Nova kapija Afrike u Dahli

Od našeg specijalnog izveštača

Dahla, Maroko – „Afrikom danas rukovodi nova generacija pragmatičnih lidera, neopterećenih zastarelim ideologijama”, poručio je ovih dana marokanski kralj Muhamed Šesti učesnicima Kran Montana foruma o Africi, održanom u Dahli, usamljenoj atlantskoj varoši na oko 1.500 kilometara južno od Kazablanke.

Kako nova generacija afričkih lidera vidi budućnost kontinenta istovremeno prebogatog resursima i ubedljivo najsiromašnijeg kraja sveta? Da ukrsti mišljenja nove generacije lidera Crnog kontinenta i drugih, prestižna švajcarska nevladina organizacija Kran Montana forum (KMF) organizovala je – pod visokim patronatom marokanskog suverena – treći put zaredom međunarodni skup u jedinom urbanom naselju najjužnije provincije kraljevine na granici sa Mauritanijom.

Dahla – centar provincije Ued Edahab, sa oko 60.000 stanovnika – mesto je duge i simbolične istorije zbivanja u regionu koji zauzima petinu ukupne teritorije kraljevine. Naime, u tom mestu, španski diktator general Francisko Franko izgradio je šezdesetih godina prošlog veka prvi aerodrom na krajnjem zapadu Sahare, da bi 1967. godine general Gomez de Salazar upravo iz Dahle (ondašnje Vilja Sisneros) sa trupama konačno napustio teritoriju „Španske Sahare”. Marokanski kralj Muhamed Šesti je početkom prošle godine zatražio od misije UN da se u roku od 72 sata povuče iz Dahle, zbog jedne nesmotrene procene bivšeg generalnog sekretara UN Ban Ki Muna.

Izbor Dahle za mesto trećeg okupljanja KMF o Africi, ovog puta sa preko 1.000 učesnika, iz stotinak država pojasnio je osnivač te organizacije ambasador Žan-Pol Karteron.

„Maroko je stabilna i bezbedna zemlja. Marokanski kralj Muhamed Šesti ima sveobuhvatnu viziju modernog razvoja zemlje, njenog bliskog povezivanja sa ostalim državama Afrike i čvrstog jačanja saradnje jug-jug. Da Maroko nije pre četrdesetak godina preuzeo ove teritorije od Španije, ovde bi sada bila Islamska država, takozvani Daeš. U početku mesto u kome su postojali samo pesak, more i sunce, Dahla je danas grad u zoni velikog privrednog potencijala, susreta kultura i običaja koji čvrsto nalazi svoje mesto na globalnoj političkoj i ekonomskoj mapi, mesto nove kapije Maroka i Afrike i laboratorija budućeg razvoja na kontinentu”, Žan-Pol Karteron, počasni predsednik i osnivač KMF izjavio je na konferenciji za štampu po završetku skupa u regionu koji je „Njujork tajms” 2012. godine proglasio jednom od najlepših turističkih destinacija na svetu.

U žiži interesovanja globalnih stratega svesnih ubrzanih promena tekućeg međunarodnog poretka, Afrika je u Dahli stavljena pod lupu uz dva pitanja: kako Crni kontinent planira da ostvari stabilnost, koheziju i solidarnost u izgradnji održivog razvoja i kakva je strukturna uloga Maroka u tom procesu?

„Maroko veruje da Afrika ima kapacitete da se nosi sa izazovima sa kojima se suočava i da, zahvaljujući svojim ogromnim prirodnim i ljudskim resursima, obezbedi održivi razvoj za svoje narode. Ostvarenje afričke renesanse zavisi ipak od toga koliko poverenja imamo u sebe, u svoje potencijale i načine na koje ih koristimo u okviru saradnje jug-jug”, istakao je, između ostalog, marokanski kralj Muhamed Šesti u poruci koju je u Dahli pročitao njegov izaslanik.

No da li će samopouzdanje Africi biti dovoljno da se učvrsti na stazi održivog razvoja po meri svojih naroda, u svetu koji „ide unazad i sve više je sebičan, kako je u Dahli opisao Filip Dust-Blazi, specijalni savetnik generalnog sekretara UN? Tim povodom, učesnici KMF u Dahli imali su veoma podeljena mišljenja u nizu brojnih debata iza kojih, prema tradiciji foruma, ne ostaju pisani izveštaji organizatora.

„Bogatiji deo sveta danas je u problemima koje ne ume više sam da reši, ali to ne smanjuje njegovu odgovornost u iskorenjivanju siromaštva u Africi”, ocenio je Dust-Blazi.

Afrika neće moći da zauzme mesto u svetu koje smatra da joj pripada, ukoliko se unutar kontinenta ne ujedini i ne zbliži. Crni kontinent mogao bi sebe da prehrani, jer ima sve što joj je za to neophodno, mogao bi i da obnovi nekadašnju trgovinsku mornaricu zatučenu globalizacijom krajem prošlog veka, izgradi brze pruge kao drugi, umeo da izračuna realnu vrednost svojih strateških sirovina i postane sama sebi svoj oslonac – zaključili su eksperti i lideri, učesnici nedavnih debata u Dahli.

Kao treći svetski izvoznik u Africi (posle Južnoaričke Republike i Egipta), Maroko ima danas velike razvojne planove sa Afrikom gde trenutno usmerava 85 odsto direktnih stranih investicija.

Istorijski povratak Maroka svom prirodnom i legitimnom mestu u Afričkoj uniji, nepovratni je izbor, na stazi solidarnosti, mira i jedinstva među afričkim narodima, istakao je kralj Muhamed Šesti u poruci KMF u Dahli.

„Maroko je spreman da konsoliduje bezbednost i stabilnost širom kontinenta. Otud doprinos mirovnim misijama UN, učešće u pregovorima za mirno rešenje konflikata i saradnja u borbi protiv terorizma. Sa ostalim afričkim državama Maroko takođe deli iskustvo na verskom planu koje je zasnovano na promociji umerenog islama i borbi protiv radikalizma... Na službi interesima kontinentu, Maroko ipak neće odustati od odbrane svojih uzvišenih interesa, naročito nacionalnog jedinstva i teritorijalnog integriteta... U tom svetlu, region Marokanske Sahare i posebno Dahla igraju posebnu ulogu kao istorijska platforma povezivanja Maroka i Afrike.”

Veliki novac je u Dahli, gospođa Latifa, suvlasnik građevinske firme u varoši, kaže za „Politiku” tokom ručka u Kongresnoj palati.

Dahla je inače, centar unosne industrije prerade ribe, koje u ovom regionu Atlantika ima „možda najviše na svetu”, navode zvanični bedekeri. Na oko 70 kilometara severno od Dahle, u međuvremenu, uskoro počinje izgradnja velike luke na Atlantiku. Baš tu negde u okolini, naftaška firma Kosmos iz Teksasa od 2015. ispituje potencijalna nalazišta nafte.