četvrtak, 26.04.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:21

Zejtinlik podno češke Rudne gore

U spomen-kosturnici u Jindrihovicama počivaju zemni ostaci 7.100 srpskih oficira, vojnika i civila koje je austrougarska vojska zarobila tokom 1914. i 1915.
Autor: Dejan Spalovićčetvrtak, 04.05.2017. u 21:50
Маузолеј у Јиндриховицама (Фото Танјуг)

Dugo se verovalo da je Zejtinlik u Solunu ubedljivo najveće srpsko vojno groblje izvan Srbije.

To bi verovatno ostalo tako da Dejan Ranđelović, jedina osoba koja se brine o mauzoleju u Jindrihovicama, nije 1994. godine slučajno otkrio groblje srpskih oficira i vojnika iz Prvog svetskog rata u obližnjoj šumi u blizini granice Češke i Nemačke, na oko 25 kilometara od svetski čuvene banje Karlove Vari.

„Sa prijateljima sam išao da berem pečurke na obroncima planine Krušne gore (Rudne planine) i doslovno sam se sapleo o nadgrobni obelisk jednog vojnika iz Požarevca. Kada sam malo dublje zašao u šumu pronašao sam humke na kojima su u kamenu upisana imena srpskih vojnika iz Zaječara, Novog Pazara, Čačka, Paraćina…”, kaže Ranđelović. O svom otkriću obavestio je jugoslovensku ambasadu u Pragu, koja o groblju nadomak mauzoleja nije znala ništa. Humke oko 1.600 vojnika, koliko ih je tu sahranjeno, prema podacima iz praških arhiva, progutali su šuma i zaborav…

I mauzolej u Jindrihovicama, koji postoji od 1932. godine, dugo je bilo skrajnut i gotovo potpuno nepoznat ovdašnjoj javnosti, sve do 2014. kada je o ovom spomen-obeležju počelo da se piše u povodu stogodišnjice početka Prvog svetskog rata. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je 30. novembra prošle godine posetio spomen-kosturnicu i položio venac. Kako je tim povodom saopšteno iz njegovog kabineta, „predsednik Nikolić je prvi šef države koji je posetio ovaj mauzolej posle kralja Aleksandra Karađorđevića”, što je podatak koji najbolje ilustruje višedecenijski odnos matične države prema ovom mestu.

Meštani prikupili novac za krečenje mauzoleja
Srpska kosturnica ima probleme sa vlagom, od kada su 1994. nepoznati počinioci ukrali bakarni krov. Meštani Jindrihovica obratili su se za pomoć našoj ambasadi, ali su dobili odgovor da novca za obnovu nema, uz obrazloženje da je zemlja u ratu. Češki građani su se samoorganizovali i prikupili oko dva miliona kruna (oko 100.000 nemačkih maraka) od kojih je okrečen mauzolej, ali problem sa vlagom nije otklonjen. Mauzolej je obnovljen tek 2011. godine, sredstvima Ruske Federacije.

U spomen-kosturnici počivaju zemni ostaci više od 7.100 srpskih oficira, vojnika, i civila, koje je austrougarska vojska zarobila tokom 1914. i 1915. Na tom području, površine 20 hektara, postojala su tri velika radna logora, kroz koja je prošlo više od 40.000 zarobljenika. Najviše je bilo Srba, a njihovu zatočeničku sudbinu delili su Rusi i Italijani. Glavni logor ustanovljen je prve godine rata, i tu su zatvarani Česi, Slovaci, Mađari i pripadnici drugih naroda, koji su dezertirali iz austrougarske vojske. Zatim je dovedeno 300 zarobljenih ruskih vojnika, a potom su masovno deportovani Srbi.

„Zarobljenici su radili do iznemoglosti u obližnjem kamenolomu, gradili su hemijsku fabriku u Sokolovu, do koga su svakog dana, pešice, išli po dvadesetak kilometara, tamo i nazad”, kaže Dejan Ranđelović.  

Meštani kažu da su u ovom delu Češke za vreme Prvog svetskog rata bile nezapamćene, „sibirske” zime. Zbog promrzlina, mnogim logorašima su morale da budu amputirane ruke ili noge.

Zarobljenike su kosile i bolesti, najčešće pegavi tifus i tuberkuloza. Dešavalo se da u danu umre po 40 logoraša. Sahranjivani su na istočnoj strani logorskog kompleksa, na dva hrišćanska groblja, jednom pored drugog: pravoslavnom za Srbe i Ruse i katoličkom za Italijane.

„Njihovi saborci odnosili su ih na groblje, u današnjoj jindrihovačkoj šumi, u otvorenim drvenim sanducima i njihova tela polagali u već iskopane jame”, opisuje Ranđelović.

Prota Milivoje Crvčanin, sveštenočuvar Srpske parohije praške, 1925. pokreće inicijativu da se ekshumiraju zemni ostaci Srba preminulih u logorima širom Češke i Moravske i prenesu u zajedničku spomen-kosturnicu.

Izbor je pao na Jindrihovice. Tamo je već postojao objekat koji su izgradili logoraši – bio je to rezervoar za vodu za potrebe sela, ali nikada nije bio upotrebljen u tu svrhu.

Godinu dana kasnije, Karlove Vari koje se nalaze na dvadesetak kilometara od logora posetila je kraljica Marija Karađorđević. Ona je lično nadgledala ekshumaciju na obližnjem vojnom groblju.

Mauzolej je zvanično otvoren 8. jula 1932. godine. Osveštan je vodom iz sedam srpskih reka, a posuta je i zemlja doneta iz otadžbine. Čehoslovačka vlada, na čijem čelu je tada bio Tomaš Masarik, zemljište na kome se nalazi mauzolej poklonila je Kraljevini Jugoslaviji.

Kralj Aleksandar je lično naredio da se ovde zasade kiparisi, doneseni iz Hilandara, a ova vrsta mediteranskog drveta posađena je na svim srpskim vojničkim grobljima po svetu.

Na ovom mestu, u podnožju masiva Hruške gore, u spomen-kosturnici i na neekshumiranom groblju koje je otkrio Dejan Ranđelović, prema procenama, počiva više od 8.600 Srba i 189 Rusa, takođe ratnih zarobljenika.


Komentari10
3d76d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mare
Moj pradeda je bio kao vojnik interniran u taj logor, nakon njega bio je prosledjen na rad u fabrici šećera u Njemačkoj. U toku puta za logor iz Srbije, na jednoj od stanica u Bosni, kad je grupa zarobljenika zbog velike žedji izašla da pije vode svi do jednog su ubijeni, od strane Austrougarske vojske koju su činili Hrvati. Ovo je samo dio iz njegovih kazivanja. Šteta što Srbija nije kao i Njemačka obezbedila dostupnost podataka za sve svoje vojnike koji su učestvovali u Velikom ratu.
Леон Давидович
И онда још чујемо неке људе, Србе, како говоре да је Аустро-Угарска била добра и да су Срби Сарајевским атентатом кривци за рат. Све те жртве дело су освајачких аспирација тадашње Аустро-Угарске и Немачке и њихових злочина над српским народом.
Прока Ц.
А шта ћемо да кажемо о Француском гробљу на Зејтинлику које броји 8.098 сахрањених ратника, и чије се пријатељство због актуелне политике бучно оспорава?
Bobi
Oni su to i sakrili da se ne zna sta su radili. Stara groblja po Srbiji, imaju nadgrobno kamenje, kojim se obelezavalo da je neko poginuo u ratu, jer se nije vratio. Sada se i ta nadgrobna kamenja uveliko sklanjaju.
Vlastimir Bezarevic
Nije ni cudo sta nam se desava kada smo tako nezahvalni precima i nemamo pojma gde su ostavili sboje kosti....

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja