SAD ne daju referendum Donbasu

Situacija sa Donbasom u velikoj meri je slična krimskoj, s tom razlikom što je kontrola crnomorskog poluostrva za Moskvu bila daleko preča i hitnija od slične akcije u Donjecku ili Lugansku. Sve analize kazuju da bi se eventualna kopnena intervencija zapadne vojne alijanse na jugoistoku Ukrajine, a koja na Krimu i nije mogla biti primenjena, završila velikim fijaskom. O tome govori i činjenica da predsednik Rusije Vladimir Putin nakon nedavnog sastanka sa svojim američkim kolegom Donaldom Trampom u Helsinkiju pred okupljenim novinarima nije dopustio ni pomisao da se na ukrajinsko-rusku granicu dovedu bilo kakve međunarodne mirovne snage. Takva mogućnost je ostavljena samo za liniju razdvajanja zaraćenih strana na granici Donbasa i ostatka Ukrajine.

Podsetimo, agencija Blumberg je, nakon tog sastanka, izvestila da je ruski šef države svom sagovorniku izneo predlog o mogućem održavanju referenduma. Dodajmo da je u dvema pobunjenim republikama jedno takvo izjašnjavanje obavljeno još pre četiri godine i da se tada za nezavisnost od matične države izjasnilo 89,7 procenata žitelja Donjecka i 96,2 odsto žitelja Luganska. Teško je verovati da bi rezultat ponovljenog glasanja bio drugačiji. Ne treba ni naglašavati da SAD, EU i zvanični Kijev pomenute rezultate nikada nisu ni prihvatili ni priznali i da tu promene, takođe, nisu izgledne.

U međuvremenu, u Ukrajini se stvari dodatno komplikuju. U žiži sporova Moskve i Kijeva našlo se i – Azovsko more, Kerčenskim prolazom spojeno sa Crnim morem. Naime, kako prenose ukrajinski mediji, trenutno je u njegovom akvatoriju stacionirano nekih 40 ruskih vojnih plovila različitog tipa i borbene namene. Neka od njih opremljena su i ozbiljnim raketnim naoružanjem tipa „kalibar”, pandanom američkom „tomahavku”, i sva su, praktično, u funkciji kontrole plovidbe ovim prostorom, što u priličnoj meri otežava normalno funkcionisanje civilnog saobraćaja. Posebno je pogođeno kretanje velikih teretnih brodova različitih namena koji često bivaju presretani a njihov teret podvrgavan strogoj kontroli.

Državna bezbednosna politika Rusije jasno naglašava da sa razvojem visokopreciznog naoružanja pred Vojnopomorskim snagama RF stoji kvalitativno novi zadatak: eliminisanje vojno-ekonomskog potencijala protivnika tako što bi se njegove snage i važni objekti uništili – sa mora. U skladu sa tim i sa postojećim okolnostima, prioritet je dat Crnomorskoj floti a ne Severnomorskoj ili Tihookeanskoj. Dakle, upravo ono što je „preuzimanje” Krima učinilo aktuelnim nakon svrgavanja bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča i potonjeg jasnog okretanja nove vlasti Zapadu.

Sve to, naravno, ne znači da pojedine zemlje, vojne sile, a pre svih SAD, nisu spremne da državu koju vodi predsednik Petro Porošenko snabdeju najrazličitijim vrstama naoružanja. Posao je posao, reklo bi se. To su ovih dana učinili i Amerikanci isporučujući mu oružje vredno čak 200 miliona dolara. Koliko će, zaista, ova pošiljka „koštati” one na frontu u Donbasu – nije teško zamisliti.

A da Putin nema nameru da se tek tako odrekne delova komšijske zemlje koji ne samo da predstavljaju ekonomsku korist već su, prevashodno, u funkciji tampon-zone prema ratobornom Zapadu, na najplastičniji način je pokazao onoga časa kada se provozao teškim kamionom preko tek sagrađenog Krimskog mosta, držeći volan grdosije čvrsto u svojim rukama.