Utorak, 27.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Mišković bi opet da kupi „Maksi”

„Delez” demantuje da prodaje trgovinski lanac u Srbiji, a potvrđuje da će zbog spajanja sa holandskim „Aholdom” neki objekti u svetu biti prodati
„Делез” тврди да не продаје трговински ланац у Србији (Фото Ж. Јовановић)

Miroslav Mišković, vlasnik „Delta holdinga”, ima ambiciju da ponovo postane vlasnik nekadašnjeg „Delta Maksija”, koji je sada u vlasništvu belgijskog „Deleza”, saznaje „Politika”. Međutim, „Delez Srbija” demantuje da prodaje ovaj trgovinski lanac.

Mišković, prema tvrdnji našeg izvora, navodno pregovara o povratku u maloprodaju i preuzimanju „Maksija” i „Tempa” po znatno nižoj ceni nego što ih je prodao. Podsećanja radi, u martu 2011. godine, Mišković je tadašnji „Delta Maksi” prodao belgijskom „Delezu” po ceni od 932,5 miliona evra, a sada bi da ga kupi za 200 do 300 miliona evra.

U „Delezu Srbija”, međutim, to odlučno demantuju. Tvrde da su navedene pretpostavke „u potpunosti netačne”.

Istina je da „Delez” na globalnom nivou prodaje veliki broj trgovinskih objekata i moguće da je Mišković u tome video svoju poslovnu šansu. Zašto je to tako odgovor treba tražiti u spajanju ove belgijske kompanije sa holandskim „Aholdom” koje je dogovoreno još u junu prošle godine. Kako je tada objavljeno, koncentracijom, koja bi trebalo da se završi u toku 2016, biće stvoren lanac sa više od 6.500 maloprodajnih objekata širom sveta. Međutim, upravo ta veličina predstavlja problem za antimonopolske komisije u Evropi i Americi. Ali ne i u Srbiji.

Kako bi se ispoštovali propisi o zaštiti konkurencije, „Delez” će u Evropi morati da proda neke objekte. To je nedavno objavio i Rojters (22. februar), citirajući menadžment „Aholda” i „Deleza” i ističući kako moraju da ispoštuju pravila antimonopolske komisije. Rojters, međutim, ne navodi koliko objekata će biti prodato. Sa druge strane, američki mediji objavili su spisak čak 83 objekta koji će preći u ruke novih vlasnika.

Međutim, u „Delezu Srbija” navode da to sa našom zemljom nema nikakve veze.

– Kompanije „Delez” i „Ahold” prošle godine su objavile namere o spajanju, nakon čega je usledio proces dobijanja odobrenja za ovaj postupak u svim državama u kojima kompanije posluju. Kako u Srbiji posluje samo „Delez” i samim spajanjem nema promena na tržištu, već su dobijena odobrenja od nadležnih državnih institucija. U zemljama u kojima postoje oba lanca postoji mogućnost da se zbog spajanja izvesni broj radnji proda. Za tržište Amerike čekaju se preporuke Federalne antimonopolske komisije zbog sprečavanja koncentracije – kažu u „Delezu Srbija” za „Politiku”.

Inače, kada je objavljeno spajanje dve kompanije, „Vol strit džurnal” pisao je da se ovom koncentracijom stvara jedan od najvećih trgovinskih lanaca u Americi. Bez obzira na to što su obe kompanije evropske, čak 60 odsto svoje prodaje ostvaruju na američkom tržištu. Da bi dobili dozvolu Federalne antimonopolske komisije, „Delez” i „Ahold” moraju da prodaju čak 83 objekta u Americi. Specijalizovani portal „Supermarket“ objavio je kompletan spisak radnji koje su u Americi ponuđene na prodaju.

Nakon spajanja ova dva evropska trgovinska lanca, holandski „Ahold” imaće 61 odsto vlasništva u novoformiranoj kompaniji, a belgijski „Delez” preostalih 39 odsto. Osim u Srbiji, „Delez” ima supermarkete u Belgiji, Luksemburgu, Rumuniji i Grčkoj, a u SAD poseduje prodavnice Hanaford i Fud lajon.

Bez obzira na to što u „Delezu Srbija” tvrde da ne odlaze sa ovog tržišta, njihovi finansijski izveštaji pokazuju da im u našoj zemlji nisu odmah procvetale ruže. Kako pokazuju podaci Agencije za privredne registre, kompanija „Delta Maksi” je 2010. godine (pre prodaje) bila u plusu od 18 miliona evra. Već sledeće godine, nakon preuzimanja, bila je u minusu od 80 miliona evra. Kasnije su poslovanje vratili u pozitivnu zonu, ali su i prodali dobar deo nekadašnjeg Miškovićevog biznisa. Od 2011. do danas prodali su maloprodajne objekte u Albaniji, Crnoj Gori i Bugarskoj.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.