Zagreb na tri decenije izdaje srpsku imovinu

Zagreb, međutim, tvrdi da se taj Aneks G ne može primenjivati bez sklapanja bilateralnog sporazuma među državama naslednicama SFRJ. Hrvatska je sporazum sklopila sa Makedonijom i Slovenijom, ali godinama izbegava da to isto učini sa Srbijom i sa Bosnom i Hercegovinom koja se, takođe, sada našla u problemu posle usvajanja zakona.

U spornom hrvatskom zakonu stoji da je vlada „do sklapanja odgovarajućeg međunarodnog ugovora ovlašćena dati u višegodišnji zakup nekretnine u zemljišnoknjižnom vlasništvu na koje se primenjuje zabrana iz čl. 1 Uredbe o zabrani raspolaganja nekretninama na teritoriji Hrvatske”. Reč je o uredbi iz 1991. godine, kojom su vlasti u Hrvatskoj zabranile raspolaganje imovinom u vlasništvu „institucija, republika, preduzeća i drugih pravnih osoba iz bivših jugoslovenskih država”. Ta imovina je upisana na Hrvatski fond za privatizaciju, odnosno praktično podržavljena. Kako su iz hrvatske vlade objasnili, cilj zakona je da se ta imovina koja je godinama uništava „stavi u funkciju”, a ne da se rešava pitanje vlasništva.

Predsednik Saveza Srba u regionu Miodrag Linta kaže da je usvajanje ovog zakona završni čin otimanja imovine srpskih preduzeća. On je za RTS rekao da Hrvatska krši Sporazum o sukcesiji i pozvao Srbiju da reaguje tako što će poslati elaborat Evropskoj komisiji, Evropskom parlamentu i Savetu Evrope i tako upoznati međunarodnu zajednicu i javnost sa kršenjem ljudskih prava u Hrvatskoj. Linta je dodao i da je jedna od procena da oteta imovina srpskih pravnih subjekata vredi blizu dve milijarde evra.

Prema pisanju hrvatskih medija, „Naftna industrija Srbije” u ovoj zemlji ima više od trideset pumpi, odmarališta u Rovinju, Makarskoj, Hvaru i na Braču, skladišta, poslovni prostor kao i udeo u Jadranskom naftovodu. Veliki deo imovine NIS-a je prodat, a benzinskim pumpama upravlja INA, koja inače traži da joj se vrati imovina u Srbiji. Vlasnik jednog od najvrednijih turističkih kompleksa je Grad Beograd, koji ima nekoliko objekata u Jelsi na Hvaru, površine više od deset hiljada kvadrata.

Neke srpske firme su godinama pred hrvatskim sudovima pokušavale da vrate ovu imovinu, ali bezuspešno. Zatim su pravdu potražile i pred Sudom za ljudska prava u Strazburu. Da je malo verovatno da sud u Strazburu stane na stranu srpskih vlasnika imovine govori i njegova odluka po tužbi „Mladost turista”. Naime, sud je u presudi zauzeo stav da će bilateralni ugovor rešiti pitanje srpske imovine. Među hrvatskim pravnicima se nezvanično može čuti i da je Beograd mogao pametnije da ispregovara 2004. i da ne pristane na naknadna tumačenja Aneksa G Bečkog sporazuma. Odnosno, da ne prihvati da se pitanje srpske imovine rešava bilateralnim sporazumom pošto nije bilo izvesno da li će ga Zagreb ikada sklopiti.

Velika prašina zbog hrvatskog zakona podigla se i u BiH koja, prema nekim procenama, ostaje bez imovine vredne više od deset milijardi evra.

Pravni zastupnik nekoliko srpskih preduzeća pred sudovima u Hrvatskoj, a zatim i u Strazburu, novosadski advokat Zoran Ristić kaže da je izgubio nadu da će pravda biti zadovoljena i u međunarodnim sudovima. Zato je, objašnjava, 28 pravnih lica iz Srbije i BiH osnovalo udruženje „Oduzeta imovina”. Oni su uputili pisma institucijama EU i UN kao i nevladinim organizacijama koja se bave ljudskim pravima, a među njima je i Hjuman rajts voč.