ponedeljak, 19.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:30
Sećanja Božidara Džmerkovića, koji je obnovio galeriju „Grafički kolektiv”

Ako je ovo art, ja sam pop

Ovo je uzvikivao Zuko Džumhur na performansu Olje Ivanjicki u prostoru koje je bilo stecište umetnika, gde su izlagali dela Salvadora Dalija, Viktora Vazarelija i Henrija Mura
Autor: Mirjana Sretenovićsubota, 06.05.2017. u 21:55
Божидар Џмерковић (Фото М. С)

Trajala je samo jednu noć izložba Milića od Mačve te 1962. godine, koju je autor posvetio slikaru Savi Šumanoviću, stradalom od ustaške ruke, a već sutradan dojurila je policija, pokupila sve grafike koje su dotadašnji izlagači poklonili galeriji i stavila katanac na vrata.

Bez obrazloženja, uz šapat da se u gluvo doba noći tu okupljaju vampiri iz prošlosti. Otvaranje je bilo u galeriji „Grafički kolektiv” između 20. i 21. februara, baš u ponoć (kako to sad avangardno zvuči), i u pozdravnom govoru pesnik Branko V. Radičević na polemičan način govorio je o slobodi umetničkog stvaranja. A gde su nestale grafike niko nije znao, dok ih jedan član „Grafičkog kolektiva” – naivni udbaš, nije „pronašao” ispod svog kreveta, gde mu ih je, kako reče, neko poturio u stan.

Prolazili su dani, meseci. Divnu izložbenu lokaciju na Obilićevom vencu 27 htela je uzme Prodajna galerija, a u prednosti je bio ULUS jer su članovi „Grafičkog kolektiva” bili i njegovi članovi. Muzej savremene umetnosti želeo je da preuzme kolekciju grafika, komšija frizer nameravao je da se proširi, a u tržišnu utakmicu ušla je i mesna zajednica koja je predlagala da se tu otvori mesara!

Henri Mur je održao predavanje na akademiji. Jedan student ga je pitao šta misli o Mikelanđelu, a on je rekao: Kad vidite Mikelanđela, prostudirajte dobro, skinite šešir, poklonite se duboko i idite dalje 
Kako je Vera Simić ušla u pesmu Duška Radovića
– Moja studentkinja Vera Simić htela je da za završni ispit ilustruje neki neobjavljeni tekst Duška Radovića. Odemo zajedno kod Duška koji je pita – Šta si htela, devojko? Ona poče da muca. Ja kažem da je ona profesionalac i da joj da neku pesmu da ilustruje. Duško kaže: Devojko, napravi ti grafike, a pošto sam i ja profesionalac, ja ću da napišem tekst na tvoje crteže. Tako je nastala pesma „Slučaj Vere Simić”, u kojoj se kaže da Vera nije slušala mamu i tatu, nije otišla na višu upravnu, kao njene drugarice, nego je htela nešto ekstra, da načini novi umetnički svet. Pesnik poručuje na kraju: „Oženite se Verom Simić, rodiće vam mnogo lepih slika koje će ličiti malo na vas, a mnogo na nju”. Vera Simić kasnije je radila u listu „Politika” – kaže njen profesor.

Danas, kada ovom prostoru preti pretvaranje u poslastičaru, o nastanku „Grafičkog kolektiva” priča nam Božidar Džmerković, nekadašnji profesor na Likovnoj akademiji, koji je bio student kada su njegove kolege sa završnih godina: Boško Karanović, Mile Petrović, Dragoljub Kažić, Mirjana Mihać i Dragoslav Stojanović Sip, 1949. došli u tada zapuštenu prodavnicu, uneli grafičku presu i počeli da prave grafike. Posetioci su gledali graviranje i rezanje ploče, otiskivanje i prvu izložbu umetničke grafike – u izlogu radnje.

Nakon zatvaranja, Džmerković odlazi sa Bogdanom Kršićem, Markom Krsmanovićem i Milošem Ćirićem kod gradskog sekretara za kulturu Milana Žegarca, koji je znao kakav je značaj ovog mesta za umetnike. Angažovali su arhitektu Peđu Ristića da uradi enterijer, proširili prostor i „Grafički” je, prema rečima našeg sagovornika, postao košnica kulture.

U komšiluku je živeo Stevan Raičković, dolazili su Veljko Petrović, Šejka, Milun Milunović, i nastavljali odatle u Klub književnika. Tu se se rojile misli o osnivanju Mediale, kao otklonu od enformela i raznih „izama”, a dolazili su i pesnici okupljeni oko Duška Radovića – Crnčević, Bećković i Ršumović. Likovnjaci su im ilustrovali knjige, a pisci su njima otvarali izložbe.

Duško Radović je opevao svako slovo azbuke u katalogu za izložbu o ćirilici, a Olja Ivanjicki je u „Grafičkom” izvela prvi hepening u Srbiji, pravi pop-art događaj. Zuko Džumhur je uzvikivao: „Ako je ovo art, ja sam pop!”, a Olja se prošetala kroz grad s lutkom, svojom dvojnicom, i na kraju – lutku zapalila!

U galeriju stižu veliki svetski umetnici – kolekcionari baš tu izlažu dela Salvadora Dalija, a 1955. dolazi i britanski vajar Henri Mur.

– Mur je održao predavanje na akademiji. Jedan student ga je pitao šta misli o Mikelanđelu, a on je rekao: Kad vidite Mikelanđela, prostudirajte dobro, skinite šešir, poklonite se duboko i idite dalje – seća se Džmerković (87), nekada predsednik, a danas najstariji član „Grafičkog kolektiva”.

Podseća i da je Viktor Vazareli u jednom intervjuu rekao da mu je najdraža izložba ona u „Grafikom kolektivu”, kao jedinom mesto u Evropi gde se neguje grafika.

– Dolazili su i Mađari, kao i grupa „Zebra” iz Krakova, koja je izlagala dela u tunelima i u malim nišama pod fenjerima, gde su vezivali mrtve životinje. Čudili su se kad su, dosta posle toga, videli kod nas da Radomir Stević Ras na Terazijama izlaže prazan ram i petla s natpisom „Gagarin u kosmos, a ja u lonac”.

Na tom mestu crteže izlažu Tabaković, Gvozdenović, Cuca Sokić, Stojanović, Koka Janković, a dolaze i Slovenci: Janez Bernik i Riko Debenjak.

‒ Nismo imali nikakav manifest, bili smo za slobodan razvoj ličnosti i polemike su bile samo oko kvaliteta i rezultata rada. Postojale su tri otkupne komisije: gradska, republička i savezna, i kad napravite izložbu, ne gine vam prodaja. Kada je Milinko Miković otišao u Ministarstvo kulture, da preda otkupljeni rad, tamo više nije više bilo mesta za slike, a ljubavni reljef Stevana Dukića ugledao je kraj toaleta ‒ seća se Džmerković.

Posle Milića od Mačve, dodaje, nije bile cenzure, sem zabrane izložbe Miće Popovića u Kulturnom centru, koji je pravio slike s Titom i gastarbajterima. – Niko nije hteo da talasa, glava je bila u torbi. Bio sam na proslavi kod kolege s klase Pavla Radovanovića, gde su pevali i ruske pesme i zbog toga je oteran na Goli otok...

Džmerković primećuje da danas vlada nezainteresovanost u kulturi, da mladi rade kompjutersku grafiku i ne znaju za „Grafički”.

‒ Ljudi ne ulaze u galerije, pošto nemaju novca. Oko „Cvijete Zuzorić” vidim samo one koji šetaju pse i pitam u galeriji da li uđe bar poneki pas, a oni kažu: Nijedan. „Grafički” broji poslednje dane. Danas ga ne zatvara policija, ali ga guši duhovno mrtvilo u vlasti i narodu. Zaduženi za kulturu su znali za njegovu zlu sudbinu, ali nisu znali njegovu ulogu i značaj. Čujem da traže novu lokaciju. Ne daj Bože, da će čekati da se završi „Beograd na vodi”! Zrelo veliko drvo koje decenijama daje plodove presadiće negde da tamo, usamljeno uvene. Ne verujem da će neka vlast ikad postaviti spomen-ploču na buduću palačinkarnicu s natpisom da je tu rođena i živela savremena srpska grafika ‒ kaže profesor Džmerković.


Komentari4
103b4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Raca Milosavljevic
... uh kakav lep tekst ... mala antologija sa puno velikih i vrednih imena ...
Зорица Аврамовић
Читала с уживањем. Питко, занимљиво, интригантно подсећање на легендарна имена српске, београдске културне сцене... Честитке ауторки!
Stojan Mišić
Restitucijom vraćeno vlasnicima.oteto-prokleto.Naći će se mesto za Novi kolektiv grafičara.Ipak nešto mora da se menja jer stekao se utisak da je GK privatno društvo.
Dusko - Zeja Jovanovic
Ni danas nije nista bolje...kroz slicnu situaciju prolazi i moja zaduzbina "PIGOZA"

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja