Veća plata najveća želja

Pitanje „od milion dolara” na prelazu iz 2016. u 2017. jeste da li će predsednički kandidat SNS-a (možda i vladajuće koalicije) biti aktuelni šef države Tomislav Nikolić ili predsednik republičke vlade Aleksandar Vučić. Rezultati tradicionalnog novogodišnjeg ispitivanja javnog mnjenja „Politike” i agencije „Faktor plus” pokazuju da je dilema, sa stanovišta vlasti, prilično opravdana. Vučić, izgleda, ima šanse da pobedi već u prvom krugu (ako ne bude velikog obrta), a Nikolić, iako dobro stoji u prvom, može da ima veliki problem u drugom krugu.

Kao i 2016, i u novoj godini imaćemo izbore u aprilu, pa iako je ostalo nešto malo više od tri meseca, još ima dosta nepoznanica. Otuda su i u ovoj anketi pitanja koja se tiču predsedničkih kandidata i izbora više hipotetička, budući da je mali broj zvanično najavljenih kandidatura. Zaštitnik građana Saša Janković, recimo, u poslednjoj nedelji stare godine javno je rekao da namerava da se kandiduje, ali o njemu se dugo spekuliše kao o mogućem zajedničkom kandidatu opozicije, pa smo ga uvrstili među potencijalne takmace za Andrićev venac. DSS je kao svog kandidata promovisao Aleksandra Popovića dva-tri dana ranije u odnosu na Jankovića, ali o njemu se nije mnogo pričalo pre toga, pa nije bio na našoj listi kandidata (kao što se i u pitanju o domaćim događajima koji su ostavili utisak navode dva pregovaračka poglavlja sa EU u decembru, pošto je treće, poglavlje 26, odblokirano nešto kasnije).

Novogodišnja anketa sprovedena je od 16. do 26. decembra, na uzorku od 1.200 ispitanika. Prema ovim rezultatima, srednja ocena za rad predsednika Nikolića malo je porasla za godinu dana (sa 2,3 na 2,5), a direktor „Faktora plus” Vladimir Pejić ocenjuje da je to odraz „blage kampanje koja je krenula i manje negativnih stvari oko njega nego prethodne godine”. Ali čak 43 odsto ispitanika smatra da Nikolić ne treba da dobije drugi mandat. Možda je to posledica trenutne konfuzije oko toga ko će se na kraju kandidovati, ali ovoliki broj negativnih odgovora ukazuje, smatra Pejić, na problem drugog kruga kad je Nikolić u pitanju.

Naši „parovi” za drugi krug postavljeni su kao potpuno hipotetičko pitanje, o kojem su se uglavnom izjašnjavale pristalice dva uparena „kandidata”, a bilo je dosta neopredeljenih. Uz ovo ograđivanje, Pejić ističe da može da zamisli situaciju u kojoj bi se oko protivkandidata Nikoliću, pa i Vučiću, u eventualnom drugom krugu ujedinilo mnogo više stranaka i ličnosti.

„Metodološki smo mi to ispravno uradili i rezultat je potpuno tačan u ovom trenutku, ali u okolnostima kampanje i referendumskog raspoloženja, sigurno da konačni rezultat ne bi odgovarao ovome što istraživanje pokazuje”, ističe Pejić.

Iako se po ovoj anketi čini da je najjači protivkandidat Vučiću – Nikolić, u realnosti bi se verovatno ispostavilo znatno drugačije, jer bi u drugom krugu bilo mnogo više opredeljenih u slučaju neke druge „kombinacije” nego ove zamišljene naprednjačke.

