Sandino izvinjenje produbilo podele u DSS-u

Ako je bilo dilema koliko su duboke podele u Demokratskoj stranci Srbije, od petka takvih nedoumica više nema. Sat posle stranačke konferencije za novinare na kojoj se Sanda Rašković-Ivić izvinila glasačima DSS-a zbog koalicija ove stranke s naprednjacima u nekim opštinama, iz centrale stranke stiglo je saopštenje u kojem se navodi da bivša predsednica govori u svoje ime i da to što je rekla nije stav predsedništva stranke, poslaničke grupe, Izvršnog i beogradskog odbora DSS-a.

Ovo odmeravanje snaga dve struje u DSS-u verovatno je priprema za konačni stranački obračun, koji će se dogoditi za dvadesetak dana na Glavnom odboru, gde će koplja ukrstiti pristalice koalicione saradnje sa SNS-om na lokalu i oni koji se tome protive.

Rezultat glasanja otkloniće ovu dilemu i znaće se kojim će putem dalje ići DSS. Kandidat na stranačkim predsedničkim izborima one struje koja odnese prevagu na GO sigurno će imati i veće šanse da preuzme vođstvo partije posle izbora koji se planiraju za kraj ove ili početak sledeće godine.

Kad je, sada već bivša predsednica, Sanda Rašković-Ivić s visoko podignutim rukama sredinom maja proslavila povratak DSS-a u skupštinske klupe, niko nije mogao ni da pretpostavi da će svega dva meseca kasnije ona podneti ostavku, a u partiji doći do trvenja oko toga treba li sarađivati sa SNS-om.

Neposredan povod bila je odluka pojedinih lokalnih odbora da uđu u koaliciju s naprednjacima. Kap koja je prelila čašu bio je ulazak lokalnog odbora DSS-a Vračara u vlast koju je na ovoj opštini preuzeo SNS, posle čega je Rašković-Ivić 29. jula podnela ostavku na mesto predsednice stranke. Nju je na tom mestu, u svojstvu vršioca dužnosti, zamenio Dragan Maršićanin koji, iako se javno ne izjašnjava, navodno podržava odluku lokalnih odbora da sami određuju s kim će praviti koaliciju.

Sanda Rašković-Ivić za „Politiku” kaže da ne žali zbog svoje odluke i da je morala da se podvuče crta i da se konačno zna da li je DSS u vlasti ili u opoziciji. Podršku za ovaj potez dobila je od pokrajinskog odbora DSS-a za Kosovo i Metohiju. Oni su, naime, osudili stranačke kolege sa Vračara, tvrdeći da su i sami dobijali čak i izdašnije ponude za saradnju s SNS-om, ali da su zbog lošeg Briselskog sporazuma to kategorično odbili.

„Bila sam protiv toga da ulazimo u koaliciju sa SNS-om, ali sam preglasana. To je bila velika greška. Pridružujem se grupaciji ljudi koji su za oštro opoziciono delovanje”, kaže Rašković-Ivić.

U grupi onih koji se protive da DSS sarađuje sa SNS-om jeste i narodni poslanik Đorđe Vukadinović, koji se u Skupštini Srbije nalazi u poslaničkom klubu Demokratske stranke Srbije. On kaže da u ovoj partiji postoje velike i duboke koncepcijske razlike oko saradnje s naprednjacima.

„Ovde je reč o odnosu prema Aleksandru Vučiću i o tome da li će DSS biti oštra i sistemska ili blaga i kozmetička opozicija u rangu radikala”, kaže Vukadinović za naš list.

On ne želi da ulazi u unutarstranačke sukobe u DSS-u, ali kaže da će, ukoliko prevlada struja koja se zalaže sa „meku” saradnju sa SNS-om, napustiti poslanički klub DSS-a.

„Ne znam da li bih u tom slučaju prešao u poslanički klub Dveri, jer o tome nisam razmišljao. Sigurno ne bih bio uz DSS koji bi bio dvorska opozicija”, navodi Vukadinović.

Rašković-Ivić kaže i da nije postojala formalna stranačka zabrana lokalnim odborima da ulaze u vlast sa SNS-om. To kao argument, ali u prilog saradnji sa SNS-om, navodi i predsednik beogradskog odbora DSS-a Uroš Janković, ističući da nijedan odbor nije prekršio stranačku odluku kad je odlučio da uđe u vlast s naprednjacima.

„Ja sam svoje rekao u praksi, jer sam u Beogradu dao odrešene ruke odborima da mogu da prave koaliciju s kim hoće. Digla se prašina oko malih stvari. Ne mislim da je koalicija na jednoj beogradskoj opštini od velike važnosti za buduću politiku DSS-a. Besmisleno je da o lokalnim koalicijama odlučuje centrala stranke”, ističe Janković.

Sagovornik „Politike” iz ove stranke navodi da su podele u DSS-u bile vidljive još u izbornoj kampanji, ali da je sve vešto prikrivano. Navodi da DSS ima dva krila još od vremena Koštunice. Ono „mekše” je za saradnju s proevropskim partijama, ali samo na lokalu, i najviše pobornika ima u Beogradu i Novom Sadu dok se „tvrđa” linije tome oštro protivi, a u ovoj struji prednjače kosovskometohijski i niški odbor.

„To je vrlo oštar politički i koncepcijski sukob, koji će konačno biti razrešen izborom predsednika krajem ove godine. Čini se da većinu u stranci imaju oni koji smatraju da se visoka politika ne vodi u opštinama i kojima nisu gadljivi savezi sa SNS-om”, navodi visoki funkcioner DSS-a koji nije hteo da ga imenujemo.