ponedeljak, 16.07.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:12
EKSKLUZIVNO: „POLITIKA” U SEVERNOJ KOREJI

Opasna sestra Hun

Autor: Miroslav Lazanskiutorak, 06.02.2018. u 22:00
Ски-центар на планини Масикрјонг (Фото Ури турс)

Od našeg specijalnog izveštača
Masikrjong – Putevi su izgleda veliki problem u Severnoj Koreji. Kada se putuje onim kojim sam ja išao od Pjongjanga ka Vonsanu, tih 200 kilometara na istok, bubrezi otpadaju. Put je betonski, ko zna kada je rađen, automobil naprosto odskače i udarate glavom o plafon vozila. Dok vozač pevuši revolucionarne pesme i ne sekira se zbog puta, koji ima četiri trake, prizori se nižu. Od skromno obučenih seljaka koji idu uz ivice puta – očito je manjak autobusa ili je pešačenje jedini način prebacivanja, do grupice ljudi koji čuče uz potporni stub puta i greju se potpaljenim šibljem. Niko ni da pogleda vozilo koje prolazi, neka stoička i tužna patnja ogleda se na licima. Samo tupi pogled ka tlu.

Teško je strancu da pronikne u dušu Korejaca, onih na severu, verovatno i onih na jugu, isti je to narod. Ovi na severu godinama su pod žestokim sankcijama i možda su čula već otupela. Kao što mi reče prof. dr Ri Jong Huk, predsednik korejskog Centralnog instituta za nacionalno ujedinjenje i predsednik parlamentarne grupe prijateljstva Severna Koreja – EU, nijedan američki špijunski satelit u svemiru ne može da zaviri u duše Korejaca. Posebno ne ovih na severu.

Dok kroz zaleđeni prozor automobila posmatram visoke planine koje promiču, razmišljam o jutrošnjoj poseti Muzeju revolucije. Treba zaista posetiti muzeje u Pjongjangu, videti kako su organizovani, kakve su postavke i kako u njih u organizovanim grupama dolaze vojska, radnici i omladina. I shvatiti kako se na primerima 15 godina ratovanja sa Japanom i tri godine rata sa SAD odgaja današnji borbeni i patriotski duh Severnokorejaca.

Zgrada Muzeja revolucije velika je kao beogradska Arena, u njoj je hronološki poređana ratna istorija korejskog naroda, od prvog sukoba sa jednim američkim ratnim brodom još 1886. godine do nuklearnih proba Pjongjanga 2006. i 2009. U jednoj sali prikazane su tajne podzemne baze revolucionarne partizanske vojske, tuneli u kojima su spavaonice, skladišta oružja, municije, hrane i goriva, učionice, bolnica, kuhinje, komandni centri, perionice, pa čak i prostorije za sušenje veša. U kuhinji iznad ognjišta vije se i dim, ispod kazana simulacija vatre. Partizanska vojska ratovala je i takvim maskiranjem i manevrom ispod zemlje. Narod u Aziji majstor je podzemnog ratovanja, to su dokazali Vijetnamci, na zaostaju ni Severnokorejci.

Dok prolazimo pored planina visokih i preko 2.000 metara, pitam se šta su sve ispod zemlje od 1953. do danas mogli da izgrade i smeste vojnici armije Severne Koreje. Kompletnu odbrambenu infrastrukturu, sve elemente za preživljavanje i u slučaju atomskog rata. Ako u dubini planina godinama kopate tunele, a iznad vas su stene debele i po dva kilometra, bezbedni ste od udara svih američkih konvencionalnih bombi tipa GBU-57. Možete da pokušate samo s atomskim bombama, naravno – ako ste ludi da to uradite, pošto nikakav američki globalni raketni udar neće uništiti sredstva odmazde Severne Koreje. Gledajući ove planine, siguran sam da Pjongjang sve ove godine nije gubio vreme.

Brzinu reagovanja vrlo efektno demonstrirao je i u slučaju nuklearnog programa. Naime, Severna Koreja imala je potpisani sporazum sa SAD, sa Klintonovom administracijom, da zaustavi svoj nuklearni program, da ugasi atomski reaktor, a da će zauzvrat dobiti određene količine nafte i civilnu nuklearnu tehnologiju. I Pjongjang je svoj deo obaveze izvršio, Međunarodna atomska agencija sa sedištem u Beču to je i potvrdila. Onda je administracija predsednika Buša jednostrano poništila sporazum sa Pjongjangom. I šta je preostalo Severnoj Koreji? Da obnovi vojni nuklearni program. I to su uspeli za samo tri godine. Prva atomska proba izvršena je 2006, druga 2009. godine. Do sada su izvršili probe četiri atomske i dve hidrogenske bombe. Administracija predsednika Buša mlađeg prvi je i direktni krivac za sadašnju krizu na Korejskom poluostrvu. Vašington je stvorio severnokorejsku atomsku bombu. Stara taktika – stvori krizu i onda upravljaj njome. Samo što kriza može izmaći kontroli. Jer, Pjongjang odbija razgovore samo o svom nuklearnom oružju i traži da se istovremeno razgovara i o američkom atomskom oružju u Južnoj Koreji. To je i logično – vi imate atomsko oružje sa svoje strane granice, a ja ne bih smeo uopšte da ga imam.

Severnokorejci su veoma ponosan narod, čak su u izvesnom smislu i nacionalisti. Nema brakova sa drugim nacijama, kažu da im je istorija pokazala da nije dobro kada se „meša krv”.

– Pa kako ste onda poženili one američke oficire, koji su tokom Korejskog rata prebegli na vašu stranu? – upitao sam svog prevodioca i pratioca druga Hvang Jon Huna, inače oficira iz međunarodnog odeljenja Centralnog komiteta Radničke partije, drugim rečima – druga iz tajne službe.

– Vrlo smo ih jednostavno oženili, ali ne Korejkama, već Japankama i Indonežankama.

– Pa, gde ste njih našli?!

Samo se nasmejao. Njegova sestra, drugarica Hun, kustos je i rukovodilac Muzeja revolucije, specijalista za postavku o nuklearnom programu Severne Koreje. Strast koju je pokazala objašnjavajući mi zašto su morali da naprave svoju atomsku bombu navela me je da je upitam koga Severnokorejci više mrze: Japance ili Amerikance?

– I jedne i druge jednako – bio je odgovor drugarice Hun.

Već je padao mrak kada sam stigao u planinski hotel „Masikrjong” u istoimenom skijaškom centru. Hotel sa pet zvezdica, napolju grtalice pod reflektorima čiste skijaške staze, muzika na otvorenom prostoru, porodice sa decom dolaze na večeru, ski-servis ima sve što treba da ima. Četvoročlana porodica za sedam dana sa ski-pasovima treba da izdvoji oko 70 dolara.

Pojeo sam najbolji biftek u biber-sosu, pre njega nekakve trave i pastrmku. Hteli su da mi donesu još neke đakonije, od nekih drugih trava, ali nisam više mogao.

Sutra ujutro idem da se skijam. Kad već oni u Južnoj Koreji otvaraju zimsku Olimpijadu, i „Politika” će u Severnoj Koreji da otvori svoju.


