subota, 17.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:54
NA KOSANČIĆEVOM VENCU

Temelji hrama knjige – mesto sećanja i susreta

Na mestu Narodne biblioteke porušene u šestoaprilskom bombardovanju biće memorijalni park
Autor: A. Vuković – D. Mučibabićsubota, 24.06.2017. u 00:02
Будући изглед комплекса

Beogradski projektantski „trougao” bečkog arhitekte Borisa Podreke, čija dva ugla čine Studentski trg i Topličin venac, biće završen uređenjem prostora Narodne biblioteke porušene u šestoaprilskom bombardovanju Beograda.

Temelji ovog hrama pisane reči, prema njegovom idejnom rešenju, u potpunosti će biti očuvani i uklopljeni u budući memorijal oivičen ulicama Kosančićev venac i Srebrenička.

– Rasturena cigla i kamen stalno će biti prisutni i sa svakim korakom koji napravimo ta tragedija koja se ovde desila bošće nam oči. Sećanje tako postaje fizički prisutno i mi ga možemo dodirnuti – na te preostale zidine možemo sesti, poljubiti ih... Ne želim da ljudi ovde plaču nego da pamte taj kulturni zločin i pokušaj da se zatre pamet jednog naroda – ističe Podreka.

U spomen-park ulaziće se iz Ulice Kosančićev venac. Pođemo li nadesno, naići ćemo na malu tribinu, predviđenu za predah učeničkih ekskurzija i turističkih tura koje će ovde od svojih vodiča moći da saznaju istorijat Narodne biblioteke. Na nivou iznad tribine biće crni betonski monoliti od razbacanih knjiga – groblje znanja i simbol smrti, vidljiv i onima koji prostor budu posmatrali izvan kompleksa, kroz horizontalni otvor na zidu od grubog betona. Oni će pogledom dosezati i do suprotnog kraja memorijala – cvetnog vrta koji je za Podreku, kako kaže, obeležje životne radosti.

Šetači će se, od crnih knjiga do rascvetale oaze, spuštati rampom. Kad pogled osveže raskošnim šarenilom, stepenicama će moći da se vrate na višu etažu gde je smešten mali trg.

– To je „pjaceta” između života i smrti... ima takvu konstrukciju pa izgleda kao da lebdi, iako je oslonjena na nosače – objašnjava Podreka.

Ovaj, kako on kaže, „društveni deo” memorijala sadržaće klupe, minijaturnu fontanu, a u blizini će biti i aluminijumska informativna tabla sa izlivenim fotografijama.

Ideja arhitekte nije bila da rekonstruiše prošlost jer, kako kaže, istorija se mora interpretirati, a ne kopirati. Zato, objašnjava, on posetiocima nudi novi prostor u duhu današnjice.

– U početku je bilo mišljenja da na temeljima biblioteke treba izgraditi sadržaje poput kafića koji će doneti zaradu. Ali to nije odgovarajuće i ne može svaki projekat da pravi novac – objašnjava Podreka.

Arhitekta se osvrnuo i na primedbe dela javnosti o idejnom rešenju Studentskog trga koje je osmislio. Kritičari mu zameraju što je spomenik Zoranu Đinđiću smestio u tom prostoru i negoduju što je prenebregnuta činjenica da se arheološki ostaci nalaze na mestu gde će biti podzemna garaža.

– Ako sadašnji Beograđani i vlast hoće Đinđića, onda treba to i da dobiju, a vreme će oceniti da li je takva odluka bila dobra. Po dolasku u Beograd, grad mi je obrazložio da se garaža već radi. Sve je bilo plaćeno, a stručnjaci su se izjasnili da se arheološki artefakti nalaze samo u jednom delu lokacije. Oni će biti delimično vidljivi, ali prekriveni staklom. Moje je bilo da osmislim izgled onog što je iznad zemlje, a probleme je zadalo to što Studentski trg nije ni trg ni ulica pa sam morao da ga „rastegnem” crno- belim pločama i tako koliko se moglo široku ulicu svedem na proporciju trga – odgovara Podreka na primedbe.

