Za nas nema gasa iz Azerbejdžana

Grčki krak gasovoda TAP (Transjadranski gasovod) čija je gradnja juče svečano započela, a kojim će gas iz Azerbejdžana preko Grčke, Albanije i Jadranskog mora putovati u zapadnu Evropu, zaobići će Srbiju. Oko 10 milijardi kubika gasa, koliko će se tuda transportovati – već je rasprodato.

– Korist od grčkog kraka gasovoda imali bismo ako bi kapacitet bio proširen na 20 milijardi kubika gasa, koliki je inače projektovani maksimum. U tom slučaju, Srbija bi mogla da zatraži neke količine za sebe koje bi dolazile iz Azerbejdžana – kaže Ljubinko Savić, sekretar Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije.

Problem je što je Srbija slepo crevo na ovoj gasnoj mapi, objašnjava on. Uz to smo i mali potrošač gasa da bi bilo koja zemlja imala interes da preusmerava cevi prema nama.

Korisna za našu zemlju mogla bi da bude poseta ruskog predsednika Vladimira Putina, Atini zakazana za 28. maj, kada bi trebalo da se promovišu nove mogućnosti za transport ruskog gasa preko Grčke i Bugarske.

Osim rute Grčka–Bugarska, druga po važnosti je gasna veza Srbije i Bugarske. Naša zemlja bi izgradnjom trase Niš –Dimitrovgrad mogla da se poveže sa Bugarskom i tako obezbedi još jedan pravac snabdevanja, osim ovog sadašnjeg preko Mađarske, za koji nam ugovor ističe naredne godine.

Vrednost gasnog projekta Srbija–Bugarska je 68 miliona evra. Naša zemlja je Evropskoj komisiji uputila zahtev za finansiranje projekta vrednog oko 53 miliona evra kroz IPA fondove, ali odgovora još nema.

Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, kaže, da je gasni krak gasovoda koji ide od Soluna do Jonskog mora daleko od nas.

– Da bi ovaj gas stigao do naše zemlje potrebno je sagraditi ne samo gasovod kroz Grčku, već Makedoniju i Srbiju. Odakle nam novac za to – pita on.

Osim toga, podseća, Evropska komisija nas nije ni videla na mapi TAP gasovoda koji je prioritet za ovu godinu. S druge strane, sa iste te briselske adrese Srbija dobija kritike zašto nema alternativni pravac snabdevanja i smanji zavisnost od ruskog gasa. Sada je bila prilika za to, budući da je reč o azerbejdžanskom gasu, ali je Srbija mali potrošač i nikom nije zanimljiva za ovako velike projekte – kaže Vuletić.

Inače, cilj TAP-a je da poveže tržište EU sa novim izvorima gasa koji bi od 2020. gas sa polja Šah Deniz 2 u Azerbejdžanu trebalo da dovede do evropskog tržišta.

I dok Vuletić tvrdi da ovo gasno polje nema dovoljno gasa da bi se snabdevali Albanija, Italija i Grčka, upućeni kažu, da se predviđa da ovo gasno polje daje oko 16 milijardi kubika gasa od 2025. A u planu je i Šah Deniz 3 (koje eksploatiše „Britiš petroleum”) sa rezervama od oko 500 milijardi kubika gasa koje će zameniti oba postojeća polja, što bi u perspektivi Srbija trebalo da iskoristi.