Komentari19
452e3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Петар Рајић
"Врло смо их једноставно оженили, али не Корејкама, већ Јапанкама и Индонежанкама." -- Јесте, годинама су другови уз тајне службе киднаповали јапанске тинејџерке из Ниигате и других градова на обалама Јапанског мора нпр тринаестогодишњу Megumi Yokota или деветнаестогодишњу Hitomi Soga. Хитоми Сога је на силу била удата за американца Чарсла Џенкинса у Северној Кореји.
Милован Рафаиловић
Игор Г. - Уједињене нације су биле десна рука Америке. Како Америка нареди, тако су сви гласали. За време Корејског рата многе мале земље су биле европске колоније, нису ни имали право гласа. Друго, Дин Раск је био помоћник (републиканског) секретара за спољне послове и по завршетку рата рекао је ово: Уништили смо све у Северној Кореји. Није остала ни цигла на цигли. То су биле његове речи. А онда су Американци увели санкције таквој земљи (Јужној Кореји су давали помоћ). Ви сигурно сматрате да Сев. Кореја греши, тј. њено руководство. Једино су могли да клекну пред Америком и да кажу: ударајте још јаче као што су то неки чинили у мојој бившој отаџбини Србији. Понос није важан?
duric d
@ IGOR G. "Срби нису требали да насрћу 90-их на све што није Српско" - Gospodine mozete li pojasniti na sta su to Srbi nasrtali tih godina a po Vasem misljenju nije njihovo. Koliko je Srba poginulo u PRVOM I DRUGOM+BALKANSKI RATOVI za granice YU???Da li su hrvati i ostali borili se na strani Srba za vreme Cerske, Kolubarske, bitke na Mackovom kamenu itd......Da li su ti isti presli ALBANSKU golgotu i koliko ih je stradalo tamo.?? Koliko je njihovih kostiju ostalo po gudurama Albanije i Srbije. Koliko je njih odvedeno u Austro-Ugarske logore.?? Hvala.
Preporučujem 26
Игор Г.
„Милован Рафаиловић“ Савет безбедности УН-а доноси одлуке о увођењу санкција некој земљи. Свака стална чланица СБ УН-а има право вете, што у преводу значи да о санкцијама не одлучују све чланице УН. Умал` да ме убедите како су СССР-Русија и Кина десна рука Америке, сигуран сам да ни ви у то не верујете. Не заборавите да су Севернокореанци прешли 38 паралелу и напали Јужну Кореју хотећи да на силу уведу комунизам. Значи нису Северокореанци морали пред никим да клече већ нису требали да насрућу на Ј.Кореју. као што Срби нису требали да насрћу 90-их на све што није Српско.
Preporučujem 11
Marija Bruštulin
Kao da Srbiji nisu dovoljni vlastiti uštipci?!
oldtajmer oca države
"...размишљам о јутрошњој посети Музеју револуције" *** Sta ste to tamo videli gospodine Lazanski? Dve ogromne skulputure prethodnih voljenih vodja na ulazu u taj muzej i faraonski prikaz njih dvojice u ratu i polumiru Severne Koreje? Toliko Potemkina je nemoguce naci vise nigde pod kapom nebeskom, cak ni u Skoplju! Pogledao sam mnostvo slika na internetu: tu je i automobil prvog voljenog vodje dobio status drzavne relikvije! Siguran sam da se narod i tom automobilu klanja sa strahopostovanjem. Koga interesuje moze da sve to vidi na internetu ako prenese: korean revolution museum pyongyang nordkorea
Miroslav Lazanski@oldtajmer oca države
U pravu ste gosn oldtajmer, te dve ogromne skulpture su tamo, i automobil tipa "pobeda" je tamo. Pred automobilom niko ne klanja, pred skulpturama se klanja oko 30 sekundi. I ja sam se poklonio, jer se i domaćin pored mene poklonio. To je pitanje njihovog stvatanja uloge pojedinca u istoriji, klanjali su godinama milioni Jugoslovena, i Srba naravno, pred jednim drugim pojedincem, klanjali su i Rusi godinanama, klanjaju godinama Ameri pred dolarom, klanjaju Japanci pred carem, a ceo svet klanja pred Bogom. Azija ima stepenovani način klanjanja. Ne znam pred kim Vi klanjate, ali moj problem nije pred kim klanjaju građani Severne Koreje. Znate ono kada je Čerčil rekao "pa neću ja živeti u Jugoslaviji posle 1945." Inače, oldtajmer je lep...
Preporučujem 57
Милча Петринсћи
Молим уредништво "Политике" да господина Лазанског пошаље у Америку чим заврши извештавање из Северне Кореје. Ја никада нисам прочитао ни један путописни чланак наших новинара из те пребогате државе, њеним срећним и слободним грађанима, њиховом луксузном животу. Јесте, "Слободна Европа" понекад објави понешто о чемеру, јаду и беди која постоји у Америци, о 50 милиона људи без здравственог осигурања, о милионима скитница који спавају по улицама на луксузним картонима, да су после 2008. године сва места испод мостова, сви шумарци поред путева препуну невољника и сиротиње, који су остали без станова и кућа узетих на кредит... Такође бих замолио да господин Лазански посети аветињски град Детроит и не само њега, већ и многе друге који су опустели после престанка рада фабрика, црначке гетое, а нарочито резервате за индијанце. А може да обиђе и неки ресторан поред главних магистрала, где како рекоше из "Слободне Европе" служе некакав чорбуљак од свега што трчи, гамиже, скаче, лети...
Kazimir
Mozda je najbolje da Srbija angazuje ovog komentatora da na beogradskom aerodromu recituje preko megafona: "Ostajte ovde" svim onim Srbima koji krecu u Ameriku u bolju buducnost.
Preporučujem 24

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja