Od našeg specijalnog izveštača
Pjongjang – Veliki vođa, maršal Kim Džong Un u pratnji prve drugarice, pojavio se na svečanoj tribini na Trgu Kim Il Sunga tačno u 11 sati. Njegov dolazak mogao se naslutiti po ovacijama i klicanju iz susednih ulica. No, program velike parade povodom proslave 70 godina od formiranja oružanih snaga Severne Koreje počeo je sat ranije. Prvo su devojke vojnici izvele nešto između egzercira s oružjem i baleta, pa su vojni orkestri istovremeno marširali u nekoliko pravaca, postrojene jedinice marširale su u mestu, dok je borbena muzika grmela oko 200.000 ljudi postrojilo se iza vojske.
Direktno iz zgrade protokola izašao sam na svečanu binu. Prethodne kontrole vojske detektorima nisu bile ništa posebno što već ne doživljavate na aerodromima. Profesionalno i ljubazno pogledaju vam pasoš i specijalnu pozivnicu Ministarstva odbrane na kojoj piše „Politika” i moje ime. Nijedan strani medij nije dobio akreditaciju za ovu paradu – samo „Politika“.
Smestili su me odmah do vojnih atašea akreditovanih u Pjongjangu, a to su Rus, Kinez, Vijetnamac, Iranac, Egipćanin i Kubanac, ali i onih koji „pokrivaju” Severnu Koreju iz Pekinga i ovde su doputovali samo za tu priliku. Desno od mene bili su bivši i sadašnji članovi Centralnog komiteta, sve ozbiljna lica, ali skoro svi jednako obučeni u tamnosmeđe kapute trofrtaljce. Kao da gledam CK KP SSSR-a šezdesetih godina prošlog veka na tribini Crvenog trga u Moskvi.
Podizanje državne i partijske zastave otkrilo mi je tajnu kako da se zastava, koja je opuštena i mlitava tokom dizanja na jarbol, na vrhu ponosno zavijori, a vetra nema. Iz malih, nevidljivih, rupica na vrhu jarbola tiho je prošištao komprimovani vazduh i zastave su zalepršale u punom sjaju.
Posle uobičajenog raporta i obilaska postrojenih jedinica, komandant parade, tačno u 10.30, naređuje „mirno”. Od 10.30 do 11 sati oko 10.000 vojnika, oficira i podoficira stajalo je „mirno” na minus 12 stepeni. Prisetio sam se kako su me pre nekoliko dana, zamotanog u šal, podsmešljivo i skoro prezrivo gledali vojnici Severne Koreje pored jednog vojnog objekta. Ja u debeloj jakni, oni u tankim bluzama marširaju u mestu, pevaju borbene pesme i smeju se na minus 20.
Govor velikog lidera, maršala Kim Džong Una bio je relativno pomirljiv. Donalda Trampa nije spominjao, Amerikance je dva puta prozvao za imperijalizam, poručio im da ne testiraju snagu njegove armije, da Severna Koreja neće nikoga prva napadati, ali ako ona bude napadnuta odgovoriće svim sredstvima. Naglasio je borbu protiv Japanaca u prošlosti, povezanost i jedinstvo armije sa narodom i partijom. Posle prvih rečenica o narodu, partiji i armiji rekao sam mom prevodiocu da nema potrebe za daljim prevođenjem.
„Vi znate korejski jezik?”
„Ne znam, ali u onoj velikoj Jugoslaviji naslušao sam se upravo takvih govora: ’partija–narod–revolucija’.”
Dakle, govor maršala Kima nije bio preteći prema bilo kome. Veliki lider je govorio relativno tiho, već sam pomislio da je otkazalo ozvučenje, posle su mi rekli da je veličina Trga Kim Il Sunga uvek problem za ozvučenje. Ipak, u poslednje dve rečenice povisio je glas, što je izazvalo prave ovacije naroda i vojske. Inače, imao je crni šešir, nije nosio rukavice, a ni generali oko njega nisu ih nosili. Povremeno je stavljao ruke u džepove, delovao je sveže i samouvereno. Prva dama, odnosno prva drugarica, bila je lepša od naše snajke Melanije.
Onda je krenuo defile vojske, prvo su marširali vojnici obučeni u uniforme iz rata sa Japancima i Korejskog rata s Amerikancima, na kamionima i s oružjem iz tog vremena, zatim sve vojne akademije, pa onda ešaloni kopnene vojske, avijacije, ratne mornarice i specijalnih snaga. Prošli su i delovi 105. oklopne divizije, koja je svojevremeno prva ušla u Seul, pa delovi elitne 10. i 12. divizije. Iznad trga klipni avioni formirali su broj 70. Iza jedinica koje su marširale narod je u pozadini stvarao šarenu scenu sa porukama i datumima.
Protutnjali su i tenkovi domaće proizvodnje tipa „pokpong”, ruski oklopni transporteri tipa BTR, samohodni topovi i haubice. Severna Koreja ima oko 8.500 samohodnih i vučenih topova i haubica, višecevni bacači raketa u kalibrima od 107 mm, 122 mm, 200 mm, 240 mm i 300 mm. Poseduje i 5.100 višecevnih bacača raketa. Od PVO sredstava prikazan je samo jedan raketni sistem kratkog dometa. Ipak, svi vojni atašei povadili su blokove tek kada su naišle velike rakete „hvasong-15”. Ispred svečane tribine na lanserima je prošlo šest interkontinentalnih projektila tipa „hvasong-15”, dometa 13.000 km, što znači da ih imaju još najmanje dva puta toliko.
Najveće iznenađenje stručnih posmatrača bila je pojava nove rakete malog dometa, ili povećanog malog dometa. U vozilu-točkašu smeštena su po dva projektila na način kako su smeštene i kako se lansiraju ruske rakete tipa „iskander”. Rakete su ležale na podu vozila, a gornje površine tih projektila, koje su mogle da se osmotre sa bine, asociraju i na rusku raketu „točka”, dometa do 120 km, kakve poseduje i Ukrajina. Moguće je da je Severna Koreja kopirala projektil „točka” i da je to raketa koja se već duže vodi pod imenom KN-02. Pa ih je sada, po dve, smestila u svoj kamion?
Gledajući sveukupno, parada je, što se tiče prikazane vojne tehnike, bila naglašeno skromnija od prošlogodišnje. Kako je vojna parada uvek i određena poruka svim zainteresovanima, to je poruka Pjongjanga miroljubiva. Severna Koreja neće kvariti atmosferu Zimske olimpijade u Južnoj Koreji i očekuje u budućnosti isto ponašanje južnog komšije.
Samo, šta će biti kada olimpijada prođe?
