petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:24
DOSIJE POLITIKE: NACIONALNI PARKOVI SRBIJE – KOPAONIK (2)

Blago srebrne planine

Najveći planinski masiv u Srbiji je jedino mestu na svetu gde mogu da se vide kopaonička ljubičica, kopaonička čuvarkuća ili Pančićeva režuha
Autor: Dimitrije Bukvićnedelja, 09.07.2017. u 22:00
Ливаде испод Треске (Фото Драган Боснић)
Фрулаш са Копаоника (Фото Д. Боснић)
Рај за скијаше (Фото Драган Боснић)
Поглед ка Рудници (Фото Геза Фаркаш)
Видиковац Гобеља (Фото Д. Боснић)

Kad oči sve to sagledaju, duša oseća potrebu da se divi nečemu neznanom, beskrajnom, nečemu što srce ume da oseća, a jezik ne ume da iskaže. Tim rečima, Milan Milićević, istoričar i etnolog, opisao je panoramu koju je posmatrao s Kopaonika.

Kad bi sada bacio pogled s nekog od vrhova na obronke ove planine, posetilac bi spazio šumovite obronke koji kriju mnoge jedinstvene biljne vrste i raznovrstan životinjski svet. To su razlozi zbog kojih je najveći planinski masiv u Srbiji 1981. godine stavljen pod zaštitu države kao prirodno dobro i proglašen za nacionalni park.

Tih 75 kilometara od Laba i Sitnice na jugu do reke Jošanice na severu, jedinstvenih po izdašnosti prirode i bogatog kulturnog nasleđa, nekada su slovili za „srebrnu planinu”. Tako su, zbog rudnih bogatstava, Kopaonik zvali Rimljani, Mlečani i Turci.

I sadašnji naziv planine potiče od reči „kopalnik”, koja uz brojne arheološke lokalitete upućuje na to da je ovaj masiv vekovima bio poznat po rudarstvu – taman koliko danas po skijalištima.

I dok se blago skrivene planine nekada krilo u njenoj utrobi, ono najdragocenije što Kopaonik danas pruža nalazi se na njegovoj površini. Nisku prirodnih dragulja čine, između ostalog, više od 900 biljnih vrsta i podvrsta, 175 vrsta ptica, više od 200 vrsta gljiva, šume vrba, topola, graba, javora, bukve, kitnjaka, cera, smrče, jele... Samo ovde na celom svetu može da se vidi kopaonička ljubičica, kopaonička čuvarkuća ili Pančićeva režuha jer rastu jedino na Kopaoniku. Čudesni svet planinske flore upotpunjuju i balkanski endemiti kao što su babina svila, balkanska kiselica, bedrnica, Blečićeva kandilka, bosanski kaćunak, bugarska hajdučica, žumenica, jedić, jugoslovenski zvončić, planinski javor i mnogi drugi. Ovaj nacionalni park je takođe dom krajnje ugrožene vrste alpski različak, ali i zaštićenim pticama i životinjama – od detlića i drozda, do divlje mačke i divlje svinje.

Ovdašnje staze i bogaze kriju i endemskog leptira po imenu balkanski poštar, ali i nekoliko „botaničkih spomenika” – kako se stručno nazivaju stabla šumskog drveća velikih dimenzija i znatne starosti, uz to još vitalna. Među njima su jela stolaktica u Samokovskoj reci, stablo smrče u Gobeljskoj reci i tri gorska javora u Krivoj reci.

Nadaleko čuveni primerci biljnog sveta Kopaonika nalaze se i u inostranim riznicama, poput Herbarijuma Carskog muzeja u Beču, gde se čuva zbirka koju je sačinio geolog Ami Bue. Upravo je on sproveo prva proučavanja flore na ovoj planini, na proputovanju kroz Balkan 1836–1838. godine. Najznačajniji naučni doprinos izučavanju biljaka ovog masiva dao je, ipak, naš Josif Pančić, koji je prvi put ovde boravio 1851. posle čega je još 18 puta došao na Kopaonik. U njegovu čast, najviša tačka Kopaonika (2.017 metara) prozvana je 1951. Pančićevim vrhom. Tom prilikom, čuvenom naučniku je podignut i spomenik-mauzolej, u koji su preneti njegovi zemni ostaci i njegove žene, i to u – sanduku od Pančićeve omorike. Do obeležja se danas ne može doći bez posebnih najava i odobrenja, jer se našlo na administrativnoj granici Srbije i Kosmeta, u zoni kopnene bezbednosti koja je u nadležnosti Kfora. Ako je za utehu, tu su drugi vidikovci, kao što su Suvo rudište, Gobelja, Karaman, Kukavica, Vučak ili Treska. Sa njih se, po vedrom vremenu, mogu videti i planine u Crnoj Gori, Bugarskoj i Albaniji. A ni spomenici ne manjkaju na Kopaoniku, posebno oni koji u vidu nalazišta upućuju na rudarsku prošlost ovog masiva.

Arheološko nasleđe ovog masiva obuhvata period od neolita do turskog doba. Najstariji nalazi potiču s lokaliteta Rosulja i Lug u Gornjim Kaznovićima, zatim Greblje, Tomovićko brdo i neolitski sloj naselja Beglučka. U starijem gvozdenom dobu ovde dolazi do prerade metala, o čemu svedoče lokaliteti Bela stena, Veliki krš i Jasova bačija.

Zamah rudarstva počinje po uspostavljanju rimske vlasti na ovom području, kad se formiraju rudnici i naselja. O tome i danas svedoči arheometalurški kompleks Zajačak, kao i lokalitet Dobrinac u Rvatima iz trećeg ili četvrtog veka, na kojem se nalazio administrativno-upravni centar rudarsko-metalurških poslova na zapadnom Kopaoniku. Ova planina će od 14. veka postati i glavni rudonosni rejon srednjovekovne Srbije, pa se tako 1412. godine, kad je donet Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevića, ovde uveliko eksploatišu rude zlata, srebra, gvožđa, bakra, olova, cinka, a svoje kolonije osnivaju Kotorani, Sasi i Dubrovčani. Posle turskih osvajanja, ovo područje uključeno je u sastav Osmanskog carstva. Osim za rude, Turci su očito bili zainteresovani i za izvore termalne vode, na šta upućuju i ostaci starog kupatila iz toga doba na prostoru današnje Jošaničke banje.

Kopaonik je danas sinonim za turizam, skijališta i luksuzne hotele koji ih opasuju. Ne bi, ipak, trebalo gubiti iz vida poruku Josifa Pančića ispisanu na njegovom mauzoleju, u kojoj se navodi da će „srpska omladina tek dubokim upoznavanjem i proučavanjem prirode naše zemlje pokazati koliko voli i poštuje svoju otadžbinu”.

LIČNA KARTA

12.106 hektara je površina nacionalnog parka

13 prirodnih rezervata u režimu zaštite prvog stepena

19 naselja

2.800 stanovnika

Iznenađenje za cara

Predanje kaže da su kopaonički domaćini iznenadili cara Dušana koji je ovim planinama prošao u avgustu 1336. godine. Tad su mu na trpezu izneli za ručak jagnjetinu s ražnja, grožđe iz Župe, sveže trešnje iz Jošaničke Banje i hladno vino. Car Dušan se začudio otkud im sve te namirnice usred leta. Domaćini su na to odgovorili da se ovce na ovoj planini kasno jagnje jer zima dugo traje, da trešnje kasnije sazrevaju zbog hladnije klime, da je grožđe u Župi poranilo, a da je vino hladno jer u avgustu još ima snega.

Najveći planinski masiv u Srbiji

– Srebrna planina, kako su je zvali Rimljani, Turci i Mlečani, privlači danas svojim sjajem na padine koje blistaju snegovima mnoštvo privrženika. Od antike znan, od srednjeg veka čuven po rudnom izobilju, darom narodnog uma i umenja, Kopalnik je našao put i do pesme i do priče i do predanja – pripoveda urednik edicije Vladimir Roganović

Nacionalni park „Kopaonik” obuhvata površinu od 12.106,03 hektara. Osobene prirodne vrednosti odlikuju 13 lokaliteta u režimu zaštite prvog stepena (strogi prirodni rezervati): Barska reka, Bele stene, Vučak, Gobelja, Duboka, Jankove bare, Jelak, Jelovarnik, Kozje stene, Mrkonje, Metođe, Samokovska reka, Suvo rudište. Najveći je planinski masiv u Srbiji, dodaje Roganović: od Laba i Sitnice na jugu do reke Jošanice na severu, prostire se dužinom od 75 km

O zaštiti prirodnih vrednosti stara se JP NP „Kopaonik”, koje je kao sledbenik Preduzeća za zaštitu i razvoj NP „Kopaonik” osnovano 1993. godine.


Komentari0
f13f2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja