nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:27

Od vrha Sahat kule do dna Rimskog bunara

Autor: Daliborka Mučibabićnedelja, 13.04.2014. u 11:08

Otvaranjem Sahat kule pre tri dana i Rimskog bunara prošlog meseca, Beogradska tvrđava ulazi u novu turističku sezonu sa dve atrakcije kojima bi trebalo da privuče i više od dva miliona gostiju, koliko godišnje obiđe najveći spomenički kompleks u prestonici.

Ova dva zdanja u Gornjem gradu tvrđave, sagrađena u 18. veku, bila su zatvorena sedam godina zbog oštećenja. Sanaciju je obavilo preduzeće „Beogradska tvrđava”, u čijoj je nadležnosti 56 hektara ovog kompleksa.

Aduti u turističkoj ponudi su i kula Nebojša iz 15. veka, koja je obnovljena i pretvorena u muzej pre tri godine, zahvaljujući grčkoj donaciji od 1,4 miliona evra, kao i Veliki barutni magacin, koji će ubuduće biti dostupan posetiocima svakog dana.

– U njemu je originalni Jonin sarkofag, a njegova replika postavljena u Knez Mihailovoj ulici moći će da se vidi do juna. U Velikom barutnom magacinu nalaze se i drugi rimski kameni spomenici sa brojnih arheoloških nalazišta – kaže Nikola Kovačević, v. d. direktora tog preduzeća.

Mnogo puta najavljivani složeni restauratorsko-konzervatorski radovi na zdanjima koja su arheološki istražena, poput Jugoistočnog bedema sa Sahat, Baroknom i Južnom kapijom, odlagani su zbog nedostatka novca.

Iz istog razloga izostalo je i sređivanje Zindan, Južne i kapije Karla Šestog, kao i Bastiona tri, pa preti opasnost da se uruše ove građevine, čiji se delovi odavno krune. Finansijska injekcija potrebna je i za brojna arheološka istraživanja, započeta još između dva svetska rata.

Trenutno je riznica dvomilenijumske prošlosti grada otkrivena na oko osam od ukupno 62 hektara, što je svega 13 procenata. Istraživanja su intenzivirana otkad se preduzeće „Beogradska tvrđava” stara o kompleksu, a u prethodnoj deceniji obnovili su Mali stepenišni silaz, Bastion savske padine, Mračnu, Kralj, Sava i Karađorđevu kapiju, Veliki ravelin...

Na taj način je povećana i bezbednost šetača. O redu brine 48 nenaoružanih čuvara, podeljenih u tri smene. Ovlašćeni su da opomenu sugrađane koji se nedolično ponašaju ili penju na bedeme, ali, ne i da bilo šta zabranjuju. U kontroli kompleksa pomažu im komunalni policajci, MUP Starog grada i policijska konjica. Incidenti se ipak dešavaju, posebno leti.

Poslednjih godina bilo je padova sa visokih bedema, na koje su se peli deca i tinejdžeri uprkos tablama upozorenja. Najjeziviji događaj zbio se u leto 2007, kada je mladić upao u kavez sa tibetanskim medvedima koji su ga rastrgli. Tada je postavljena ograda iznad tog dela vrta, a „Birfest” je sledeće godine iz Donjeg grada izmešten na poljanu kod Ušća.

Za veću bezbednost gostiju tvrđave neophodni su video-nadzor, restauracija svih njenih delova i uvođenje kućnog reda za korisnike kompleksa. Država je kandidovala Beogradsku tvrđavu za upis na listu svetske prirodne i kulturne baštine Uneska, a ako bi se našla u tom elitnom društvu, bila bi zaštićena i od eventualnih napada agresivne tranzicione gradnje.

Deo stručne javnosti veruje da bi tada i krajolik striktno morao da se ravna prema vizurama zidina, što bi moglo da osujeti gradnju hiljada stambeno-poslovnih kvadrata planiranih ispod zoološkog vrta, na mestu nekadašnje „Bekove” fabrike, kao i spiralni objekat predviđen da poveže savsko pristanište i kalemegdanski park.

Zašto Beo zoo vrt nije proširen

Najveći pojedinačni korisnik Beogradske tvrđave je zoološki vrt koji zauzima šest hektara, postoji već 78 godina i privlači armiju posetilaca. Pre četiri godine kada je Vrt dobre nade postao gradsko javno preduzeće najavljeno je da će biti proširen na sedam hektara u Donjem gradu, između Vidin kapije i Kapije Karla Šestog.

Toj ideji tadašnje gradske vlasti usprotivio se deo stručne javnosti, a najglasniji među njima bili su Aleksandra Banović, arhitekta i autor važećeg planskog dokumenta „Beogradska tvrđava – Kalemegdan” iz 1965. godine i dr Marko Popović, naučni savetnik Arheološkog instituta i jedan od najboljih poznavalaca tvrđave.

Banovićka je tvrdila da plan predviđa izmeštanje vrta kao i da se pre pola veka razmatralo njegovo preseljenje u Baba-Velkinu šumu, nekadašnji Titov gaj. Osim na sadašnjoj lokaciji, Generalni plan Beograda dozvoljava vrt i u Velikom blatu i Jelezovcu.

Pomeranje granica vrta, smatra dr Popović, zatvorilo bi pešačku komunikaciju koja spaja Dunavski i Savski deo varoši, a koja je posle 60 godina, uspostavljena 2009. obnovom Sava kapije.

Kao argument više protiv dograđivanja vrta Popović ističe da taj deo tvrđave nije istražen ali i da Kapija Karla Šestog, delo Baltazara Nojmana, jednog od najpoznatijih arhitekata nemačkog baroka, ne može da se nađe u okviru kalemegdanskog životinjskog carstva. Radna grupa koja je trebalo da da poslednju reč o toj ideji nikada se zvanično nije oglasila, a plan o proširenju vrta pao je u zaborav.

Kulturno dobro od izuzetnog značaja

Beogradska tvrđava zajedno sa Kalemegdanskim parkom proglašena je kulturnim dobrom od izuzetnog značaja 1979. Tvrđavu čini Gornji i Donji grad, a park ispred njenih bedema Mali i Veliki Kalemegdan, koje razdvaja nekadašnji Carigradski drum – danas pešačka staza pored paviljona Cvijeta Zuzorić.

Riznica

19 spomen bista znamenitih Srba – Jovana Skerlića, Miloša Crnjanskog, Jovana Dučića, Đure Daničića, Stevana Mokranjca...
18 registrovanih arheoloških nalazišta – potkovičaste kule, ostataka Mitropolitskog dvora, Rimskog kastruma, zgrada glavne straže iz 18. veka, pristanišna kapija iz 15. veka...
6 spomenika i spomen obeležja – Pobednik, Spomenik zahvalnosti Francuskoj, despotu Stefanu Lazareviću…
4 ugostiteljska objekta
4 sportska terena
3 skulpture – „Genije smrti”, „Umorni borac” i „Partizan sa decom”
2 fontane – „Buđenje” i „Ribar”
2 česme – Japanska i Mehmed-paše Sokolovića
2 crkve – Ružica i Sveta Petka
2 galerije – Prirodnjačkog muzeja i unutrašnje Stambol kapije
2 muzeja – Vojni i kula Nebojša
Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić”
Zgrada gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture
Planetarijum astronomskog društva „Ruđer Bošković”
Zabavni park
Zoološki vrt
Narodna opservatorija
Muzički paviljon
Naučnoistraživački centar za tvrđavu Arheološkog instituta SANU
Kosturnica branilaca Beograda izginulih u odbrani prestonice 1914–1915.
Grobnica narodnih heroja u kojoj su sahranjeni Moša Pijade, Ivan Milutinović, Đura Đaković i Ivo Lola Ribar

Najrizičnije tačke

• Jugoistočni bedem kod Sahat kule, visok oko 13 metara
• Severoistočni bedem kod kule u kojoj se nalazi Opservatorija, 14 metara visine i dužine oko 100 metara
• Veliki ravelin iznad teniskih igrališta, desetak metara visok
• Bedemi iznad Zvezdinih i Partizanovih sportskih terena, visoki više od deset metara

„Dani Beograda”, koncerti Zaz, Ejmi Vajnhaus

Među najznačajnijim manifestacijama koje se održavaju na tvrđavi su „Dani Beograda”, „Noć muzeja”, „Dunav fest”, „Dani evropske baštine”. „Birfest” je 2008. preseljen na Ušće, a Donji grad je postao prestižna koncertna pozornica, na kojoj će ovog leta gostovati „Ajron Mejdn” i Bili Ajdol.

2002 – 2014.*

250 koncerata
130 izložbi u galerijskim prostorima
80 besplatnih obilazaka arheoloških nalazišta
42 radionice starih zanata
30 pozorišnih predstava
 4 međunarodna festivala

*period od kad postoji JP „Beogradska tvrđava”


Komentari8
613ef
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

svaka vam čast
Dobro je što Beogradski zoo vrt nije proširen jer mislim da mu nije mesto na Kalemegdanu. Zoološki vrtovi se po pravilu nalaze udaljeni od centra velegradova, u njihovim šumovitim, prostranijim i makar malo manje zagađenim delovima. Takođe, neka je opšta tendencija u razvijenijem delu sveta da kada se već životinje nalaze u ropstvu, da im se to ropstvo učini snošljivijim tako što će njegovi uslovi biti manje deprimirajući. U stvari ne znam ni da li je ovo uopšte moguće — učiniti zarobljeništvo manje ružnim, ali šetnja Beo zoo vrtom me uvek rastuži.
Jovan Kozomvuk
Feodore, ako sam dobro shvatio, vi predlazete da se Sahat kula preimenuje u Casovnik kulu? Po vasoj logici bi je trebali i srusiti - nismo je mi (Srbi) napravili, a imamo svoje, koje jesmo...? Drugo, koliko ja znam, ijekavica je takodje zvanicno - deo srpskog jezika. Ali, opet po vama, Srbi u Bosni i Hrvatskoj ne bi trebali da koriste reci 'sahat' i 'ura', jer vi nam puristicki(?) nudite kao alternativu (?) rec 'cas'? Nemam ja nista protiv ove stare slovenske reci . Imam protiv nekog ko u 21. veku ima problema(?) sa sinonimima(?) koji obogacuju jezik. Sta je sledece? Ne treba citati Andrica ni Selimovica; Viteza niti Sremca, jer ne govore 'cistim' srpskim jezikom?
Феодор Ахунбајев
Господине Јоване,реч сат потиче из арапског језика саат,што у преводу на нашки значи часовник.Ја не користим реч сат него часовник,нисам рекао да је забрањено користити израз сахат или сат у Србији,већ да је тако нешто непотребно.По истом принципу могли бисмо часовник звати и ура као што користе Хрвати,реч узета из немачког језика die uhr,што опет значи часовник.Немојмо се гађати туђицама,нема потребе.
Jovan Kozomvuk
Feodore, ne vidim razlog da se rec 'sahat' ne sme koristiti u nasem jeziku. Odnosno, vi koristite 'sat', a prepustite drugim ljudima da koriste 'sahat', 'cas' ili 'ura' ako zele. Obaska, Sahat kula je istorijsko ime gradjevine.
Феодор Ахунбајев
Молим вас да кулу са часовником не називате сахат кулом јер у Србији се направа за мерење времена зове часовник.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja