Poreznici uvode strogoću

Budžetski deficit od 6,7 odsto bruto domaćeg proizvoda iz 2014. u 2016. biće sveden na dva procenta, kažu ekonomisti, a tome je značajno doprinela i jasno izražena politička odluka da se na sivu ekonomiju više ne gleda kroz prste. Bolji rad Poreske uprave i inspekcija, od početka godine do kraja jula, povećao je prihod državnog budžeta za oko 300 miliona evra. U ovom periodu prihodi od PDV povećani su za 11, od akciza za 21, poreza na dobit za 17,4, poreza na dohodak 4,9, a od doprinosa za 2,6 odsto.

Među predstavnicima poslovne zajednice i njihovih udruženja preovlađuje mišljenje da su primetni rezultati u protekle tri godine preduzimanih mera države na suzbijanju nelojalne konkurencije iz „sive zone poslovanja”. Siva ekonomija u Srbiji stvara oko 30 odsto BDP, tvrde stručnjaci, procenjujući da se u toj nelegalnoj zoni godišnje „obrne”, a da se ne oporezuje, oko 11 milijardi evra.

Prema nedavno saopštenim rezultatima istraživanja Američke privredne komore o učinku države na poboljšanju uslova poslovanja u 2016. godini, 63 odsto, od 196 kompanija njenih članova, smatra da smanjenje sive ekonomije treba da ostane među prioritetima nove vlade. Gotovo isti procenat članova tvrdi da bi se njeno smanjivanje direktno odrazilo na rast i zapošljavanje u njihovim kompanijama. Ispitanici vide nelojalnu konkurenciju iz sive zone kao ozbiljnu pretnju njihovom poslovanju.

Američka komora podseća da je krovni Zakon o inspekcijskom nadzoru usvojen 2015. godine, u skladu sa predlozima Odbora za borbu protiv sive ekonomije, čime je prvi put obezbeđen delotvoran mehanizam za bolju koordinaciju inspekcijskih službi. Rezultati su već vidljivi, a carinici i poreski organi povećali su broj zaplena krijumčarene i robe bez deklaracije, naročito kad se radi o akciznoj robi kao što su duvan, alkohol i derivati nafte.

Nedostatak kapaciteta državne uprave, da nametne iste uslove za sve, ipak doživljavaju kao neuspeh.

Sva udruženja privrede ukazuju da bi specijalizacija tužilaštva i sudova za dela sive ekonomije, više stručnjaka koji rade na ovim slučajevima, kao i usklađivanje i usaglašavanje delovanja svih učesnika u borbi protiv sive ekonomije sigurno donelo bolje rezultate.

Milana Kneževića, vlasnika modne konfekcije „Modus”, upućeni smatraju jednim od prvoboraca u ratu protiv sive ekonomije. Prema njegovim rečima, ono što država čini na suzbijanju nelegalne trgovine teško i da se može primetiti.

– Crno tržište se nije smanjilo, jer su otežani uslovi poslovanja zbog povećanja dažbina, pa i nedavnog povećanja najniže cene rada – tvrdi Knežević. – Crno tržište bi brzo nestalo kada bi se zabranila prodaja robe bez fakture koja kazuje od koga je roba kupljena i potvrđuje da je na nju plaćen PDV.

Knežević ima običaj da kaže da oni koji posluju „na crno”, godišnje iz Srbije odnesu po nekoliko mostova, a ako država nastavi sa dosadašnjim odnosom prema utajivačima, porez će se plaćati „na dobrovoljnoj bazi”, kao članarina u kulturno-umetničkom društvu i Kolu srpskih sestara.

 Dragana Marković, direktorka Poreske uprave, podseća da je reformu ove državne službe Vlada Srbije usvojila polovinom prošle godine, a da će rezultati biti vidljivi u narednoj. Stalnom povećavanju naplate poreza i doprinosa doprineće i konkurs za prijem 100 novih poreskih inspektora, čije se objavljivanje očekuje upravu u ovoj sedmici. U poređenju sa sličnim zemljama, Srbija ima manje poreznika u odnosu na broj stanovnika.