subota, 22.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:41
EKSKLUZIVNO

Stajvers: Tražio sam da predsedavam srpskom kokusu

Za „Politiku” govori američki kongresmen Stiven Stajvers, koji od 2019. preuzima rukovođenje grupom za podršku Srbiji u Kongresu SAD
Autor: Jelena Cerovinasreda, 11.07.2018. u 22:00

Zamolio sam da preuzmem predsedavanje srpsko-američkim kongresnim kokusom, s obzirom na to da sam uveren da bi time bila pružena odlična prilika da pomognemo jačanju odnosa između dve zemlje, kako bismo bolje radili zajedno i pomogli jedni drugima, otkriva za „Politiku” američki kongresmen Stiven Stajvers. Ovaj brigadni general Nacionalne garde Ohaja trebalo bi da na čelu srpskog kokusa zameni republikanca iz Teksasa Teda Poa, koji je tražio da se povuče sa ove dužnosti.

Stajvers objašnjava i da se konačna potvrda o njegovom stupanju na dužnost čelnog čoveka kongresne grupe koja zastupa interese Srbije ne očekuje pre kraja ove godine. „Radujem se ovoj prilici i nastaviću da se zalažem za jačanje srpsko-američkih odnosa”, poručuje Stajvers. Kongresmen poreklom iz Ohaja, Stivers je član Republikanske stranke, kao i njegov prethodnik. Bio je član Senata u ovoj američkoj državi, ali je kao general i komandant bataljona službovao u Iraku, Kuvajtu, Kataru i Džibutiju. Nagrađen je Bronzanom zvezdom za zasluge tokom operacije Iračka sloboda, što je naziv za operaciju napada na Irak i svrgavanja sa vlasti Sadama Huseina.

Nedavno je Stajvers, 24. maja, boravio u Beogradu, gde je na Fakultetu za bezbednost održao predavanje na temu „Saradnja između Srbije i Ohaja”. Na pitanje koliki je značaj i uticaj srpskog kokusa u SAD, kongresmen je odgovorio da je on veoma bitan za „slanje poruka i gradnju prijateljstva”. „Mislim da mogu da budem snažan glas koji će raditi na prijateljskim odnosima SAD i Srbije, zbog uloge u gardi, ali i činjenice da dolazim iz Ohaja. Veoma cenim prijateljstvo sa Srbijom, u svakom pogledu – vojnom, ekonomskom i političkom”, rekao je tom prilikom Stajvers.

Kongresmen iz Ohaja imao je i zanimljiva objašnjenja o uticaju propagande. „Najbolje što možemo da uradimo jeste da na sve informacije gledamo iz kritičkog ugla. Eto, ambasador Skot je sastavio listu tabloida koji u vašoj zemlji svašta plasiraju, pa tako možete naći kako SAD i CIA planiraju da ubiju predsednika Vučića, a to zaista nije istina. S druge strane, kad sam bio ovde prošle godine i kad smo donirali medicinsku opremu klinici, to je jedva ispraćeno. Sloboda medija mora da postoji, ali mi moramo bolje da pričamo svoju priču, odnosno da iznosimo činjenice. Ako su SAD i EU najveći donatori u Srbiji, ljudi to moraju da znaju. Predsednik Vučić pokušava da uradi ono što je u najboljem interesu srpskog naroda i logično je da se u tome, kad je o ekonomiji reč, gleda ka Zapadu. To je jedina opcija da se ide napred. Ako pogledate na istok, šta će biti kada nestane gasa i nafte, a da li ih i sada oni svojim ’prijateljima’ dele besplatno”, objasnio je Stajvers svoje viđenje uticaja Rusije.

O uticaju ruske propagande često je govorio i njegov prethodnik na čelu srpskog kokusa. Prema rečima kongresmena Teda Poa, ruska propaganda u Srbiji je snažna i izrazito protiv Zapada, tako da „SAD moraju da budu obazrive i ne dozvole da Kremlj otruje naše odnose sa Srbijom”. Vrlo često je znao i da spominje misiju „Halijard”, u okviru koje je tokom Drugog svetskog rata sa teritorije okupirane Srbije spaseno 500 američkih pilota. Po je često dolazio u Beograd, gde se sretao sa državnim vrhom. Poslednji put u oktobru prošle godine. Tada su ga primili predsednik Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić i šef diplomatije Ivica Dačić.

Posebna zahvalnost američkom gostu tada je iskazana zbog pisma koje je sa još 13 kongresmena poslao državnom sekretaru SAD Reksu Tilersonu, u kome se poziva na obnavljanje političke pažnje prema Balkanu i dodatnu podršku Srbiji. Obraćajući se Tilersonu, kongresmeni su naveli da Balkan i dalje opterećuju duhovi sukoba iz prošlosti, a da zategnuti i nepotpuni odnosi Srbije i Kosova ostaju ključna prepreka za stabilnost celog regiona. Oni su naveli i Vučićeve reči da će u odnosu na to dugotrajno pitanje zauzeti „ozbiljan i odgovoran pristup, hrabar i realističan, okrenut ka budućnosti, i zaključuju da je u interesu SAD da podrže taj pristup.

Među onima koji podržavaju srpske interese u Kongresu ima i republikanaca i demokrata, a glas „za Srbiju” podjednako može da se čuje i u Senatu i u Predstavničkom domu Kongresa. Srbija je, međutim, poslednja među balkanskim državama formirala kokus, i to 2004, u septembru, kada je Administrativni komitet Predstavničkog doma Kongresa SAD usvojio zahtev za uspostavljanje neformalne poslaničke grupe – srpskog kokusa. Inicijator je bio Ben Barton, uticajni republikanac iz Indijane, koji je sa potonjim gradonačelnikom Čikaga i šefom kabineta Baraka Obame Rama Emanuelom, bio i prvi kopredsedavajući kokusa. Formiranjem kokusa, Srbi su priznati kao ozbiljna zajednica u Americi, sa uticajem na politički život.

Neretko se postavlja pitanje zašto se kongresmeni odlučuju za pristupanje grupama podrške u Kongresu jer, formalno, oni ne mogu da budu plaćeni kao što je to slučaj sa lobistima. Upućeni kažu da je motiv veza sa pojedinim zajednicama. Tako je, recimo, Ted Po u svojoj zajednici imao određeni broj ljudi iz Srbije. Dok je kao sudija radio u Teksasu, šefica njegovog kabineta bila je žena srpskog porekla čiji je otac emigrirao iz Jugoslavije posle Drugog svetskog rata.

Uticaj na donošenje rezolucija

Članovi kokusa, po pravilu, održavaju redovne kontakte sa srpskim diplomatama i često su sagovornici našim političarima koji borave u Americi. Oni mogu da utiču na to da Kongres donese određene rezolucije koje su u interesu Srbije, kao što je to bio slučaj sa Emanuelom, koji je bio predlagač rezolucije kojom se osuđuje etničko nasilje na Kosovu ili one kojom se odaje počast ubijenom srpskom premijeru Zoranu Đinđiću. Oni su i neka vrsta veze sa američkom vladom, koja kreira politiku zemlje. Međutim, trebalo bi imati na umu i da u Kongresu deluje više od 200 kokusa. Naravno, nisu to sve grupe za podršku nekoj zemlji, već ima i mnogo onih podržavaju, recimo, sport, zabavljačku industriju...

OVK skinuta sa crne liste CIA zbog Holbruka

Studente na Fakultetu bezbednosti zanimalo je i zašto je OVK skinuta sa liste terorističkih organizacija koju vodi CIA. „Mi našu listu terorističkih organizacija često menjamo. Ima puno komplikovanih faktora koji određuju ko će biti na listi. Zaista ne znam kako je došlo do toga da se OVK skine sa nje”, rekao je Stajvers, ali je, ipak, naknadno dao objašnjenje. „OVK je skinuta sa liste nakon što se američka delegacija predvođena Ričardom Holbrukom pred kamerama srela sa borcima OVK. Pretpostavljam da je postojao politički pritisak da se uklone sa liste terorističkih organizacija, kako se američka delegacija ne bi obrukala, ali podvlačim da zaista ne znam zašto je to na kraju urađeno”, kazao je ovaj kongresmen.


Komentari11
e77a7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ognjan Sretković
znam da značenje reči prijatelj amerikanci potpuno drugačije tumače nego mi.
Милован Рафаиловић
Пријатељство са Американцима је лудом радовање. Деведесетих година сам одлазио на вечере код наших Срба у Кливленду. Никад није било ни једног Американца међу њима. Једина Американка, која је била ту, била је моја другарица коју сам ја водио тамо. Трошити паре на неко лобирање је бацати паре. Медије управљају земљом, а оне су (биле) против нас.
Milic M. Ilic
Zamislite, pa mi imamo "kakus"! A , sta mu to bese?
Петар Петровић
Питање Аутору чланка: Шта значе изрази у чланку “српски кокус” и “конгресни кокус” ?
bogdan basaric
Srbija/Ohajo , ovo je jos jedna podvala... Dobro se zna ko vodi spoljnu politiku SAD . Pozovite se na ljude od pameti i iskustva ,kada pokusavate nesto da radite po Americi. Ovako , bice jos vise stete. Za pocetak , vidite kako to rade Slovenci,Hravati, Makedonci itd. i sl. Inace, komentar Dragoljuba Kocovica , potpisujem u celini.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja