„Vapijano” napustio „Ruskog cara”

Svetlost raskošnih kristalnih lustera u „Vapijanu”, koja stidljivo izviruje kroz visoke prozore, bilo je sve što se juče, od nekadašnjeg otmenog stecišta Beograđana – „Ruskog cara”, moglo videti spolja. Umesto nasmejanih konobara goste na vratima dočekuje obaveštenje da je uprava „Vapijano Beograd” donela odluku da se, „u pravcu reorganizacije i daljeg razvoja restoran „Vapijano centar” izmesti sa Obilićevog venca na drugu lokaciju u centru”. Stakla oblepljena papirima sprečavaju radoznale prolaznike da „bace pogled” na ogoljene zidove nekada raskošne kafane. Nekoliko radnika „kičma transa”, kako sami za sebe kažu, poslednje ostatke inventara pakovali su u kartonske kutije.

U ovom međunarodnom lancu ugostiteljskih objekata zasad ne otkrivaju na koju lokaciju će se preseliti i kažu da će „ona kao i vreme otvaranja biti saopšteni po završetku svih dogovora”. Ima li istine u čaršijskim pričama da je odluka pala na budući tržni centar u Rajićevoj ulici, udaljen svega 300 metara, u upravi franšize za Srbiju juče nisu potvrdili. Poslali su saopštenje identično onom koje stoji na ulazu u nekadašnji „Vapijano centar” na uglu Knez Mihailove ulice i Obilićevog venca.  

Šta će uraditi Aca Bulić, koji gazduje ovim prostorom od 2002. godine – da li će ga ponovo izdati, prodati, promeniti mu namenu ili će se okušati kao kafedžija – juče nismo saznali jer Bulić nije odgovarao na naše pozive.

On je 2012, objavio je tada naš list, „Ruski car” izdao „Vapijanu” na deset godina. Restoran „Vapijano centar” svečano je otvoren avgusta iste godine, a u preuređenje „Ruskog cara” uloženo je 1,2 miliona evra. Mnogim Beograđanima zasmetala je promena imena čuvenoj kafani koja je za njih odvajkada bila „Ruski car”. Ali to nije jedina prašina koja se digla. Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom 2013. privremeno je Buliću oduzela lokal na osnovu rešenja Prvog osnovnog suda jer je protiv njega pokrenut istražni postupak za utaju poreza. Bulić se žalio Apelacionom sudu i krajem 2014. godine lokal mu je vraćen u vlasništvo.

– Tužilac je odustao od krivičnog gonjenja i istraga za utaju poreza je obustavljena – potvrdili su juče za naš list u Prvom osnovnom sudu.

Dok je „Vapijano” zakupljivao prostor od Bulića, restoran nije radio mesec i po dana 2014. godine zbog spora Direkcije i vlasnika „Vapijanove” franšize za Srbiju oko visine kirije.

Kakav će potez sa „Ruskim carem” sada Bulić povući pitanje je „za milion dolara”. Ali on iz igre neće izbaciti zahtev za restituciju, koji je podneo Zoran Antonijević, potomak predratnih vlasnika. Preminuo je avgusta 2014, a pravo na povraćaj imovine pokušaće da ostvare njegovi naslednici. Kako je svojevremeno za „Politiku” tvrdio Zoran Antonijević, njegov otac, stric i tetka podigli su zdanje u Knez Mihailovoj i uknjiženi su kao vlasnici od 1934. Zgrada je oduzeta njegovoj porodici posle Drugog svetskog rata, a restoranom u prizemlju do privatizacije upravljalo je Ugostiteljsko preduzeće „Stari grad”.

– To preduzeće 2002. godine prodalo je restoran Snežani Bulić, supruzi Jusufa Bulića (oca Dragana – Ace Bulića), koja je „Ruski car” zakupljivala od 1998. godine. Oni su lokal u Knez Mihailovoj izuzeli iz lanca svojih objekata, što smatram da je učinjeno protiv zakona i zato sam ih 2006. tužio – govorio je Antonijević.

Ako se ispostavi da je sadašnji vlasnik „Ruskog cara” nezakonito otkupio taj lokal, on bi mogao da bude vraćen potomcima starih vlasnika, kaže Mile Antić iz Mreže za restituciju.

– To ne bi bilo ništa čudno. Jer, nekoliko poslovnih prostora u Knez Mihailovoj ulici i na Obilićevom vencu nelegalno su pre 16 godina otkupljivani po takozvanom Šešeljevom zakonu, a prošle godine su vraćeni u posed starih vlasnika – ističe Antić.

Koliko kafedžija – toliko i kumova

„Ruski car” nazvan je u čast vladara Aleksandra Drugog Nikolajeviča Romanova. Gotovo od osnivanja na ovom mestu okupljala se prestonička elita i ugledni gosti iz inostranstva. Koliko je kultno sastajalište vremenom postao ovaj restoran najbolje opisuje rečenica da su ovde ljudi dolazili da bi bili viđeni. 

Zdanje u kojem se kafana nalazila sagrađeno je između 1922. i 1926. prema idejnom projektu Petra Popovića i uz saradnju Dragiše Brašovana. U međuratnom periodu „Ruski car” imao je izgled otmenog beogradskog lokala, a njegovi redovni posetioci bili su Mihajlo Petrov, Veljko Petrović, Branislav Nušić…

Posle Drugog svetskog rata „razvlašćen” je i 1960. pretvoren u društvenu svojinu. Originalni enterijer „Ruskog cara” uništen je u rekonstrukciji početkom šezdesetih godina 20. veka kada je u ovom prostoru otvoren prvi restoran sa samousluživanjem „Zagreb”. Do devedesetih godina Ugostiteljsko preduzeće „Stari grad” iznajmljivalo je prostor Srbinu iz Australije Džeku Samardžiji koji je preuredio restoran i vratio mu stari naziv – „Ruski car”. Zdanje je zaštićeno kao spomenik kulture 1987. godine.