Hladan doček za Reksa Tilersona

Da se do tog poboljšanja teško stiže, bilo je jasno i sa prvim Tilersonovim minutima sa ruskim kolegom Sergejom Lavrovom, koji je još s vrata poručio Americi da više ne gađa Asadove snage. Lavrov je podvukao i da SAD ne treba da stavljaju Kremlj pred izbor „sa nama ili protiv nas”, preneo je RT na engleskom jeziku.

Šef ruske diplomatije je dodao i da SAD treba da pojasne šta u stvari žele u Siriji jer su različiti američki zvaničnici davali različite izjave o Asadovoj političkoj budućnosti. Donald Tramp je u intervjuu za Foks kazao da SAD neće ući u Siriju, naznačavajući da neće pokrenuti opšti rat protiv Damaska. Tilerson je prvobitno rekao da će Sirijci odlučiti ko će im biti predsednik, ali je potom tražio od Rusije da više ne podržava Asada, što je protumačeno i kao zaokret u politici prema sirijskom predsedniku. Američka ambasadorka u UN Niki Hejli je, posle prvobitnih izjava da svrgavanje Asada nije prioritet, promenila stav i izjavila da će tamo vrlo verovatno doći do smene režima. Hejli je u SB UN istakla da Rusija samu sebe izoluje i da je „odavno prošlo vreme da prestane da prestane da štiti Asada”.

Zbog toga što je insistirao na poboljšanju odnosa sa višedecenijskim rivalom, Tramp je čak izazvao i sumnju da se njegov njegov izborni štab dogovarao sa Rusijom povodom sajber-napada na Hilari Klinton. Kongres i FBI vode istragu protiv bliskih predsednikovih saradnika za koje se sumnja da su bili u dosluhu sa ruskim obaveštajnim službama ne bi li Trampu osigurali pobedu na prošlogodišnjim izborima. Iako je i Putin na lepe reče iz Vašingtona i sam uzvraćao sličnom merom, sve to je prestalo kada je Tramp naredio slanje 59 krstarećih raketa na sirijski vojni aerodrom. Bela kuća je objasnila da je to bila kazna za korišćenje hemijskog oružja protiv civila nekoliko dana pre toga, pri čemu Damask i Moskva insistiraju na tome da Asad nije naredio napad sarinom u oblasti Idlib. Mnogi su mislili da odnosi između dve prestonice ne mogu biti gori nego što su bili za vreme Baraka Obame, ali je i sam Putin to demantovao izjavljujući za ruske medije da ne samo da se poverenje između dve zemlje nije povećalo od Trampovog dolaska na vlast već da se, naprotiv, pogoršalo.

On je juče izjavio da je epizoda sa sarinom u Idlibu iscenirana da bi poslužila kao izgovor za američki napad i da on ima podatke da se spremaju i drugi slični udari hemijskim oružjem koji će se pripisati Damasku. On nije objasnio ko bi tačno mogao da upotrebi smrtonosne gasove i pripiše ih Asadu, ali se pretpostavlja da je mislio na pobunjeničke grupe koje bi sada mogle da pomisle da će svaki udar sarinom izazvati Trampovu reakciju.

„Ovo me podseća na događaje iz 2003. kada su predstavnici SAD u SB pokazali navodno hemijsko oružje pronađeno u Iraku. Usledila je vojna akcija u Iraku koja je završila uništenjem te zemlje, povećanim terorizmom i pojavljivanjem Islamske države. Ista stvar se dešava sada”, ocenio je Putin.

Dodao je i da demonizacija Rusije i Sirije treba da posluži ponovnom ujedinjenju Zapada nakon što je, prema njegovim rečima, bivša američka administracija ubedila evropske zemlje da zauzmu neprijateljski stav prema Trampu.

Američki mediji su u oči Tilersonovog dolaska u Moskvu objavili izveštaj bezbednosnih službi u kojem se potvrđuje da je Damask izveo napad hemijskim oružjem na Idlib usmrtivši 87 ljudi. Izveštajem je, preneo je Rojters, Rusija optužena da je probala da prikrije zločin svog štićenika i da su Moskva i Damask namerno sejali konfuziju posle udara u Idlibu, ubeđujući svet da je neko drugi naredio gušenje civila nervnim gasom.

Rat rečima je trajao i dok se Tilerson sastajao sa Lavrovom i Putinom, pa je zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjapkov baš u to vreme izjavio da je američka retorika „primitivna”. Marija Zaharova je napisala na „Fejsbuku” da su se američki novinari, koji su došli sa svojim sekretarom, ponašali kao da su na vašaru i uzvikivali pitanja za Lavrova.

Gostoprimstvo koje su Rusi pokazali državnom sekretaru Tilersonu veoma se razlikuje od gostoprimstva koje su  pokazivali Tilersonu kao generalnom direktoru naftnog giganta „Ekson mobil”. Dok je dolazio u tom svojstvu, Tilerson je sklapao ugovore vredne više milijardi dolara, a tada je od Putina lično dobio i Orden prijateljstva.