utorak, 13.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:05

Galop u susret Velikom ratu

četvrtak, 26.06.2014. u 10:00
Фотодокументација Хиподрома Београд

Najstarije prestoničko sportsko zdanje – Hipodrom na Carevoj ćupriji – otvoreno je na Vidovdan 1914. godine,  u satima kada se Beogradom pronosila vest o atentatu u Sarajevu. Tako je hipodrom zbog ratne pretnje koja se nadvila nad Srbijom radio samo jedan dan. Vaskrsnuće 1920, pre svega zahvaljujući kralju Aleksandru Prvom Karađorđeviću.

Obeležavanje veka od zvaničnog rođendana počeće retrospektivnom izložbom „Sto godina hipodroma Beograd” u Kući kralja Petra na Senjaku, u subotu u 20 časova. Autor postavke je novinar i dugogodišnji izveštač sa Hipodroma Zoran Lazić, a posetioci će imati priliku da pogledaju slikovni vremeplov konjičkog sporta u našoj zemlji, za koji je zdanje na  Carevoj ćupriji od ključne važnosti. U nedelju, osim trkačkog dana, na Hipodromu će nastupima kulturno-umetničkih društava biti oživljeno vreme od pre jednog veka. Na proslavu su pozvani članovi kraljevske porodice, nosioci najviših državnih funkcija, kao i mnoge javne ličnosti.

Program proslave nažalost nije raskošan primereno veličini jubileja, već je skrojen je po meri skromnog budžeta. Hipodrom tek očekuju ljute bitke, za razliku od onih od pre sto godina – na finansijskom polju.

– Već godinama ovde gotovo sve zavisi od dotacija iz kase grada. Hipodromi u svetu ne samo da su ekonomski nezavisni, već i donose prihode lokalnim zajednicama, a mi tek treba da se izborimo da budemo na nuli. Do kraja 2014. trebalo bi da razradimo strategiju čiji je cilj da za četiri godine stanemo na noge. Među prioritetima je da povećamo broj trkačkih dana, jer umesto 20 koliko je optimalno, možemo da priredimo svega 12 – ističe Dejan Vujičić, od pre mesec dana v. d. direktora JP „Hipodrom Beograd”.

Među najskupljim zadacima na hipodromu je obnova glavne tribine, teško oštećene u požaru 1999. godine, kada je u plamenu stradao i sudijski toranj. Na ostacima konstrukcije ima 400 privremeno postavljenih plastičnih stolica. Pre požara bilo je oko 600 mesta.

– Predloga za rekonstrukciju je bilo mnogo. Najbolji je da tribina bude obnovljena tako da što više podseća na doba kada je hipodrom otvoren, ali to znači i višu cenu radova. Nije moguće reći kada će ti poslovi otpočeti, prvo moramo da rešimo osnovna pitanja prihoda i rashoda – kaže Vujičić.

Jedna od njegovih prvih odluka jeste da se povećaju cene za korišćenje hipodromske infrastrukture.

– Vlasnici konja su štale za smeštaj grla i korišćenje staze do sada plaćali po nerealno niskim cenama, a dešavalo se i da uopšte i ne plaćaju. A stazi je neophodno stalno održavanje i zalivanje, što nisu mali troškovi. Što se više haba, veći je rizik da se konji povrede. Uveli smo pravilo da onaj ko ne izmiri dugove ne može da uđe na stazu, a kapiju nadzire komunalna policija – kaže Vujičić.

Veliki problem su i divlji priključci na instalacije hipodroma.

– Plaćamo račune za vodu kao da gajimo pastrmke, a ne konje. Trebalo bi da uskoro rešimo i tu nevolju i otkačimo nelegalne priključke – navodi v. d. direktora „Hipodroma Beograd”.

Kada je reč o klađenju, veće zarade ovom javnom preduzeću, po rečima Vujičića, onemogućuje zakon po kojem se ulozi mogu stavljati samo na hipodromskoj kladionici.

– To je veoma zastarelo. Neophodno je da se omogući klađenje na naše trke sa bilo koje lokacije, kao što to rade svi ozbiljniji hipodromi. Da, na primer, neko u Parizu ili Kanadi ili bilo gde u Srbiji, može da stavi ulog na grla koja se nadmeću u Beogradu. To će poboljšati gledanost, a samim tim i privući više sponzora – zaključuje Vujičić.

Nikola Belić

-----------------------------------------------------------

Bista Ribnikara nad Kraljevom ložom

U loži hipodroma sedeli su ikralj Aleksandar Karađorđević i Josip Broz Tito, ali nad njome i danas stoji bista samo jednog čoveka –  Vladislava Ribnikara, osnivača i glavnog urednika „Politike”.

Kao član uprave Dunavskog kola jahača, Ribnikar je sa publicistom i političarem Jašom Prodanovićem 1905. pokrenuo inicijativu za osnivanje hipodroma.

Vladislav Ribnikar i sam je imao nekoliko konja, a na ždrebici zvanoj Zona Zamfirova, pobednici derbija „Kostolac” 1912, otišao je u Prvi svetski rat. Poginuo je na Ceru, 1. septembra 1914. U njegovu čast od 1923. početkom sezone održava se trka trogodaca.

-----------------------------------------------------------

Važne godine

1863. Pod pokroviteljstvom kneza Mihaila Obrenovića, blizu mesta gde je danas Pravni fakultet, organizovane prve konjičke trke nalik evropskim

1890. Osnovano Dunavsko kolo jahača, pod imenom „Knez Mihailo”

1905. Vladislav Ribnikar i Jaša Prodanović pokreću inicijativu da se u Beogradu osnuje hipodrom

1912. Dunavskom kolu jahača ustupljeno zemljište kod Careve ćuprije

1914. na Vidovdan je osveštan i otvoren hipodrom. Održano je pet trka. Narednih ratnih godina, mnogi jahači i konji sa Careve ćuprije stradaće u Velikom ratu

1920. Aleksandar Prvi Karađorđević ukazom hipodromu ustupa zemljište na 75 godina, „radi podmirenja zemaljske potrebe u stvaranju stalne staze za javne konjske utakmice”. Te godine održan prvi galopski derbi i prva Trka grada Beograda, koje postaju tradicionalne

1930. održane prve revijalne kasačke trke

1949. Dunavskom kolu jahača oduzeta uprava, a trkalište nacionalizovano i nazvano „Hipodrom Beograd”

1979. Hipodrom predat na korišćenje Samoupravnoj interesnoj zajednici fizičke kulture Beograda

1980. Upravljanje hipodromom povereno Gradskom centru za fizičku kulturu

1988. formirana samostalna Radna organizacija „Hipodrom”

1999. Požar progutao sudijski toranj i veliki deo tribine hipodroma

2006. Nad „Hipodromom” pokrenut stečajni postupak

2008. Ukinut stečajni postupak, a „Hipodrom” umesto društvenog dobija status javnog preduzeća

-----------------------------------------------------------

Program proslave

Subota, 28. jun

19.00 Izložba „100 godina hipodroma Beograd” u Kući kralja Petra, Ulica Vase Pelagića 40

Nedelja, 29. jun

14.30–19.00 trkački dan u okviru koga u 18 sati startuje međunarodna trka „Sto godina hipodroma Beograd”

17.40 Splet narodnih igara KUD-a „Mladost”

18.05 Folklorni narodni ansambl „Gradimir”, koreografija „Zabava u starom Beogradu”

18.12 Dodela nagrada pobednicima trke „Sto godina hipodroma Beograd”

18.15 Ansambl „Gradimir” – igre iz Šumadije

18.35 Narodni orkestar KUD Gradimir – grupa pevača

18.43 Narodne igre iz Gnjilana

18.55 Kraj programa

Cena ulaznice je 350 dinara, kao za redovan trkački dan. Za decu do osam godina ulaz je besplatan


Komentari1
6178f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Micika mic
Prvi svetski rat nije poceo na vidovdan 1914.. nego mesec dana kasnije kada je austrougarska objavila rat srbiji. Dakle u julu. I ceo svet obelezava pocetak tog Rata u julu.. a jedino mi koji tvrdimo da nemamo veze sa pocetkom i uzrocima tog Rata obelezavamo taj pocetak tog Rata na dan Sarajevskog atentata.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja