Neka Miki Manojlović vrati „Dobričin prsten”

– „Najgore najbolje vreme” je muzičko-dramski manifest. Doduše dobila sam polovinu traženog novca, ali nama u kulturi je valjda uvek nedovoljno, jer smo naučili na malo. Pa stalno želimo više. Ali mene to ne sprečava da imam veliki zanos i entuzijazam. Obuzela me je misao o tome kako je najgore vreme za egzistenciju najbolje za stvaralaštvo, da oni koji se nađu ili tačnije zateknu u instituciji, pa i ja sama, ponekad požele da iskoče iz kože. U mom projektu koji se bavi piscima robijašima zastupljeni su autori čije zatvorske sudbine u meni bude „poštovanje i divljenje”. Sve ono što su po tamnicama napisali i dalje čitamo. To je tema ovog: muzičko-dramskog manifesta.

„Narod koji ne potpomaže i ne neguje svoje pozorište ili je mrtav ili je na umoru, isto kao što pozorište koje ne podržava istorijsko pulsiranje društva, dramu svog i drugih naroda ne može se zvati pozorištem, već salom za igru ili mesto za ubijanje vremena”,  kaže Federiko Garsija Lorka.

 – Lorkinu sudbinu kao i Vinavera, Cvajga, Brehta, Vajlda, Sartra, Kafke, Dostojevskog, Elijadea spaja strašna činjenica da je svaki od ovih umova tamnovao jer nije bio iz nekog razloga simpatičan vlasti. Reč je o autorima koji su zauvek promenili svojom književnošću svet. Istražujući sve te sudbine i već decenijama čitajući njihova dela, shvatila sam da im je zajedničko nesalomljivi duh. I različiti otpori ideološki, politički, revolucionarni, kontrarevolucionarni, seksualna pripadnost, i narodnost su ovim, najslavnijim među gubitnicima zagorčali život – kaže naša sagovornica. 

Danas ljudi, primećuje umetnica, nisu više takvi, a ni pisci, ni svet... Svet se nepovratno promenio. Danas svi mogu sve da rade, da pišu, da kuvaju, da budu i ambasadori…

Budući da se sa ulogom Klitemnestre u predstavi „Elektra” Danila Kiša Dušanka Stojanović Glid predstavila publici 62. Sterijinog pozorja, pitali smo je za komentar na novonastalu situaciju. Žiri 62. Sterijinog pozorja, naime, napravio je svojevrsni festivalski presedan odlučivši da ni jednu od devet takmičarskih predstava ne proglasi najboljom, već je dodelio samo dve nagrade: Sterijinu nagradu svim učesnicima 62. Pozorja i specijalnu Sterijinu nagradu festivalskoj publici.

– Pitate me za žiri? Koji? Onaj koji za sebe misli da je natprosečan, a za ostale kažu da su prosečni, iako su na proseku sagradili svoje karijere, sem Isidore Žebeljan, za koju ne znam šta joj je doprineo ovaj destruktivan čin. Nije to bio način da se 62-godišnji već dugo ruiniran festival tako arogantno sruši. Kao da su dobili direktivu odmah posle inauguracije da je ovo pravi trenutak da se i ta slavina zavrne, jer i onako niko i ništa ne valja. Sterijinu nagradu, dobila sam svojevremeno, verovatno zasluženo? A sada sam zbog ovog događaja zgrožena jer se žiri poneo gordo i doneo štetne odluke za budućnost – kaže Dušanka Stojanović Glid i dodaje:

– Bila sam i sama u žirijima i to baš kada je Miki Manojlović 2012. dobio „Dobričin prsten”. Na tom impresivnom spisku njegovih uloga sigurno je bilo i sasvim prosečnog, sećaju se mnogi. Neka sam proceni koje je uloge mogao bolje da uradi, pa ako ima umetničkog morala neka vrati „Dobričin prsten”. Tek sada sam srećna što nisam učestvovala u „Pozorišnim integracijama”, privatnom pozorištu Predraga Manojlovića, odbila sam i veliku sumu novca koju mi je ponudio.Nije mi bio umetnički izazov njegov „Romeo i Julija”,  jer sam smatrala da je reč o velikoj političkoj i finansijskoj  manipulaciji preko srpskih, albanskih glumaca i Šekspira.  To mi je stvaralo neprijatnost.

Dušanku Stojanović Glid poznatu po oštroj kritici stvarnosti, ali i po istančanom glumačkom rukopisu sa kojim je ispisivala brojne uloge, od Majke Hrabrosti, Varvare Petrovne, Vesele Jovanović, Ikonije, Esme… beogradska publika voli i rado gleda njene predstave. Na kraju ove pozorišne sezone, naša sagovornica bogatija je i za dve scenske junakinje Klitemnestru i Marišku koje tumači u predstavama „Elektra” Danila Kiša u režiji Ive Milošević i „Totovi” I. Erkenja u režiji Ljiljane Todorović.

– Radila sam svoj posao, uložila napor, znanje, svu pamet i maštu... I bila zadovoljna. Imamo i publiku, koja dolazi da gleda ta dva nova naslova, verovatno veoma iscrpljena i frustrirana stvarnošću, baš kao što smo i svi mi. Meni moja profesija ne služi za promociju, nego za egzistenciju. Posle izbora sam se nekako pomirila da je gotovo. Da sada dugo, ponovo dugo neće biti talasanja. Da je ceo svet otišao desno i da je to uvek isti grozan scenario, mržnja, deoba, fašizam, ratovi. I zato me moj projekat tako ohrabruje, to je egzistencijalistička zvezda Danica, koja ima u svome postojanju nešto što je bes, promaja, pamet, mladost, lak i brz hod, srljanje uprkos svemu, slobodu uma i duha, pa čak i kada preti robija. Veća robija je predrasuda, prepotencija, ideja da si bolji od drugih, zloupotreba vlasti, ulaženje u vlast, iznošenje stavova iza kojih ne stojiš, ali imaš koristi. To su bedne stvari, ali tako ljudi bez obraza žive i rade – zaključuje Dušanka Stojanović Glid.