Pozorišni Oskar u Rimu
Mnogi „Evropsku pozorišnu nagradu” nazivaju pozorišnim Oskarom. U nedostatku ovakvog svetskog priznanja, a imajući u vidu da su je nekada, u različitim kategorijama, dobili i umetnici koji nisu poreklom iz Evrope, slobodno se može reći da je reč o najznačajnijoj svetskoj pozorišnoj nagradi, kaže za „Politiku” Ivan Medenica, umetnički direktor i selektor Bitefa, u ovom slučaju i član žirija 16. „Evropske pozorišne nagrade” koja će početi sutra i trajati do 17. decembra u Rimu, a u okviru koje će biti održana dodela evropskih pozorišnih nagrada „Premio Europa”.
Ove godine gran-pri će dobiti dvoje glumaca, Izabel Iper i Džeremi Ajrons. Među dobitnicima nagrade „Pozorišna realnost” je i Jernej Lorenci koji je dobitnik dve „Politikine” nagrade za najbolju režiju na Bitefu: na 47. Bitef za predstavu „Oluja” A. Ostrovskog (2013), odnosno 49. Bitefu za Homerovu „Ilijadu” (2015).
Sam događaj nije samo svečana dodela nagrada, već jednonedeljni festival na kom se predstavljaju laureati svojim predstavama, ali i razgovorima koji se vode o njihovom delu. Ove godine festival i završna ceremonija će biti spektakularniji nego ikada, i to ne samo zato što se prvi put održavaju u Rimu već i zato što se slavi trideset godina od osnivanja „Premija”. Inicijativa je pokrenuta 1986, prva izdanja su se godinama dešavala na Siciliji, u letovalištu Taormina, a posle je „Premio” gostovao u Torinu, Solunu, Vroclavu, Sankt Peterburgu, Krajovi da bi se ove godine vratio kući, u Italiju.
Nastao pod pokroviteljstvom Evropske komisije, ideja mu je bila da podržava i promoviše evropske vrednosti u pozorišnoj umetnosti. Iza festivala su stali: Melina Merkuri, Žak Lang, Đorđo Streler, Žak Delor... Nagrada se dodeljuje u dve kategorije, gran-pri za životno delo i „Pozorišna realnost” koja se u početku zvala „Nova pozorišna realnost” za one umetnike i trupe koji danas stvaraju najvitalniji evropski i svetski teatar, a nekad se dodeljuje, posebnim povodom, i Specijalno priznanje.
– Zanimljivo je da je ove godine gran-pri dobilo dvoje glumaca, što se u istoriji nagrade desilo samo jednom i taj dobitnik je bio Mišel Pikoli. „Problem” sa glumcima je taj što je njihova umetnost vezana za jezik, samim tim za nacionalni kontekst, pa se postavlja pitanje kako glumački izraz artikuliše evropsku kulturu. Većina laureata su reditelji, koreografi i kolektivi. Čak su i dramski pisci, verovatno iz istog razloga kao i glumci, retko bili dobitnici, osim Hajnera Milera, Pintera, Biljane Srbljanović i pozorišta Rojal kort, kaže Ivan Medenica i dodaje:
– Ove godine gran-pri su dobili Izabel Iper i Džeremi Ajrons. U njenom slučaju, nagrada je nesporna i već dugo očekivana, jer je igrala u predstavama reditelja koji dolaze iz različitih kultura, dok je Ajrons, ipak, isključivo engleski ili anglosaksonski glumac, te je taj predlog izazvao izvesne podele. Polovina laureata nagrade „Pozorišna realnost” poznata nam je s Bitefa: Kiril Serebrenikov (Rusija), Jael Ronen (Nemačka/Izrael), Jernej Lorenci (Slovenija), Alesando Skjaroni (Italija), Suzan Kenedi (Holandija/Nemačka), Teatar No99 (Estonija).
Treba istaći, ne skrivajući ponos, podvlači Ivan Medenica, da je od malih jezičkih kultura Srbija imala značajnu zastupljenost, na različite načine, na „Premio Europi”. Dobitnici nagrade (Nova) Pozorišna realnost su Biljana Srbljanović i Jožef Nađ, umetnik mađarske nacionalnosti, sa francuskim državljanstvom, ali poreklom iz Srbije, Kanjiže, koji je uvek isticao svoje poreklo, čak i onda kada mu, devedesetih godina, nije bilo od koristi. Kao podršku manifestaciji koja je u doba Berlinskog zida i blokovske podele Evrope dala veliki doprinos rušenju svih zidova, a bio žrtva pada tog istog zida i bombardovanja SR Jugoslavije, Bitef je 1999. dobio Specijalno priznanje „Premio Europe” i tako postao jedini pozorišni festival koji je dobio ovu nagradu.
Takođe, veza sa Srbijom i Bitefom je i ta da je Jovan Ćirilov bio član žirija šestog i sedmog izdanja „Premija”, a Ivan Medenica je ove godine postao njegov član. Ipak, glavna veza sa Bitefom jeste ta što su gotovo svi do jednog, laureati nagrade u obe kategorije nastupali na Bitefu, vrlo često mnogo pre nego što su je dobili.
– Vrlo smo počastvovani što će ove godine, kada se slavi 60 godina od potpisivanja Rimskog sporazuma koji označava početak izgradnje Evropske unije i 30 godina od pokretanja „Premio Europe”, biti obeležen i jubilej Bitefa – 50 godina od osnivanja, kaže Medenica
U palati Venecija u Rimu sutra će biti održana panel diskusija o Bitefu na kojoj će govoriti poznavaoci i prijatelji festivala iz različitih generacija i iz različitih kultura: francuski kritičar i teatrolog rumunskog porekla, predsednik žirija „Premija” Žorž Bani, direktor Nacionalnog pozorišta Južne Koreje, počasni predsednik Međunarodnog udruženja pozorišnih kritičara Jun-Čeol Kim, vodeća ruska kritičarka, selektorka nekoliko evropskih festivala Marina Davidova i Ivan Medenica, dok će razgovor voditi dramaturg festivala Filip Vujošević.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
