Sedam decenija grada brigadira

Jer kada je 1924. godine Petar Kokotović na Tošinom bunaru otvorio kafanu „Novi Beograd” teško da je i sam, ali i bilo ko drugi mogao da zamisli da je utemeljen naziv za celu opštinu, koja će za dvadesetak godina početi da niče na ovom tlu. Vlasnik kafane je predodredio ime. Uzdizanje prvih stambenih blokova u njoj krenulo je ipak posle Drugog svetskog rata – 11. aprila 1948, što je i Dan opštine.

Najveći deo tereta izgradnje Novog Beograda podneli su članovi omladinskih brigada. U prve tri godine gradilište na levoj obali Save okupiralo je više od 200.000 mladih entuzijasta koji su želeli da pomognu razvoju svoje zemlje.

Sve se radilo ručno – od sejanja peska i mešanja maltera do prenošenja materijala – i uz pomoć konjske zaprege. „Ašov, kramp, lopata, pijuk i kolica, to je oružje svakog omladinca”, „Dve su pruge gotove, al’ to nije dosta, gradićemo Beograd da bude ko Moskva”... orile su se pesme „oruk” generacija koje su zamočvarenu levu obalu Save kao učesnici omladinskih radnih akcija pretvarale u novo naselje.

Radilo se svakodnevno. Dan je brigadirima počinjao u pet, a onda su na redu bili gimnastika, doručak i podizanje zastave. U šest je počinjao posao i do 13 sati prekidan je samo jednom, na dvadeset minuta, kada je bilo vreme za marendu.

Graditelji su se međusobno takmičili jer osvojiti titulu udarnika ili za svoju brigadu izboriti opis „udarnička” bila je za njih najveća nagrada. Čak ih je i Tito 1950. godine upozorio da ne smeju previše da se naprežu i da im u prvom planu mora biti briga o ljudima. Maršal ih je jednom prilikom i posetio.

„Odlazeći sa gradilišta, Titova kola su se jedva probijala kroz masu omladine. Svi su želeli da se sa njim rukuju”, zapisuje Ristanović i dodaje: „Pustite me da odem”, kaže im on kroz smeh. „Stvarate ovoliku gužvu, a može nas neki Bugarin ili ko drugi videti odozgo sa Kalemegdana i javiti svojima da ste se pobunili protiv mene”. Na ovu Titovu šalu, svedoči autor, omladinci su još jače zapljeskali, kličući: „Mi smo Titovi, Tito je naš”.

Mreža bulevara, moderna šetališta, blokovi zgrada sa puno zelenila ubrzo su potpuno izmenili lice ovog dela Beograda.

Novi Beograd se ubrzano razvijao i od „beogradske spavaonice” za samo nekoliko decenija prerastao je u poslovni centar gde su sedišta međunarodnih kompanija i finansijskih institucija i druga značajna zdanja. Centar mnogih državničkih poslova i ceremonija postala je Palata federacije (danas Palata Srbija), a kulturne tačke Muzej savremene umetnosti i „Sava centar”.

Osim najvećim kongresnim centrom, od pre desetak godina Novi Beograd se ponosi i „Štark arenom”, najvećom sportskom dvoranom u ovom delu Evrope, a poznat je i kao Meka kupovine u glavnom gradu.

Selo Bežanija prvo naselje

Naseljavanje sadašnjeg Novog Beograda, stoji u zapisima, počelo je još u vreme Osmanlija, a prvo naselje bilo je selo Bežanija. Namere za gradnju moderne opštine na neiskorišćenom močvarnom zemljištu potiču iz dvadesetih godina 20. veka, ali već 1937. na njemu je počelo da se izdiže Staro sajmište.

Ono nažalost vrlo brzo posle otvaranja  postaje zloglasni nacistički koncentracioni logor. Kada je reč o organizovanoj gradnji i uređenju Novog Beograda, u hronikama je zabeleženo da je na primer Studentski grad nikao na prostoru gde su se do tada nalazile bašte sa kupusom i vinogradi.

Grb od 2003.

Bežanija je pripojena 1955, a nekoliko godina kasnije stvaraju se i Ledine

Najviša tačka je na Bežanijskoj kosi

Na početku gradnje Novog Beograda dva dela grada povezivali su samo Stari savski i železnički most. Pedesetih je podignut Brankov, sedamdesetih „Gazela”, a 2012. i najnoviji Most na Adi

Novobeogradski blokovi 1984. dobili su i tramvajski vezu sa starim delom grada preko Starog savskog mosta, a ona bi naredne godine trebalo da bude proširena jer je u toku postavljanje šina i na Mostu preko Ade

Grb i zastavu dobila je 2003.

Zvanično ima 214.500 stanovnika, nezvanično više od 300.000

„Televizorka”, „Pendrek”, „Sirotica”, „Besna kobila”, „Šest kaplara”… neki su od „slikovitih” naziva novobeogradskih zgrada

Dela brigadira

– Studentski grad

– Blokovi 7 i 7a

– Paviljoni

– „Gazela”

– KBC „Bežanijska kosa

– Palata Srbija

– Dom kulture „Novi Beograd”