„Imam utisak, nasuprot mnogima, da Vučić nije presrećan ako bude morao da se kandiduje i da beži od te odluke. Ali pitanje je da li će moći da pobegne, između ostalog i zbog ovakvih rezultata. Nisam siguran da bi pustio da se rizikuje da neki njegov kandidat izgubi u drugom krugu. On je prilično pošteno nastupio kad je rekao da će u velikoj meri vlada zavisiti od predsedničkih izbora, a da sam na njegovom mestu, prilično bih se distancirao od tih predsedničkih izbora u slučaju da ne želim da se kandidujem”, kaže Pejić. Ne vlada konfuzija samo oko predsedničkih izbora, nego i kad je reč o dijalogu o KiM. Iz odgovora na pitanje ko ima najviše koristi od tih briselskih pregovora vidi se da nisu načisto šta oni donose.

Kad je reč o putu Srbije ka Evropskoj uniji, izgleda da su građani pesimističniji (ili realniji?) nego pre godinu dana. Tada je samo 14 odsto ispitanika smatralo da Srbija nikad neće ući u EU, a sada to misli čak 30 procenata. Pored toga, sada odgovor na to pitanje ne zna tek tri odsto ispitanika, a pre godinu dana takav odgovor izabralo je njih 11 procenata, kad je bilo i 19 procenata optimista da ćemo ući u EU 2020. godine.

„Očigledno je sve veći skepticizam, a to nije vezano samo za Srbiju, nego uopšte za situaciju u EU. Malo je paradoksalno, jer Srbija formalno napreduje ka EU, otvaraju se poglavlja, ali ljudi nemaju osećaj da se približavamo. Tu se nadovezujemo i na pitanje šta će biti sa EU”, ističe Vladimir Pejić.

S ovim pitanjem verovatno se može povezati i stav građana prema migrantima. Ove godine, naime, mnogo su manje saosećajni u odnosu na prošlu. Na identično postavljeno pitanje i ponuđene odgovore, prošle godine je 36 odsto ispitanika reklo da Srbija može da prihvati nekoliko stotina migranata za stalno, 19 odsto – i nekoliko hiljada, četiri procenta ih je odgovorilo „koliko god treba”, nije znalo da kaže njih 18 odsto, a 23 odsto je navelo – nijednog. Sada je taj procenat natpolovičan i niko nije rekao da „ne zna”.

„Možda je na ovakav rezultat uticala i tragedija iz Berlina koja se dogodila za vreme sprovođenja istraživanja, ali generalno, uticaj na ovakav stav imali su incidenti povezani s migrantima u prethodnih godinu dana u svetu, ali i u Srbiji. Strah, koji je dominantan osećaj, očigledno je uticao na to da ih više ne percipiraju samo kao neke nesrećne ljude, nego i u dobroj meri problematične”, ukazuje Pejić.

Odgovori naših ispitanika pokazuju i da su se mnogi „otreznili” posle euforije zbog Trampove pobede nad Hilari Klinton, pa njih 46 odsto misli da će odnos SAD prema Srbiji ostati isti. Kad je reč o promeni načina izbora predsednika Srbije, izgleda da ne razumeju baš najbolje o čemu je tu reč, a i nije im mnogo stalo, kao što ih ne dotiče ni mogućnost uvođenja neke vrste viza za zemlje EU.

„Za mene je veći utisak stepen (ne)zainteresovanosti za tu temu, nego sam stav. Jednostavno, ljudi ne putuju, a ako otputuju, to je jednom negde...”, navodi Pejić i ukazuje da je njegov najjači utisak u vezi sa celim istraživanjem – nezainteresovanost građana za dešavanja oko njih. Mali je broj domaćih događaja koji izazivaju pažnju, primećuje Pejić, dok su utisci o stranim događajima bili jači. Kao da je izgubilo na značaju ono što se kod nas zbiva.

„Ne samo kod ovog pitanja, nego kroz celo istraživanje, preovlađuje utisak da senzitivnost građana nije na visokom nivou. Više teško šta može da ih iznenadi i izazove kod njih neku jaču reakciju. Kao da je sve poznato. Teško ih je i razbesneti i oduševiti, i kad je reč o ličnostima i kad je reč o događajima”, ukazuje direktor „Faktora plus”, dodajući da ne zavidi političarima koji će se baviti izbornim strategijama.