Ko kontroliše ringišpile

Prilikom rušenja ringišpila u centru mesta Jaša Tomić u subotu samo je pukom slučajnošću izbegnuta tragedija. Na vrtešci je u tom trenutku bilo puno dece, a četvoro mališana sa lakšim povredama, nakon ukazane lekarske pomoći, pušteno je kućama. Ispostavilo se da je ringišpil na tom mestu postavljen nelegalno, a u mesnoj zajednici Jaša Tomić naglasili su da je lokalna samouprava učinila sve da se on ukloni sa javne površine. Ipak, nameće se pitanje, zašto nije uklonjen na vreme?

Ne prođe godina, a da se u Srbiji ne sruši neki ringišpil pun dece. Tek kada se desi nesreća digne se prašina i postavljaju se pitanja ko deci iznajmljuje sedišta na vrteškama i drugim mašinama (balerinama, zmajevima, toboganima) na kojima umesto da se zabave, završe u bolnici, koliko su bezbedne te sprave za zabavu i imaju li njihovi vlasnici ateste i dozvole za rad? Koja inspekcija odobrava njihovo postavljanje na vašarima? Ko obavlja procenu bezbednosti zabavnih mašina za decu?

Juče smo pokušavali da dobijemo odgovore na ova pitanja od nadležnih u zrenjaninskom odseku inspekcije rada, od pravnika i inžinjera inspekcije rada u Beogradu, ali i od Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja. Sudeći po njihovom odgovoru „nismo nadležni” može se zaključiti da ringišpile niko i ne kontroliše.

Saznali smo i da ne postoji zakonska regulativa koja propisuje način kako se kontroliše funkcionalnost i ispravnost tobogana i vrteški u zabavnim parkovima.

U Ministarstvu za rad napominju da je na lokalnoj samoupravi da traži atest od firme koja je vlasnik zabavnog parka. Po propisima, vlasnik mora da dobije dozvolu da postavi ringišpil, ali i atest o njegovoj ispravnosti. Međutim, mnogo je onih koji rade na crno, a i kada dobiju dozvolu pitanje je koliko često se proverava ispravnost uređaja.

Na drugoj strani, ringišpili se preko interneta prodaju po ceni od oko 2.500 evra, i to oni na prikolici sa tablicom sa 16 stolica i krugom od devet metara u trenutku dok se okreće. Razgovarali smo s prodavcem koji nam je rekao da se dozvola za postavljanje ringišpila dobija „glatko i da to niko i ne gleda”.

„Otvoriš radnju i prijaviš mesnoj zajednici da ćeš postaviti ringišpil na vašaru. Oni jave opštini i sve je u redu”, kaže ovaj prodavac.

Podsetimo, u martu 2013. u zabavnom parku „Boban Panić” u Sokobanji dogodila se nesreća kada se ringišpil na kome se vozilo 17 učenika prvog razreda kruševačke osnovne škole „Nada Popović” polomio. Povređeno je devetoro dece, od kojih jedna devojčica teže. Mališani su zbrinuti u KBC Niš, gde je devojčica odmah operisana. Nesreće se desila nakon pucanja nosećeg stuba ringišpila. Ni ovaj zabavni park nije imao dozvolu za rad. Zbog sumnje da su izvršili krivično delo izazivanja opšte opasnosti privedeni su vlasnica zabavnog parka, i radnik koji je bio zaposlen u tom objektu.

Četvoro mališana je lakše povređeno u januaru 2014. kada se na Beogradskom sajmu prevrnuo tobogan za decu na naduvavanje. Do prevrtanja je došlo jer tobogan nije bio vezan za sajlu i nije bio obezbeđen. U tom trenutku na njemu je bilo petnaestoro učenika Osnovne škole „Aca Milosavljević” iz Rušnja.

U avgustu 2014. pojavila se vest da su mašine za zabavu na vašaru u niškoj Pantelejskoj crkvi nivelisane panjevima.

Kod posetilaca je to probudilo sumnju u bezbednost vrteški.

„Jako su opasne vožnje na ovome”, napisao je jedan Nišlija na „Fejsbuku” koji je slikao i objavio potkajlovane ringišpile. Međutim, ljudi iz Pantelejske crkve su uveravali da nema mesta panici, te da je reč o iskusnim vašardžijama koji svoje mašine postavljaju na mnogim crkvenim saborima i što je najvažnije, imaju ateste i svi su kontrolisani. Međutim, nisu mogli da odgovore na pitanje koja ih je inspekcija kontrolisala.

Slučaj pedaline

Nakon nesreće 11. septembra na Srebrnom jezeru kada su se udavila braća Stefan (14) i Nikola P. (13), postavljena su pitanja ko je dečacima smeo da iznajmi pedaline, mimo svih pravila, van kupališne sezone i kada nema spasilaca na plaži. Ispostavilo se da je i u ovoj oblasti loša zakonska regulativa.

Bračni par iz Niša, koji su na Srebrnom jezeru iznajmili pedaline đacima neplivačima tokom saslušanja su tvrdili da im nije bila poznata procedura koja propisuje da, istovremeno sa pedalinom, onima koji je iznajmljuju, treba da daju i pojas za spasavanje i drugu zaštitnu opremu. Tvrdili su i da nisu znali da nemaju prava da maloletnim osobama iznajmljuju pedalinu, kao i to da u njihovoj pratnji mora da bude odrasla osoba.

Nikola i Stefan P. su se u trenutku nesreće, nalazili na pedalini sa još nekoliko drugara iz fudbalskog tima, kada je Nikola skliznuo u jezero. U pomoć mu je odmah pritekao brat, ali su oba dečaka nestala u mutnoj vodi. Nakon više od 20 časova potrage ronioci Žandarmerije MUP-a su locirali i izvukli njihova tela.