Ko je Boris Podreka

Boris Podreka rođen je u Beogradu 1940. godine od oca Tršćanina i majke Mostarke, ali je najveći deo života proveo u Beču gde je i osnovao prvi projektantski biro i započeo univerzitetsku karijeru. Njegovi projekti menjali su lica gradova osam evropskih država. Po Podrekinoj zamisli uređeni su javni prostori, stambeni objekti, poslovne zgrade  muzeji... u Veroni, Beču, Štutgartu, Trstu, Mariboru, Piranu, Ljubljani, Kormonsu, Veneciji, Šangaju... pa i jedan poznati vinograd na tromeđi Slovenije, Hrvatske i Italije. Prvi njegov beogradski zadatak bio je da preuredi i dogradi staru zgradu Muzeja nauke i tehnike, ali ovaj projekat nikada nije realizovan, kao što nije završena ni crkva u Jajincima rađena po njegovoj i ideji Branislava Mitrovića. Podreka je osmislio izgled hotela „Falkenštajner” u Novom Beogradu. Dopisni je član srpske, slovenačke, hrvatske i italijanske akademije nauka i umetnosti.

Folić: Uređenje sledeće godine

Grad je odlučio da se na prostoru porušene Narodne biblioteke ne gradi novi objekat, nego da se njeni ostaci sačuvaju i predstave, ističe Milutin Folić, gradski urbanista. 

– Sledeće godine počinje realizacija ovog projekta. Za mesec dana biće sređene fasade na Kosančiću, kaldrma do kraja godine, a posle uređenja kompleksa biblioteke sledi gradnja gradske galerije u blizini – kaže Folić.


Komentari5
54d8a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Boban Trifunović
''Hram pisane reči'' zvuči sasvim bajkovito - naročito nama koji smo pomislili da nepoštovanje pisane reči danas ne može otići dalje; gde bi, za ime sveta, otišlo? Otuda, ikakva monumentalna građevina, ikakav trg, ikakva skulptura ili, makar, drvo pod kojim će se postaviti klupa - da možemo, makar, da čitamo u hladovini! - i više je nego dobrodošla. Mada, ko smo mi, ljubitelji knjiga da iznosimo mišljenje? Nema nas dovoljno u Beogradu da skupa stanemo u neki drugi hram...
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Ovaj dragoceni i zivi spomenik nase tragicne istorije treba sacuvati kao sto jeste . Rupa bombardovanja u kojoj je sagorela riznica Srpske istorije. Ovo nije bio ni prvi ,a mozda ni poslednji put , da je napadnuto blago Srpske kulture. Cak i danas ( uz blagoslov Nemacke ) govori se o otudjivanj manastira na Kosovu i njihovom "poklonu" Albancima . Bez istorije nema ni naroda. Ovom localitetu treba mozda jedino dodati horizontalni mozaik o Nemackim " stukama " i bombama koje na Uskrs 19941 pradaju na riznicu Srpske istorije . Uraditi i spomen-knjigu sa imenima Srba iz celog sveta i njihovim donacijama da se podigne ovo zdanje istorije - U Beogradu sam tokom 1950tih radio kao pisac,ali nazalost nikada nisam cuo za ovu tragediju . Mozda bi Srpska diasspora mogla da uradi ovaj projekat i pokloni ga Beogradu, TRAZE SE ORGANIZATORI.
Melanija
Da li zaista moramo sve da upropastimo, pitanje je sad. Možda ideja sa bibliotekom i nije tako loša ali postoji mnogo nedovoljno dobro sagledanih problema na Studentskom trgu i postavljanju spomenika Z.Djindjiću. To ovaj arhitekta "svetskog glasa" nije mogao da sagleda i oseti i zato njegovo rešenje nije dobro za nas a ponajmanje su rešenja ove vlasti dobra za gradjane. Samo o nečem boljem možemo da sanjamo...
Nikola Nesic
Posle toliko godina od bombardovanja, rupa koja stoji na Kosančićevom vencu vapi za ljudsko rukom, brigom, idejom. Vreme nemara i zaborava, daje pravo na rešenje kao na divljem zapadu, pioniru koji prvi pobode kolac. Nisam upozant kako su gradske vlaste došle do Podrecce i idejnog rešenja, konkusom, pozivom, slučajnim susretom, ali kao i spomenik Borislavu Pekiću, postoje prioriteti. Ako nismo bili u stanju preko 70 godina da se odužimo stradanju Biblioteke, ko sme da pita zašto Podrecca? Socijalističke vlasti su hrabro odlučile da Svetosavski plato dobije NBS, koga briga danas polika. Šta više, došli smo do apsurda da demokratske vlasti uništavaju taj isti plato bizarnim objektima i parternim rešenjima, stazicama, fontama i katekizijskim domom, a one socijalističke sa Kurtovićem napraviše rešenje dostojno velegrada.
Zorica Papadopulos
Jezivo jezivo, ovde je trebalo da bude podignuta spomen biblioteka a ne park NATO prijateljstva. unuci nato-komunizma se i dalje cerekaju ovom narodu

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja