utorak, 18.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:50
KULTURNI ŽIVOT U SRBIJI: KRAGUJEVAC

Puno, a prazno

Ustanove kulture stavljene pod apsolutnu kontrolu vlasti, akcenat je na „količinskom” konceptu, a nedostatak adekvatnog prostora je i dalje rak-rana kragujevačke kulture
Autor: Brane Kartalovićponedeljak, 09.07.2018. u 22:00
Књажевско-српски театар заслужује да добије веће здање, са опером и балетом (Фотографије Б. Карталовић)

Kragujevac – Nikada se u poslednjih deset godina nije ulagalo više u kulturu, izjavio je nedavno u intervjuu za gradsku televiziju gradski većnik za kulturu Miljan Bjeletić. I zaista, Kragujevac danas vrvi od kulturnih događaja. Tolika je njihova učestalost da ih publika teško može sve ispratiti, pa mora da bira, što je do pre nekoliko godina bila nezamisliva situacija.

Paradoksalno, o kragujevačkoj kulturi se danas sporadično govori i piše, ne samo zato što su političke prilike u Kragujevcu dovele do toga da u gradu gotovo da više i nema novinara, posebno ne onih kojih se u kulturu razumeju. Zato je gradska vlast rešila da osnuje sajt za kulturu, da se zainteresovani ne brinu, nego da na jednom mestu mogu da vide šta se sve to priprema za njih. Tako gradska vlast stavlja do znanja da je agilna i da se u kulturi grada neće dešavati ništa što ona ne može da kontroliše.

Tako su ustrojene i ustanove kulture, koje su stavljene pod apsolutnu kontrolu vlasti, pa više liče na policijske postaje, nego na mesta u kojima kreativnost treba da dođe do izražaja. Naravno da postoje i ventili, preko kojih se ispušta ono malo radoznalosti što je ostalo u kulturnim poslenicima, a sa namerom da se „protivnici” ućutkaju tezom o prijemčivosti vlasti za demokratske procese u kulturi.

I da se ne bi otvarala rasprava, gradska vlast insistira na statistici. Treba, kako je to u pomenutom intervjuu rekao Miljan Bjeletić, pogledati samo kako je 2017. prodato više pozorišnih ulaznica nego 2007. pa shvatiti koliko gradska vlast ulaže u kulturu i koliko su posetioci zadovoljni. Ali, kultura nije statistika. Statistika je dosadna, a kultura treba da bude zanimljiva, ako je moguće da u sebi sadrži i dozu spontanosti koja dolazi od autentičnosti njenih stvaralaca koji ne trpe kontrolu.

Akcenat je, dakle, na količini. A, kultura nije to. Kultura je mala, fino servirana porcija kreativnog duha čiji se ukus dugo pamti, a ne ključali kazan sa gomilom masnog i žilavog mesa koje se nikako ne može skuvati, niti svariti. Taj „količinski” koncept gradske vlasti jasno se mogao očitati tokom proslave Đurđevdana – Dana grada, kada je u dva dana nabijeno toliko događaja da ni takmičari u brzom hodanju ne bi uspeli da stignu s jednog na drugi. A kamoli da zastanu i eventualno uživaju u interpretaciji izvođača kulturnih radova.

Kragujevačka kultura je danas puna, a opet prazna. Događaji se smenjuju kao na nekoj industrijskoj traci, pa je među njima teško prepoznati onaj koji se izdvaja kvalitetom. A ima i takvih.

U nedostatku adekvatnog prostora...

Izložbe slika i etnoloških eksponata koje priređuje Narodni muzej vredne su pažnje, baš kao i izložbe koje organizuju „Mostovi Balkana”, galerija u okviru Spomen-muzeja „Kragujevački oktobar”, zatim Galerija Univerziteta u Kragujevcu, kao i privatne galerije „Art” i „Rima”. Vredna pomena je i većina događaja koje organizuje Narodna biblioteka „Vuk Karadžić”, ustanova koja ni posle vek i po od osnivanja Kragujevačkog čitališta nije dobila namenski objekat. I Mali likovni salon – Moderna galerija Narodnog muzeja bila bi posećenija da ima adekvatan prostor.

Iako Knjaževsko-srpski teatar ne kuburi sa prostorom, ova ustanova, kao najstarije profesionalno pozorište u Srba, zaslužuje da dobije novo, veće zdanje, sa operom i baletom, kako bi Kragujevac mogao da se svrsta u red onih srpskih gradova koji neguju i ove umetnosti, budući da ima kadrovski potencijal, bar za operu. Time bi se otvorio prostor da se u sadašnje zdanje presele i pozorište za decu, koje je organizator međunarodnog lutkarskog festivala „Zlatna iskra”, i poznata pozorišna škola Doma omladine, suorganizator rokenrol festivala „Arsenal fest”.

Nedostatak adekvatnog prostora je, inače, rak-rana kragujevačke kulture, već nekoliko decenija. Ni Istorijski arhiv Šumadije, ni Zavod za zaštitu spomenika nemaju primeren „smeštaj”, da ne govorimo o Filološko-umetničkom fakultetu (Filum), izvorištu i kadrova i vrednih umetničkih dostignuća, koji je „podstanar“ i nakon dve decenije rada.

Otkako su stari bioskopi pozatvarani – „Šumadija”, „Pionir”, „Radnički dom”, a desilo se to još pre petnaestak godina, uoči dolaska jedne privatne bioskopske firme u grad, ni kragujevački muzičari, koje osim Filuma školuje Muzička škola „Dr Miloje Milojević”, nemaju gde da pokažu šta znaju. Grad odnedavno ima dva orkestra harmonike, a nijedan nema gde da svira. I oni se, kao i kolege iz horova, često zbijaju na maloj bini Prve kragujevačke gimnazije, najstarije srpske škole južno od Save i Dunava, smeštene usred još neformiranog kulturnog jezgra grada – Miloševog venca.

Statistika promotora „količinske” kulturne politike grada je tačna (dešavanja je mnogo), samo se njome ne rešavaju pomenuti problemi, niti se u statistici ogleda kvalitet kulturnih događaja. Baš kao što se ni u godišnjoj Đurđevdanskoj nagradi (za kulturu), ustanovljenoj 2006, ne ogleda kvalitet stvaralaštva, već iznenadna sinergija umetničkih stvaralaca i partije na vlasti, bez obzira na to kako se ta stranka zove.

Srušena „kuća Đure Jakšića”

Konačno je srušena stara kuća u Karađorđevoj. Ovu ruiniranu straćaru, odavno prepuštenu zubu vremene, pojedini Kragujevčani kolokvijalno zovu „kućom Đure Jakšića”. Ovaj veliki srpski slikar i pesnik romantičarske epohe nikada nije imao kuću u Kragujevcu. Jakšić je u Karađorđevoj ulici živeo nepune dve godine, dok je u kragujevačkoj gimnaziji, šezdesetih godina 19. veka, predavao crtanje i krasnopis. Na mestu srušene kuće biće podignut objekat namenjen kulturnim sadržajima.

Kuća Đure Jakšića je u Srpskoj Crnji, gde se rodio 1832. Jakšićeva rodna kuća je proglašena za kulturno dobro i pretvorena u muzej posvećen ovom nacionalnom velikanu. I kragujevački zaštitari su svojevremeno pokušali da „kuću Đure Jakšića” stave pod zaštitu države, ali je njihova inicijativa odbačena, s obrazloženjem da ne poseduje arhitektonske osobenosti karakteristične za vreme kad je podignuta, niti ima bilo kakav istorijski značaj. Đura Jakšić je umro u Beogradu, 1878.


Komentari2
66f56
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bogoljub
Bilo bi lepo da u clanku moze da se nazre i poenta - a sta je ponudjena alternativa? Posto nema objekata, pa da onda nema ni dogadjaja i da se svi kolektivno preselimo za Beograd... Ocigledno je da za infrastrukturne objekte lokalna vlast ne moze da izdvoji dovoljno, to treba da finansira republicka vlast bas kao sto finansira objekte u Beogradu.
Siki
Kragujevac je teska kulturna provincija

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja