četvrtak, 21.09.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:57

Sentandreja je srpski dragulj

Saborna crkva građena je između 1756. i 1763. godine u baroknom stilu, a vrednost ikonostasa je nemerljiv. – U muzeju i arhivu čuvaju se artefakti od neprocenjive vrednosti i značaja za srpski narod
Autor: Borka Golubović-Trebješaninutorak, 12.09.2017. u 21:44
Са­бор­на цр­ква Ус­пе­ни­ја Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це у Сен­тан­дре­ји (Фо­то Ви­ки­пе­ди­ја)

Od na­šeg spe­ci­jal­nog iz­ve­šta­ča
Sen­tan­dre­ja – Sta­lo nam je do srp­ske za­jed­ni­ce u Ma­đar­skoj. Srp­ski kul­tur­ni pro­stor se mo­ra ozna­či­ti jer je to na­ša tra­di­ci­ja i isto­ri­ja – re­kao je Vla­dan Vu­ko­sa­vlje­vić, mi­ni­star za kul­tu­ru i in­for­mi­sa­nje, bo­ra­ve­ći pre dva da­na u Sen­tan­dre­ji, gde je po­se­tio i Sa­bor­nu cr­kvu Us­pe­ni­ja Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, po­zna­tu i kao Us­penj­ska, Bo­go­ro­dič­na ili Be­o­grad­ska ka­te­dra­la.

To­kom bo­rav­ka u Ma­đar­skoj, mi­ni­star Vu­ko­sa­vlje­vić je pro­te­klog pet­ka uve­če otvo­rio ma­ni­fe­sta­ci­ju Sr­ba u Ma­đar­skoj „Me­sec srp­ske kul­tu­re” uz za­pa­žen na­stup an­sam­bla „Ko­lo” ko­ji je kon­cer­tom „Ener­gi­ja tra­di­ci­je” ujed­no obe­le­žio svoj ju­bi­lej: 70 go­di­na po­sto­ja­nja. Bo­ra­ve­ći u Sen­tan­dre­ji, u se­di­štu Epar­hi­je bu­dim­ske, mi­ni­star Vu­ko­sa­vlje­vić su­sreo se sa epi­sko­pom Lu­ki­ja­nom i nje­go­vim sa­rad­ni­ci­ma. Tim po­vo­dom raz­go­va­ra­li su o oču­va­nju srp­ske kul­tur­ne ba­šti­ne i ak­tiv­no­sti­ma na tom po­lju. 

Srp­ska pra­vo­slav­na obe­lež­ja u Sen­tan­dre­ji ja­vlja­ju se do­la­skom Sr­ba na ove pro­sto­re 1690. go­di­ne ka­da je po­dig­nu­ta pr­va pra­vo­slav­na cr­kva. Iz­me­đu 1749. i 1767. go­di­ne, u vre­me vla­di­ke Di­o­ni­si­ja No­va­ko­vi­ća sa­zi­da­ne su još če­ti­ri sen­tan­drej­ske cr­kve, po­red Sa­bor­ne, sa­gra­đe­ne su i Bla­go­ve­šten­ska, Ći­pro­vač­ka, Po­ža­re­vač­ka i ne­ko­li­ko cr­ka­va u dru­gim me­sti­ma Epar­hi­je bu­dim­ske.

Drev­na Sa­bor­na cr­kva u Sen­tan­dre­ji gra­đe­na je iz­me­đu 1756. i 1763. go­di­ne u ba­rok­nom sti­lu, a vred­nost iko­no­sta­sa je ne­mer­ljiv. U okvi­ru ovog kom­plek­sa na­la­zi se i i mu­zej i ar­hiv u ko­ji­ma se ču­va­ju ar­te­fak­ti od ne­pro­ce­nji­ve vred­no­sti i zna­čaj za srp­ski na­rod na ovim pro­sto­ri­ma. Bi­bli­o­te­ka Epar­hi­je bu­dim­ske u Sen­tan­dre­ji ima pre­ko 9.400 knji­ga, a u Srp­skom pra­vo­slav­nom mu­ze­ju ču­va­ju se broj­ne dra­go­ce­no­sti.

– Iko­no­stas ove cr­kve je ne­što ne­vi­đe­no u pra­vo­sla­vlju. Na­še hri­šćan­stvo je ov­de do­šlo sa Ći­ri­lom i Me­to­di­jem, od ta­da da­ti­ra drev­na Epar­hi­ja bu­dim­ska, još iz vre­me­na So­ko­lo­vi­ća ko­ji je ta­da bio pa­ša bu­dim­ski. Po­se­ta iz Sr­bi­je nam mno­go zna­či, pre sve­ga na­ma ko­ji smo ov­de. Ta­da ose­ća­mo da smo gran­či­ca jed­nog zdra­vog sta­bla – re­kao je Lu­ki­jan, epi­skop bu­dim­ski i ad­mi­ni­stra­tor Epar­hi­je te­mi­švar­ske.

Ne zna se po­u­zda­no ka­da je osno­va­na Epar­hi­ja bu­dim­ska, pret­po­sta­vlja se da je to bi­lo če­tr­de­se­tih go­di­na 17. ve­ka ka­da se na to pod­ruč­je do­se­lja­va­lo srp­sko pra­vo­slav­no sta­nov­ni­štvo. Po­sle ve­li­ke se­o­be Sr­ba, 1690. go­di­ne oko 37.000 srp­skih po­ro­di­ca na­šlo je svo­je me­sto za ži­vot na te­ri­to­ri­ji Ugar­ske, od to­ga oko osam hi­lja­da po­ro­di­ca u Sen­tan­dre­ji. To­kom 18. ve­ka iz­gra­đen je ve­li­ki broj hra­mo­va u ovoj epar­hi­ji. U Sen­tan­dre­ji, go­vo­re po­da­ci, kra­jem 19. ve­ka bi­lo je sve­ga 617 pra­vo­slav­nih ži­te­lja, a 1924. sa­mo 231 po­je­di­nac se iz­ja­snio kao Sr­bin. Zbog sma­nje­nog bro­ja pra­vo­slav­nih ver­ni­ka epar­hi­ja je bi­la pri­nu­đe­na da ne­ke hra­mo­ve ustu­pi Ka­to­lič­koj cr­kvi, ta­ko da je za ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja iz­gu­bi­la 16 hra­mo­va iz 18. ve­ka. 

– Mi­ni­star­stvo kul­tu­re ura­di­lo je na­crt stra­te­gi­je u či­jem smo uvo­du po­ku­ša­li da de­fi­ni­še­mo je­zgro srp­ske kul­tu­re. Za na­še su­na­rod­ni­ke ko­ji ži­ve iz­van ma­ti­ce da­li smo de­fi­ni­ci­ju srp­skog kul­tur­nog pro­sto­ra. Srp­ski kul­tur­ni pro­stor je onaj pro­stor u ko­jem su to­kom du­gog isto­rij­skog tra­ja­nja osta­vi­li tra­go­ve svog ma­te­ri­jal­nog i ne­ma­te­ri­jal­nog kul­tur­nog na­sle­đa – Te­mi­švar, Arad, Sen­tan­dre­ja, Pe­čuj... Za­što je to bit­no? Za­to što će im ta­ko de­fi­ni­san kul­tur­ni pro­stor u ne­kom dr­žav­nom do­ku­men­tu omo­gu­ći­ti u na­red­nim go­di­na­ma da ma­ni­fe­sta­ci­je, re­kon­struk­ci­je, ma­te­ri­jal­no i ne­ma­te­ri­jal­no bu­de po­ma­ga­no iz Sr­bi­je na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin. Da se ne po­sta­vlja pi­ta­nje za­što ovo, a za­što ne ono... Sen­tan­dre­ja je na tom kul­tur­nom pro­sto­ru dra­gi ka­men – re­kao je mi­ni­star Vu­ko­sa­vlje­vić to­kom raz­go­vo­ra se epi­sko­pom Lu­ki­ja­nom i nje­go­vim sa­rad­ni­ci­ma i do­dao:

– Raz­lo­zi ko­ji su do­ve­li do ve­li­ke se­o­be u vre­me Čar­no­je­vi­ća je­su oži­ljak na na­šem isto­rij­skom se­ća­nju. Po­sle­di­ce te se­o­be ko­je se oči­ta­va­ju ov­de u Sen­tan­dre­ji je­su raz­log za po­nos. Ta­ko je to u isto­ri­ji: ka­da jed­na stvar iz ra­znih okol­no­sti poč­ne tra­gič­no, za­vr­ši se ohra­bru­ju­će na ne­koj dru­goj stra­ni. Upr­kos te­škim uslo­vi­ma, pro­me­na­ma dru­štve­nih si­ste­ma, oču­va­li ste ovo je­zgro ko­je srp­skom na­ro­du i te ka­ko mno­go zna­či. Što se ti­če Mi­ni­star­stva kul­tu­re, po­mo­ći će­mo u mno­gim seg­men­ti­ma. Tra­ži­će­mo po­ve­ća­nje iz­dva­ja­nja za kul­tu­ru u sle­de­ćim go­di­na­ma, ako bu­de pri­hva­će­no to će omo­gu­ći­ti da ne­ke in­ve­sti­ci­je bu­du ve­će. 


Komentari3
09df4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bob
Bio sam pre godinu dana. Nema nista dvojezicno za razliku od Srbije. I u samoj crkvi niko nije znao srpski jezik. Nije bilo ni turista.... Bilo bi lepo da bude nesto osim reklamnog trika za nekog politicara.
Sotir Gardačić
Mađari su od Sentandreje napravili turističku meku a mi nikako da naucimo nesto od njih i od Sremskih Karlovaca i Petrovaradina napravimo nesto slicno!
ana savin
Na žalost, umesto da odavno budu pd zaštitom UNESKA Karlovci detaljno slikani od strane velestručnih republičkih pregalaca, i dalje tayore u vlazi, nebrizi, neregulisanog saobraćaja a niko o tome ne misli.
Preporučujem 8

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja