subota, 22.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:34

Scenario 2004

Autor: Biljana Bakovićsubota, 02.06.2018. u 22:00

Već neko vreme u domaćoj političkoj javnosti nije se toliko nametalo podsećanje na 2004. godinu kao u poslednjoj nedelji maja. Sećanje na martovski pogrom na Kosovu i Metohiji pre 14 godina izazvano je nizom incidenata prethodnih dana, u kojima su napadači pripadnici albanskog naroda, a napadnuti – srpskog.

Kao da se ne ide u susret nastavku pregovora Beograda i Prištine, kad god to da bude (Marko Đurić kaže da nema još nikakvih najava o tome, a Enver Hodžaj tvrdi da će se dva tima sastati u Briselu već početkom juna), nego izgleda da su kola krenula unazad. Bojazan da se ne zaustave u pomenutoj 2004, to jest da posredi može da bude sličan scenario, iskazao je i predsednik Srbije, koji je u petak podsetio da su u ono vreme nemiri i neredi bili „nekakav klik, okidač za davanje takozvane nezavisnosti” Kosovu.

„U svemu ovome me brine to što znam da sve ovo što rade ne rade sami”, naveo je Aleksandar Vučić.

Dragan Stojanović

 

Od ubistva Olivera Ivanovića u januaru ove godine, preko hapšenja Marka Đurića u Kosovskoj Mitrovici krajem marta, do poslednjih događaja, u koje spada i najnoviji pokušaj prisvajanja „Trepče”, zabrinutost i strah Srba s KiM samo raste. Otuda, zamenik kosovskog premijera Enver Hodžaj nije mogao da nađe neadekvatniji trenutak da poruči da su „mirotvorci potrebni u zonama sukoba, ali postojanje Unmika na Kosovu je sada nepotrebno jer u zemlji postoji održiva stabilnost”.

Zato ni albanski premijer Edi Rama nije mogao da zvuči ciničnije, nego upravo hvaleći položaj nacionalnih manjina u kosovskoj „državi”. Ili je izbor trenutka – da na međunarodnoj sceni kaže da je „Kosovo danas svetli primer poštovanja prava manjina”, da se „ne može porediti kako se tretiraju Srbi na Kosovu i Albanci u Preševu” i da „Kosovo ima najviše standarde, a tek iza njega idu ostali” – uslovljen upravo stanjem na terenu, odnosno potrebom da se ono prikrije? Istovremeno i Hašim Tači daje intervju koji bi u dobrom delu i Vučić mogao da potpiše, budući da govori da ishod dijaloga o Kosovu treba da bude povoljan za obe strane, da rešenje „ne može da se meri u kilometrima teritorije, već napretkom u budućim integracijama u EU”, kao i o potrebi postizanja kompromisa radi normalizacije i istorijskog pomirenja.

„Mi moramo da ponudimo bezbednost i maksimalnu mogućnost za Srbe s Kosova, ali i jednako mesto za Kosovo u porodici UN”, poručio je još Tači iz Beča, s predstavljanja knjige o njemu, u kojoj ga autori, britanski novinari, prikazuju kao modernog državnika, a sudeći po medijskim izveštajima, otprilike kao sintezu Nelsona Mandele i Ramba. Da li je, međutim, Tači, zvani Zmija, nesvesno povezao ova pitanja u jednoj rečenici? Ako Beograd ne pristane na stolicu za Kosovo u UN, šta će biti s bezbednošću i mogućnostima za Srbe na KiM? Da li je protekle nedelje na delu bila pokazna vežba?

Za to vreme, Albanci se međusobno čvršće povezuju, brišu barijere. Kosovska skupština u sredu je usvojila rezoluciju kojom se ukida kontrola kretanja putnika na prelazima s Albanijom kod Đakovice i kod Prizrena, kao i odluku o ukidanju rominga za mobilnu telefoniju između operatera na Kosovu i u Albaniji. Srpskog šefa diplomatije Ivicu Dačića takvi potezi, kaže, ne iznenađuju jer nisu novost, već nešto što se dešava više decenije i vekova – želja za uspostavljanjem „velike Albanije”. Bez diplomatske uzdržanosti, Dačić je naveo da niko u Evropi ne postavlja pitanje u vezi s albanskim izjavama i radnjama koje se dešavaju na teritoriji Albanije i KiM, a u međuvremenu prestaju kontrole na granicama, otvaraju se zajednička konzularna predstavništva. A onda, kaže, Srbiju pitaju šta misli o izjavi Milorada Dodika o ujedinjenju Srbije i Republike Srpske.

Predsednik RS, koji valjda o povezivanju Srbije i Srpske svedoči i samim svojim čestim prisustvom u Beogradu, baš ume da iznervira bošnjačko rukovodstvo, onda i sve ostale zagovornike unitarne Bosne i Hercegovine, ali i sve one koji su protiv promena granica na Balkanu, pa i u svetu (osim kad je reč o Srbiji 2008. i „Kosovu” danas). Dodik svoju želju za ujedinjenjem, makar do kraja ovog veka, nije krio ni u obraćanju na Fakultetu političkih nauka u Beogradu prošle nedelje, čime je izazvao lavinu reakcija. Tako su i ministar Dačić i predsednik Vučić morali da ponavljaju kako Srbija poštuje teritorijalni integritet BiH i već su revoltirani, kako Dačić kaže, histerijom koju izazove svako pominjanje tog pitanja.

Predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić poručio je da će reka Drina zauvek ostati granica između BiH i Srbije. „Pozivam Dodika, ali i sve druge koji maštaju o promenama granica i novim podelama da prestanu da sanjaju budni i da shvate i prihvate realnost po kojoj je arhitektura zapadnog Balkana završena”, izjavio je Zvizdić, na šta je Dačić naveo da u vezi s različitim aršinima međunarodne zajednice ima milion „zašto”, istovremeno dajući i svoj odgovor: „Zato što podržavaju velikoalbanski nacionalizam i stvaranje unitarne muslimanske države u Bosni i Hercegovini. Izgleda da ni posle svega što su uradili Srbiji, Srbija, ipak, nije dovoljno mala da za neke ne bi bila i dalje suviše velika.”

Povrh svega, ali i to, nažalost, nije ništa novo, Beograd mora da ostane budan i pomno prati položaj Srba u Hrvatskoj jer inicijativa „Narod odlučuje” traži izmenu hrvatskog ustava, kojom bi se poslanicima svih nacionalnih manjina u Saboru uskratilo pravo da glasaju za vladu i budžet. Tu, krajnje anticivilizacijsku ideju, podržalo je, kako su upravo objavili, oko 390.000 građana, ili 10 odsto biračkog tela, čime stiču pravo da predlože raspisivanje referenduma na tu temu.


Komentari1
49a7f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aleksandar Mihailovic
Zbog čega nam se sve ovo događa već skoro dve decenije? Zbog toga što nemamo diplomatiju sa kičmom, što nemamo svoje ja, što se naše "JA" čuje samo kada kalimerišemo ili sami sebe hvalimo. Koja druga država koja drži do sebe bi godinama pregovarala, potpisala mnogo toga, sve svoje obaveze ispunila, druga strana niti jednu, a da i dalje navodno pregovara svesna činjenice da ne ide napred nego unazad? Srbija ima R1244 koju priznaje celi svet, ali, ona postupa po parafima Borka i onom što je potpisano pre 5g a da se ništa nije sprovelo u interesu Srbije i Srba, za koje vreme je nestalo mnogo građana i na desetine hiljada umrlo usled posledica dejstva onih koji tvrde da su njihovi topuzi plišani, rakete i avioni plastični a otrovi lekoviti. Ako nas Priština i "prijatelji" sa Zapada vraćaju u 2004.g, imamo li mi uopšte neka merila i sisteme vrednosti prijateljstva, ili se tu podrazumeva da moraš da ćutiš dok te rastaču i radiš sve protiv sebe, čak do uništavanja odbrambenog sistema države?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /
Kolumna nedelje
Kolumna nedelje
Kolumna nedelje
Kolumna nedelje

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja