Neophodne radikalne reforme UN

Ministar inostranih poslova Etiopije Tedros Adhanom Gebrejesus, jedan od sto najznačajnijih ljudi Afrike u 2015. i kandidat Crnog kontinenta za sledećeg predsednika Svetske zdravstvene organizacije, ovog vikenda boravi u zvaničnoj poseti Srbiji, a u okviru evropske turneje obilazi još i Švedsku i Francusku.

Domaćin Afričke unije, istovremeno najuticajnija i najstabilnija država Istočne Afrike, Etiopija važi za prijatelja zvaničnog Beograda, još od vremena uspostavljanja diplomatskih odnosa 1952. godine i stvaranja Pokreta nesvrstanih. Koliko su danas za jačanje bilateralnih veza udaljenih zemalja značajne veze utemeljene u nekim prethodnim epohama?

Naše dve zemlje počele su da neguju istorijski jake diplomatske veze odmah posle Drugog svetskog rata: maršal Tito i car Haile Selasije bili su vrsni prijatelji i saradnici, oni su pritom bili i ključni akteri stvaranja Pokreta nesvrstanih. Ta vrsta povezivanja pomagala nam je onda, pa može i danas da nam pomogne. U ono vreme, takve prisne veze bile su zasnovane na našoj zajedničkoj borbi protiv represije i diskriminacije. Danas nam nasleđe tih snažnih veza pomaže u suočavanju s brojnim izazovima modernog vremena, na primer u borbi protiv klimatskih promena koje, kao što znate, pogađaju mnoge članice Pokreta nesvrstanih. To su zemlje u razvoju, pri čemu novonastali problemi nisu rezultat njihovog delovanja, nego delovanja razvijenih. Verujemo da sličnomisleće nacije treba da združe diplomatske snage da bi se njihov glas bolje čuo, ne samo u globalnoj debati o klimatskim temama, već i u brojnim drugim slučajevima: poput borbe protiv terorizma i pregovora o nuklearnom naoružanju, a pogotovo u strateškoj debati oko neophodnih reformi Ujedinjenih nacija.

Srbija visoko ceni i nastavlja tradicionalno prijateljske odnose sa Etiopijom s kojom deli specijalno istorijsko i kulturno (pravoslavno) nasleđe. Kako procenjujete tekuću fazu bilateralne saradnje Etiopije i Srbije?

Bilateralna saradnja naše dve zemlje je bila na početku veoma jaka. Trenutno, procenjujem da ta saradnja nije kao što je bila, niti kakvu bismo očekivali. Jake istorijske i kulturne veze su platforma koja bi umnogome mogla da pomogne u sledećoj etapi naše bilateralne saradnje na političkom, ekonomskom i društvenom planu.

Da li postoji prostor za proširenje saradnje Srbije i Etiopije u domenu poljoprivrede, metalne industrije, građevinarstva, energetike, farmaceutske industrije, namenske industrije, turizma, obrazovanja?

Prostor za široko poboljšanje naših ekonomskih odnosa postoji, i ja sam zato ovde. Veoma poštujemo činjenicu da su naši zvanični kontakti poslednjih godina učestaliji. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić nedavno je učestvovao u radu samita Afričke unije u Adis Abebi. S kolegom i bratom Ivicom Dačićem imao sam više prilika da se susretnem: složili smo se da postoji veliki potencijal za dalje jačanje naše ekonomske saradnje. Tokom ove posete dogovorili smo se da osnujemo Zajednički ministarski komitet sa glavnim ciljem jačanja naših ekonomskih veza, posebno u oblasti trgovine i investicija, i s namerom da na tragu dokumenata potpisanih 2012. sklopimo i ratifikujemo dalje neophodne sporazume o saradnji i povezivanju privrednih komora. Dogovorili smo se da prvi zajednički ministarski sastanak bude održan u Adis Abebi, ministru Dačiću uputio sam tim povodom poziv, a s njim tom prilikom treba da stigne i poslovna delegacija iz Srbije. Ta poseta mogla bi da donese pozitivni obrt u našoj privrednoj saradnji. Tako da uz saradnju na međudržavnom nivou doprinesemo i povezivanju privatnog sektora Srbije i Etiopije.

Na planu multilateralnih odnosa Srbija i Etiopija su u više navrata u ovom milenijumu tesno sarađivale. Srbija podržava kandidaturu Etiopije za nestalnog člana Saveta bezbednosti u periodu 2017–2018. godine. Etiopija je aktivno podržavala i istupala u prilog Republike Srbije u forumima Afričke unije, u Unesku... Šta stoji u temelju ove iskazane diplomatske usklađenosti?

Ključni princip na kojem se zasnivaju naše snažno diplomatsko međusobno razumevanje i naše akcije jeste naše zajedničko poštovanje međunarodnog prava i međunarodnih principa. To nas je povezivalo u prošlosti, to nas vezuje i danas. Snažno podržavamo međunarodno pravo, zato što verujemo da problemi nastaju kada uski nacionalni interesi nastoje da podriju međunarodne principe. Tada nastaju presedani koji mogu voditi do nepredvidivih posledica, ne samo za umešane aktere. Uvereni smo da nacije ne treba da pokleknu pred pritiscima, ukoliko smo namereni da stvaramo bolji i pravedniji svet. Zato se zalažemo da, bez obzira na to kakvi mogu biti pritisci, treba da težimo poštovanju među državama. U tom pogledu treba da budemo veoma osetljivi.

Da li smatrate da u konkurenciji s drugim predloženim kandidatima za sledećeg generalnog sekretara UN kandidat Srbije Vuk Jeremić ima realne šanse da bude izabran? Kako procenjujete da će se vaša zemlja i Afrika opredeljivati prilikom izbora sledećeg generalnog sekretara Svetske organizacije?

Proces izbora za sledećeg generalnog sekretara UN već je započeo i Afrika je veoma zainteresovan učesnik u tom postupku. Uvažavamo činjenicu da ovog puta deluje kao da je taj proces otvoren, mada mnogi i dalje sumnjaju u to koliko stvarno može biti otvoren i vođen na nezavisan način, bez skrivenih namera i pokušaja za ostvarivanje dogovora iza zatvorenih vrata. Ukoliko postupak bude stvarno otvoren, verujemo da će svaki od osam kandidata imati jednake prilike i mogućnosti da predstavi svoju viziju i konkretan program za dobrobit UN i svih njihovih članica. S tim na umu, verujemo da sadašnje uređenje UN, a posebno Saveta bezbednosti – utanačeno posle Drugog svetskog rata od strane zemalja pobednica – danas ne odražava stanje sveta u 21. veka. Potpuno smo uvereni da su neophodne radikalne reforme UN, pri čemu Afrika zahteva dva stalna mesta u Savetu bezbednosti, kao i pet nestalnih. Afrika danas ima gotovo 1,2 milijarde stanovnika. Ukoliko čovečanstvo teži izgradnji pravednijeg i boljeg sveta, onda bi Afrika trebalo da bude predstavljena na daleko adekvatniji način.

Dakle, Afrika se veoma angažovala u ovom procesu za izbor generalnog sekretara UN. Verujemo da bi sledeći generalni sekretar UN svakako trebalo da bude vrlo jaka, nezavisna ličnost, sposobna da istakne svoje mišljenje, da ide protiv vetra i bude sposobna da sprovede neophodne radikalne reforme. Ako proces izbora bude otvoren, ako države budu imale priliku da izraze svoja nezavisna mišljenja, verujem da Vuk Jeremić ima dobre šanse. Kolegu Jeremića poznajem i sa sednica Generalne skupštine kojima je predsedavao, on je više puta posetio Afriku, poznati su nam njegovi stavovi. Na kraju, želeo bih da naglasim da je Afrika veoma ozbiljno krenula da proučava listu kandidata za sledećeg generalnog sekretara UN.