Lekar u šinjelu

Na pri­mer, da je po do­la­sku na Ko­so­vo obi­la­zio srp­ske sta­no­ve u Pri­šti­ni s ta­da­šnjim ko­man­dan­tom OVK Ha­ši­mom Ta­či­jem, gde je vi­deo „že­ne ko­je su bi­le na­pad­nu­te i si­lo­va­ne”. Ipak, naj­vi­še ga po­ga­đa „ma­sa­kr po­či­njen nad se­lja­ni­ma”, zbog če­ga „još pla­če”. Ve­ro­vat­no mi­sli na smak­nu­će 14 že­te­la­ca iz Sta­rog Grac­kog, zlo­či­na ko­ji ga je prak­tič­no do­če­kao na KiM i za ko­ji ni­ko ni­ka­da ni­je od­go­va­rao. 

Srp­ska udru­že­nja tvr­de da za nje­go­vog man­da­ta prak­tič­no ni­je bi­lo ni is­tra­ga zlo­či­na Al­ba­na­ca nad Sr­bi­ma. Nje­go­va iz­ja­va, da­ta TV Frans 2 kra­jem mar­ta 2000. sto­ga zvu­či još beš­ćut­ni­je: „Pro­šle ne­de­lje ima­li smo de­ve­to­ro ubi­je­nih Sr­ba. Ove ne­de­lje osmo­ro. To je ja­san na­pre­dak.” I po­seb­no ci­nič­no, bu­du­ći da do­la­zi od le­ka­ra i glo­bal­nog hu­ma­ni­tar­ca. Uče­stvo­vao je u mi­si­ja­ma za po­moć žr­tva­ma „ve­li­kih pri­rod­nih, in­du­strij­skih ili po­li­tič­kih ka­ta­stro­fa” od 1968, su­o­sni­vač je „Le­ka­ra bez gra­ni­ca” 1971. go­di­ne, ko­je je na­pu­stio pa 1981. osno­vao „Le­ka­re sve­ta” i niz dru­gih or­ga­ni­za­ci­ja. 

Slič­no je zvu­čao i 2008, kao šef fran­cu­ske di­plo­ma­ti­je: „Jed­no­stra­no pro­gla­še­nje ot­ce­plje­nja Ko­so­va je do­bra vest i ve­li­ki uspeh za Ko­so­vo, ali ni­je po­raz za Sr­bi­ju jer pred­sta­vlja po­če­tak ula­ska Sr­bi­je u EU.” Fran­cu­ska je bi­la jed­na od šest ze­ma­lja ko­je su pr­ve pri­zna­le Ko­so­vo, iako je Ku­šner go­di­nu da­na ra­ni­je u Be­o­gra­du iz­ja­vio da ne­će to uči­ni­ti, uz na­du da „ni dru­ge ze­mlje ne­će ići u tom prav­cu”.

Či­ni­lo se da je ozbilj­no uz­dr­man po­čet­kom 2009, ka­da se po­ja­vi­la knji­ga „Svet po K”, u ko­joj ugled­ni no­vi­nar Pjer Pe­an ras­krin­ka­va po­za­di­nu nje­go­vih „hu­ma­ni­tar­nih ak­ci­ja” u Afri­ci (uz dva po­gla­vlja o Ku­šne­ro­vom de­lo­va­nju na pro­sto­ru SFRJ). Opi­su­ju­ći ga kao po­slu­šni­ka Va­šing­to­na, ko­ji je ak­tiv­no uče­stvo­vao u de­mo­ni­za­ci­ji Sr­ba, Pe­an je u mar­tu te go­di­ne u Be­o­gra­du opi­sao Ku­šne­ra kao čo­ve­ka „ko­ji is­pod be­log man­ti­la le­ka­ra no­si man­til voj­ni­ka”. Ku­šner je po­zna­ti za­go­vor­nik „hu­ma­ni­tar­nog in­ter­ven­ci­o­ni­zma”.

Do ula­ska u Sar­ko­zi­je­vu de­sni­čar­sku vla­du 2007, bio je mi­ni­star zdra­vlja u ne­ko­li­ko so­ci­ja­li­stič­kih vla­da, ne­ka­da dav­no i ko­mu­ni­sta, i va­žio je za jed­nu od po­sled­njih iko­na fran­cu­ske le­vi­ce.