Banderaši

Monteri elektroprivrede vanrednim akcijama na terenu otkrili su da svako 25. domaćinstvo u Srbiji krade struju. Za tri godine lopovi ukradu ceo jedan Kostolac. Struja se krade najčešće direktnim priključivanjem na najbližu banderu, postavljanjem magneta na brojilo, zamenom mesta žicama, ali i slanjem SMS-ova.

Još se prepričava oglas iz novina u kome se nudio uređaj za krađu stuje uz pomoć magneta. U oglasu je doslovce pisalo – „koristite magnet pametno. Nemojte smanjiti potrošnju previše.” Iako je krađa struje krivično delo, na ovaj oglas, koliko je poznato, tužilaštvo nije reagovalo.

Ovo je samo jedan od 52 načina na koji se u Srbiji krade struja, a zbog čega EPS godišnje izgubi više od sto miliona evra ili oko 15 odsto od ukupne potrošnje.

Samo na području glavnog grada otkriveno je 5.000 krađa struje u vrednosti trista miliona dinara. Ima dnevnih i noćnih kradljivaca. Među ponoćnim najviše je pekara, privatnih mini-fabrika, ali i celokupnih industrijskih postrojenja u državnom vlasništvu. Svi oni preko dana normalno troše struju, a uveče se priključuju na divlje.

Nameće se, međutim, pitanje čija je briga krađa struje. Samo EPS-a, kao proizvođača i snabdevača, ili i države koja svojim merama mora da zaštiti interese svog preduzeća, ali i da svojim represivnim aparatom spreči bezakonje i krađu. Umesto toga često smo svedoci da sudovi dopuštaju da takve tužbe zastare. Prema raspoloživim podacima, u poslednjih nekoliko godina u zatvoru je završilo tek nešto više od 300 kradljivaca struje. Iako su zaprećene kazne od jedne do tri godine, većina ih je umesto iza rešetaka, u kućnom pritvoru ili na društveno-korisnom radu.

Očekivalo bi se da je krađa struje nepojmljiva u uređenim zemljama EU, gde postoje pametna brojila s daljinskim očitavanjem. Ali i tamo ima potkradanja. Struja se krade i u Češkoj, Rumuniji, Austriji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Albaniji… U nekim zemljama EU, istina, krađe struje ne prelaze jedan do dva odsto ukupne potrošnje. S tim se računa kao s nužnim zlom, pa je taj izdatak ukalkulisan u prodajnu cenu. Kod nas je to nemoguće. Kako u prodajnu cenu struje na čiju se visinu svi žale, uračunati i 15 odsto ekstradodatka za lopove?

Albanija je u tom pogledu „svetski rekorder”. Njenom elektroprivredom gazduje češki ČEZ kome ukradu čak 38 odsto struje, u Rumuniji istoj firmi iz mreže netragom nestane 12 procenata električne energije. Tako je ČEZ u borbi sa neplatišama angažovao specijalne jedinice kontrolora koji su prošli obuku kakvu imaju policijski ili vojni komandosi.

Da li je to rešenje i za nas? Ko zna, možda i jeste, ali s kakvim se sve dovitljivcima EPS susreće, možda bi naši „banderaši” i njima doskočili.