Terminator iz Srboauta

Vojska Srbije je na svim frontovima. Čak i tamo gde nije bila ni nekadašnja JNA: od administrativne linije prema Kosmetu do južnog Libana i Somalije. Gordo to zvuči, naravno osim te administrativne linije, no pitanje je imamo li dovoljno sredstava da ostvarimo sve te ambicije. Pošto našu vojnu prisutnost u Africi i na Bliskom istoku delom plaćamo mi s objašnjenjem da tako poboljšavamo ugled države i jačamo njen prestiž. Niko još nije izmerio za koliko je poboljšan taj naš imidž i prestiž kod onih koji nešto u vezi s nama i odlučuju, samom činjenicom da su naši vojnici u Africi i na Bliskom istoku. Konstantno poboljšavamo imidž i prestiž, a oni ipak žele da nam ukradu „Trepču” i „Telekom”. Da li to onda znači da kradljivci ne poštuju i ne vrednuju naše napore da doprinesemo miru na jugu Libana i borbi protiv zlih pirata u Indijskom okeanu?

Pošto su to najverovatnije konačno shvatili i odgovorni u sistemu odbrane, rešili smo da pojačamo naše oružane snage. Deo noviteta našeg novog oružja i opreme prikazaćemo danas na maloj paradi i taktičko-tehničkom zboru u Novom Sadu povodom dana oslobođenja tog grada od nacista. Dakle, videćemo borbeno vozilo pešadije, točkaš „lazar-3”, proizvodnja „Jugoimport-SDPR”, već je ranije viđeno, Vojska Srbije bi trebalo da do kraja godine dobije prvih šest takvih vozila. Tu je prisutna i samohodna haubica „nora-B-52”, kalibra 155 mm, takođe proizvod fabrike „Jugoimport-SDPR” iz Velike Plane, koje je već prodato armijama Bangladeša, Mjanmara i Kenije. Kako naša vojska slabo stoji sa parama, to je kompanija „Jugoimport-SDPR” poklonila Vojsci Srbije šest samohodnih haubica „nora-B-52”. Lep gest. Ista kompanija proizvodi i borbeno-izviđačko vozilo „bov-11”, koje je takođe prodato Bangladešu, Keniji i Mjanmaru, ali i policiji Srbije u dve verzije.

 Samohodni PVO sistem ,,terminator“

Na tehničkom zboru u Novom Sadu imaćemo priliku da drugi put vidimo i novi modularni višecevni bacač raketa „morava”, koji može da lansira rakete od 122 mm sistema „grad” povećanog dometa do 40 km, ali i projektile od 128 mm sistema „plamen” i „oganj”. Ipak, najveća zvezda vojne izložbe jeste samohodni hibridni PVO sistem „terminator”, kojeg javnost Srbije ima priliku da prvi put vidi. Na šasiji kamiona „fap-2026”, inače drugog po redu proizvedenog kamiona u toj seriji još iz SFRJ, ugrađen je univerzalni protivavionski top „bofors” od 40 mm švedske proizvodnje i dvostruki lanser za protivavionske rakete sovjetske, odnosno ruske proizvodnje. Oklopljenu kabinu radila je firma „Zastava kamioni”, a top i PVO rakete integrisali su „Prva petoletka” iz Trstenika, „Tehnički remontni zavod Čačak” i VTI. Finalnu integraciju celog sistema i izradu hidraulike izvela je za samo 10 dana firma „Srboauto” iz Beograda. Inače, „Srboauto” je privatna kompanija braće Tomić, firma koja odbačene stare kamione sa livada naših kasarni i iz vremena bivše JNA, vraća u operativno stanje. Recimo, kamioni „fap” i „tam” dolaze u tu firmu u očajnom stanju, nisu voženi po 15, ili 20 godina, ali imaju malu kilometražu, i izlaze iz hale praktično novi po ceni koja je deset puta manja nego da se kupuje novo vozilo te klase: obnovljeni motori, kabine, hidraulika, spone, kardani, elektrika. Vojska Srbije još uvek živi od zaliha bivše JNA, još živimo od dividendi bivše SFRJ i kada već nemamo para za supernovu tehniku i tehnologiju, prisiljeni smo na modifikacije i modernizacije postojeće tehnike.

Samohodni PVO sistem „terminator” ima top od 40 mm „bofors” velike kadence gađanja, koji uspešno deluje po ciljevima u vazduhu, ali i na zemlji. U novoj verziji taj je top dobio još jedan magacin municije, a sa topom je spregnuta i dvostruka lansirna rampa za rakete zemlja-vazduh tipa R-13. Reč je o sovjetskoj raketi vazduh-vazduh R-13, koju su nosili avioni „mig-21”, a kako imamo dosta takvih projektila, prilagodili smo ih za verziju zemlja-vazduh. Raketni sistem je dobio TOMS optoelektronsku stanicu, a projektil startni buster motor i IC samonavođenu bojevu glavu. Leti do osam kilometara visine i 12 km daljine. Nešto slično je VTI uradio i tokom agresije NATO-a na Jugoslaviju 1999. Na vozilu „praga” postavljena je raketa R-60MK sličnih dometa.

Vojska živi u vremenu štednje, nemamo para za superskupe projekte, pa otuda i čuđenje da se sada opet eksperimentiše sa statusom dva za vojsku dragocena zavoda: „Tehnički remontni zavod Čačak” i „Moma Stanojlović”. Neki mudraci bi opet da ih sa budžeta prebace na dohodovno poslovanje. Pokušano je to pre više godina i imali smo katastrofu u „Momi”, otišli i inženjeri i visokokvalifikovani radnici. Kako „Moma” da se samofinansira kada godišnje u sadašnjim okolnostima jedva remontuje dva ili tri aviona naše proizvodnje? „Gužva” je i oko VMA, kolegijum VMA je protiv modela reorganizacije kakav je predložilo Ministarstvo odbrane. Nije protiv reorganizacije, ali jeste protiv ponuđenog modela.

Ali to nećemo videti na paradi u Novom Sadu.