Temelji hrama knjige – mesto sećanja i susreta

– Rasturena cigla i kamen stalno će biti prisutni i sa svakim korakom koji napravimo ta tragedija koja se ovde desila bošće nam oči. Sećanje tako postaje fizički prisutno i mi ga možemo dodirnuti – na te preostale zidine možemo sesti, poljubiti ih... Ne želim da ljudi ovde plaču nego da pamte taj kulturni zločin i pokušaj da se zatre pamet jednog naroda – ističe Podreka.

U spomen-park ulaziće se iz Ulice Kosančićev venac. Pođemo li nadesno, naići ćemo na malu tribinu, predviđenu za predah učeničkih ekskurzija i turističkih tura koje će ovde od svojih vodiča moći da saznaju istorijat Narodne biblioteke. Na nivou iznad tribine biće crni betonski monoliti od razbacanih knjiga – groblje znanja i simbol smrti, vidljiv i onima koji prostor budu posmatrali izvan kompleksa, kroz horizontalni otvor na zidu od grubog betona. Oni će pogledom dosezati i do suprotnog kraja memorijala – cvetnog vrta koji je za Podreku, kako kaže, obeležje životne radosti.

Šetači će se, od crnih knjiga do rascvetale oaze, spuštati rampom. Kad pogled osveže raskošnim šarenilom, stepenicama će moći da se vrate na višu etažu gde je smešten mali trg.

– To je „pjaceta” između života i smrti... ima takvu konstrukciju pa izgleda kao da lebdi, iako je oslonjena na nosače – objašnjava Podreka.

Ovaj, kako on kaže, „društveni deo” memorijala sadržaće klupe, minijaturnu fontanu, a u blizini će biti i aluminijumska informativna tabla sa izlivenim fotografijama.

Ideja arhitekte nije bila da rekonstruiše prošlost jer, kako kaže, istorija se mora interpretirati, a ne kopirati. Zato, objašnjava, on posetiocima nudi novi prostor u duhu današnjice.

– U početku je bilo mišljenja da na temeljima biblioteke treba izgraditi sadržaje poput kafića koji će doneti zaradu. Ali to nije odgovarajuće i ne može svaki projekat da pravi novac – objašnjava Podreka.

Arhitekta se osvrnuo i na primedbe dela javnosti o idejnom rešenju Studentskog trga koje je osmislio. Kritičari mu zameraju što je spomenik Zoranu Đinđiću smestio u tom prostoru i negoduju što je prenebregnuta činjenica da se arheološki ostaci nalaze na mestu gde će biti podzemna garaža.

– Ako sadašnji Beograđani i vlast hoće Đinđića, onda treba to i da dobiju, a vreme će oceniti da li je takva odluka bila dobra. Po dolasku u Beograd, grad mi je obrazložio da se garaža već radi. Sve je bilo plaćeno, a stručnjaci su se izjasnili da se arheološki artefakti nalaze samo u jednom delu lokacije. Oni će biti delimično vidljivi, ali prekriveni staklom. Moje je bilo da osmislim izgled onog što je iznad zemlje, a probleme je zadalo to što Studentski trg nije ni trg ni ulica pa sam morao da ga „rastegnem” crno- belim pločama i tako koliko se moglo široku ulicu svedem na proporciju trga – odgovara Podreka na primedbe.

Ko je Boris Podreka

Boris Podreka rođen je u Beogradu 1940. godine od oca Tršćanina i majke Mostarke, ali je najveći deo života proveo u Beču gde je i osnovao prvi projektantski biro i započeo univerzitetsku karijeru. Njegovi projekti menjali su lica gradova osam evropskih država. Po Podrekinoj zamisli uređeni su javni prostori, stambeni objekti, poslovne zgrade  muzeji... u Veroni, Beču, Štutgartu, Trstu, Mariboru, Piranu, Ljubljani, Kormonsu, Veneciji, Šangaju... pa i jedan poznati vinograd na tromeđi Slovenije, Hrvatske i Italije. Prvi njegov beogradski zadatak bio je da preuredi i dogradi staru zgradu Muzeja nauke i tehnike, ali ovaj projekat nikada nije realizovan, kao što nije završena ni crkva u Jajincima rađena po njegovoj i ideji Branislava Mitrovića. Podreka je osmislio izgled hotela „Falkenštajner” u Novom Beogradu. Dopisni je član srpske, slovenačke, hrvatske i italijanske akademije nauka i umetnosti.

Folić: Uređenje sledeće godine

Grad je odlučio da se na prostoru porušene Narodne biblioteke ne gradi novi objekat, nego da se njeni ostaci sačuvaju i predstave, ističe Milutin Folić, gradski urbanista. 

– Sledeće godine počinje realizacija ovog projekta. Za mesec dana biće sređene fasade na Kosančiću, kaldrma do kraja godine, a posle uređenja kompleksa biblioteke sledi gradnja gradske galerije u blizini – kaže Folić.