Danilović „trči” sam

Nekadašnji košarkaški as i funkcioner Partizana Predrag Danilović (46) jedini je kandidat za predsednika Košarkaškog saveza Srbije.

U podne je istekao je rok za podnošenje kandidatura, a članovi Skupštine KSS će na zasedanju 15. decembra glasati o povrenju Daniloviću.

Proslavljenog reprezentativca podržao je 21 delegat od ukupno 32, tako da se očekuje samo formalna potvrda i njegovo imenovanje za naslednika Dragana Đilasa koji je krajem oktobra podneo ostavku.

Ukoliko bude izabran, Danilović će biti treći predsednik koji je kao reprezentativac osvajao medalje na velikim takmičenjima (Dragoslav Ražnatović 1997-1999) i Dragan Kapičić (2007-2011) od 1948. kada je osnovan Košarkaški savez Jugoslavije. U “paketu” će se glasati i za njegove saradnike, četiri potpredsednika, Anu Joković za žensku košarku,  Igora Rakočevića za mušku, Bojana Raduna, finansije i marketing i Dušana Projovića, takmičenje.

Iako se očekivalo da će se u situaciji kada srpska reprezentativna košarka visoko kotira u svetskim okvirima, a Savez ima finansijsku stabilnost, u trku za predsednika uključiti više kandidata, ispostavilo se da Danilović “trči” sam.

Izostala je konkurencija iz baze, ali i iz političkog i miljea biznisa, a bez javnog protivljenja klupskih mašinerija. To je neuobičajeno za naše prilike, ali ostaje veliko pitanje koliko će to olakšati posao budućem šefu srpske Kuće košarke.

Danilovićeva igračka biografija je impresivna. Pripadao je najtrofejnijoj generaciji naše košarke čije su perjanice uz njega bili asovi svetskog formata – Divac, Đorđević, Paspalj, Bodiroga, Savić i Rebrača.

U dresu sa državnim grbom osvojio je šest odličja, rekordne četiri zlatne medalje sa evropskih prvenstava, kao i bronzu, olimpijsko srebro. U klupskim okvirima podigao je 13 trofeja, dva evropskog prvaka, sa Partizanom i Kinderom.

U Partizan je stigao bez ispisnice kao 16-godišnjak iz Bosne, a treneru Dušku Vujoševiću preporučio ga je tada njegov saigrač Željko Obradović. Posle dve godine pauze debitovao je osvajanjem Kupa “Radivoja Koraća” (1988), a crno-beli dres razdužio 1992. titulom evropskog prvaka u Istanbulu, gde je proglašen igračem završnog turnira.

Proslavio je i Kinder iz Bolonje (doveo ga na krov Evrope 1998), a pre toga je dve sezone proveo u NBA (prosečno 12,8 posna, 2,4 skoka i 2 asistencije). U Majamiju ga je trenirao čuveni Pet Rajli, imao je priliku da čuva najveću NBA ikonu Majkla Džordana, a ostalo je zapisano da je na jednoj utakmici postigao 30 poena, kao i da je šutirao “trojke 7-7.

Krasio ga je izuzetan takmičarski karakter, pobednički mentalitet i sportska drskost, a među brojnim potezima koji su obeležili njegovu karijeru, dva su sa trajnim pečatom.

“Trojka” u finalu italijanskog prvenstva protiv Fortituda uz faul NBA legende Dominika Vikinsa i dodatno bacanje kojim je njegov tim izborio produžetak i titulu i “kucanje” preko Sabonisa u finalu Evropskog prvenstva u Atini 1995 (te godine proglašen za najboljeg košarkaša na kontinentu).

Igračku karijeru je završio sa 30 godina, a oproštajnu utakmicu priredio mu je Kinder 29. novembra 2.000. u prepunom “Malagutiju”. “Hladnog cara”, kako su ga zvali navijači italijanskog kluba ispratili su uz zvuke Sinatrinog hita “Moj put”…

A, košarkaški put je nastavio u Partizanu, ali kao funkcioner. Od 2000. do 2015. s kratkim prekidima obavljao je funkcije potpredsednika i prvog čoveka kluba i učestvovao u osvajanju 13 uzastopnih titula prvaka Srbije, šest ABA lige i plasmanu na “fajnl for” Evrolige. Napustio je Humsku u avgustu 2015, u veoma delikatnom trenutku po klub, koji i danas ima dugove.

Napad na sudiju Jurasa 2007. u Vršcu, mrlja je u karijeri Danilovića funkcionera, zbog koje je kažnjen dvogodišnjom suspenzijom, koja je preinačena u uslovnu kaznu.

Predrag Danilović se zahvalio na podršci košarkaške baze, kratkim saopštenjem za javnost:

“Posle razgovora sa mnogim istaknutim ljudima srpske košarke, prihvatio sam predlog velike većine delegata Skupštine da budem kandidat za predsednika KSS. Ovaj predlog i podrška koju sam dobio predstavljaju za mene veliku čast, ujedno i priznanje za sve što sam dosad postigao, prvo kao igrač, a potom i kao sportski funkcioner. Ukoliko dobijem poverenje delegata na Skupštini za program koji sam predložio, očekujem da svi mi koji u Srbiji volimo košarku zajedno radimo na daljem razvoju našeg najtrofejnijeg sporta” - istakao je Danilović.