleksandar Vučić. Njemu ostaje da nađe meru između radosti i brige i da reši dva glavna problema svake politike, a to su novac i kadrovi. I ranije je sve ili skoro sve, bilo pod njegovom kontrolom, ali sada ima legitimitet i jasan mandat od građana da vodi Srbiju. Verujemo da će apsolutnu moć pratiti i odgovornost.

Profesor Fakulteta političkih nauka

Komentari4
bbbfc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Tesar DV
Istina je da nije narušena demokratska ravnoteža zbog debakla opozicije zato što je drastično drugačije okruženje Srbije nego što je bilo 1990-2000 godine. Sve se ipak dešava pod budnim okom Brisela, a i Srbija je zacementirala svoj put ka EU. Ovakav poraz opozicije samo će joj dati novu snagu da se reformisana i samim tim i snažnija vrati na scenu. A zar je i mogla naći bolju motivaciju od ovog nokauta? To je suština demokratije, borba ne samo sa protivnikom, već i sa samim sobom, svojim greškama i manjkavostima - tako spasonosna samokritičnost. Na kraju krajeva, ovo su bili istinski demokratski izbori, čisti kao suza, čime ova država treba da se ponosi. Srbija je počela da sazreva.
Lily 025
Bas lepo receno. Da razjasnimo neke pojmove i nazovemo ih pravim imenom. I da se podsetimo nekih stvari. I da jos bolje sagledamo cemu se mozemo nadati.
Од много предавања заболи глава
Овај чланак је типично амерички чланак када се власт критикује без критике. Ништа се не каже, ништа се не преломи и ништа није јасно. По систему - што више причаш, мање кажеш.
Aleksandar Mihailovic
Kada se kolumna ovako potpise morala bi iza toga da stoji ozbiljna i sustinska analiza. Filozofska igra recima oko dominantne i predominantne stranke ni u nano velicini ne oslikava ono sto je bitno, zbog cega je do svega doslo, zbog cega su biraci razocarani i u koga, vec se paznja skrece na nesto nebitno i bez ikakvog znacaja po stanje u drzavi. Kome je u interesu da se mnogo ne talasa o neuspesima prethodnih vlasti kojima je nestala madjionicarska sposobnost da sede na 4 stolice? Kome je u interesu da se ne govori o njihovom cerupatorskom vladanju i posledicama? Drugo, kada se sa nivoa FPN govori o jednopartijskom sistemu kod nas mora se reci koji je to sistem. Uvazeni profesor gresi ako misli na period SFRJ pre njenog razbucavanja, jer, bar on bi morao da zna da nije bilo ni jednopartijskog sistema ni jedne partije, vec 5 DPO, medju kojima je najbrojnija bila SSRNJ, pa SSJ, SSOJ pa tek SKJ kao najuticajnija i na kraju SUBNOR. Koja je poruka, kako da nam bude bolje i sa kime u svetu?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja