ponedeljak, 10.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:55
POGLEDI

Šibicari

Pala mi je na pamet više nego upadljiva analogija između šibicarenja i načina na koji postojeća garnitura vlada
Autor: Goran Markovićsubota, 20.08.2016. u 08:15

Jednom prilikom bio sam u žiriju međunarodnog filmskog festivala u Valensiji. Imao sam dosta slobodnog vremena pa sam svakog dana odlazio na gradski trg, sedao u nekakvu kafanu i odatle posmatrao kako ljudi tu žive. Nisam imao bilo kakvu naročitu ideju, samo sam ubijao vreme. A reditelji, kad nemaju pametnija posla, obično to i rade: posmatraju kako se ljudi na određenim mestima, u izvesnim okolnostima ponašaju.

Prvog dana sam spazio grupu šibicara koja je „operisala” na trgu, nedaleko od mene. Bila je izvanredna družina koja je odmah zadobila moje simpatije. Pre svega, zbog sličnosti mog i njihovog zanata. I ja i oni pokušavamo da stvorimo privid nečega što liči na život. Ja za to koristim umetnički postupak, a oni prevaru. Moj cilj je stvaranje iluzije kod gledalaca a njihov obmana prolaznika. Ono po čemu se bitno razlikujemo jeste rezultat naših napora. Ja stvaram jedan artificijelan proizvod koji nema bilo kakvu upotrebnu namenu a oni pune svoje džepove pelješeći naivne.

Sastav družine je bio, da kažemo, klasičan. Glavni igrač, virtuoz manipulacije, koji kuglicu brzo premešta ispod tri prazne kutije od šibica, neprestano otkrivajući gde se kuglica trenutno nalazi i ponovo je sakrivajući, stalno je vikao, žaleći se na lošu sreću i stalne gubitke koje trpi. Njegov kompanjon, u ulozi slučajnog prolaznika koji se tu zadesio, uspešno je pogađao gde se kuglica nalazi i dobijao partiju za partijom, takođe glasno likujući. Čovek pored njega je nagovarao radoznalce da igraju „po pola”, jer nema dovoljno novca za ulog u igri. Tu su bili i epizodni likovi: navijači, svi redom navodno okrenuti protiv manipulatora, među kojima su se isticale mlada žena obučena u urednu školsku kecelju, sa đačkom torbom na leđima, radoznala domaćica sa zembiljem u ruci i dostojanstveni, klecavi starac. Drugog dana sam otkrio i skrivene članove bande šibicara, nekoliko njih koji su stajali na strateškim mestima trga i davali neprimetne znake ostalima u vezi sa mogućom pojavom policije.

Trećeg dana sam ih već dobro poznavao, a i oni su uočili mene pa mi se glavni manipulator u jednom trenutku čak konspirativno nasmešio i saučesnički klimnuo glavom. Ja sam, međutim, razmišljao kako je za jedan takav zanat neophodno poznavanje dramaturgije, režije i, naročito, glume. Stvari su bile uvežbane ali, u isto vreme, svaka nova žrtva koju je trebalo opelješiti bila je poseban slučaj pa je u znanja koja su družini bila neophodna svakako spadala i psihologija. Kasnije sam i kod nas, ponekad na Kalemegdanu, sretao šibicare koji su, međutim, nedostatak pomenutih znanja i vrlina nadoknađivali uglavnom drekom. Uzgred, iz toga je verovatno nastala moja averzija prema glumcima koji nedostatak snage i impresivnosti nadoknađuju vikom na sceni. To ne podnosim.

Ovo sve pominjem jer mi je na pamet pala jedna više nego upadljiva analogija između šibicarenja i načina na koji postojeća garnitura vlada. Imate Velikog manipulatora koji na veoma vešt način, rekao bih kao pravi virtuoz, premešta naše sudbine od šibice do šibice. Čas otkriva o čemu se radi, da bi odmah zatim sakrio svoje namere. Čini to velikom brzinom od koje nam se svima muti u glavi. Stalno priča, ne prestaje da govori, ponavljajući kako radi u korist sopstvene štete i neprestano traži da ga sažaljevamo. Svi su, navodno, protiv njega, a on želi samo da igra pošteno, otvoreno…

Njegov antagonista, najčešće oličen u nekom političkom protivniku, pretvara se da deluje protiv njega, iako je jasno da obojica predstavljaju uigrani tandem koji je samo podelio uloge dobrog i lošeg policajca. Sve to služi da se većina stanovništva navuče na igru i da počne sveopšte pogađanje gde je sakrivena kuglica. Ostvarenju velikog cilja doprinose nagovarači preobučeni u novinare u kontrolisanim medijima, kao i verni sledbenici Velikog manipulatora iz redova njegove partije rasuti po važnijim ustanovama, javnim preduzećima i svim onim mestima u koje su, gurani svemogućom rukom, uspeli da upadnu.

Kao i kod španskih kolega, postoji sistem obezbeđenja koji sprečava da prevara bude otkrivena. Potpuna kontrola nad službama bezbednosti, vojskom i sudstvom obezbeđuje da sve deluje regularno i da oni koji treba da ulete u igru ne povežu dva i dva i ne shvate o čemu se radi. Kada shvate, biće kasno. Družina šibicara će međusobno podeliti plen i – nestati u gradskoj vrevi.

Jedno mi, ipak, nije jasno. Kako je moguće da neko poveruje u tu igru i postane žrtva jedne tako providne obmane? Svaki put kada bih spazio šibicare kako „rade”, bilo bi mi jasno da je reč o najobičnijoj uličnoj prevari i koliko god oni bili uigrani, vešti i uverljivi, nemoguće je sakriti da se radi o bandi koja želi da iskoristi naivne. I pohlepne, to je važno.

Možda je u tome tajna?

Reditelj


Komentari53
5f9a3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sara Klara
Kako ste i sami zakljucili, u pohlepi lezi kljuc manipulacije.Postenog coveka ne moze prevariti jer nije pohlepan.Tako smo dosli do nepismenih, glupih i primitivnih u vrhu vlasti.
Veljko
Slazem se sa Goranom Markovićem.Odlično je opisao tu igru.Igra kojom se razbija drustvo.Grabi se plen.Stvar je jasna ko ume da prepozna.Ali mnogo je više onih naivnih..koji prolaze i počnu da učestvuju u igri..prvo slušajući..pa navijaju..i onda pozele da dobiju..To su uglavnom oni obični ljudi..mozda priprosti.Mozda i neskolovani.A mozda i siromašni pa požele i oni jednom da dobiju nešto lako.Voleo bih da oni koji znaju o čemu se radi ustanu od svojih stolova...fotelja..skinu papuče i obuju cipele i krenu da objasne svima i stanu ispred običnog sveta.
Јелена
Па, таман као што и јесте случај у стварном уличном шибицарењу, углавном наседају неуки, простији, наивни, похлепни, брзоплети, унесрећени итд, баш као што нам и структура становништва данас и јесте.
Vladan
Reditelj nije dovoljno vremena proveo sa našim šibicarima, isto je kao kod španskih, izviđači, majstori, lažna publika... Ostalo je do u tančina tačno.
dusko sipetic
Vazno je, ma koliko da je retka pojava, da vodeci intelektualci izraze svoj kriticki stav o drustvu u kome zivimo. Ako to rade na tako pismen, zanimljiv i razumljiv nacin, kao sto to radi Goran, onda je to za svaku pohvalu. Veliki zalet novog primitivizma u politici se pre svega obraca delu naroda (oko trecini) za koji manipulatori znaju da su mozda dobri ali sigurno naivni i povrsni, da im se lako moze uvaliti kuglica obmane bilo cega. To je potom vecina u skupstina i lakoca sibicarenja se nastavlja i uvecava. Dakle opet hipnotisana gomila, kao u onoj pesmi, opet teska i duga borba da se sa time prestane. Takva nam je izgleda sudbina, zlohuda, korak napred, dva nazad... Duško

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /
Kolumnisti
Kolumnisti
Kolumnisti
Kolumnisti

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja