Žena sa zapadne strane
„Nemojte da pitate šta NATO može da uradi za vas, nego šta vi možete da uradite za NATO i za svoju državu da se kreće prema NATO-u”, zaključak je istraživanja Centra za evroatlantske studije, koji je u jednom intervjuu citirala njegova osnivačica i direktorka Jelena Milić. Iako je u srpskoj javnosti prepoznata kao neko ko se svesrdno zalaže za širenje Alijanse na Srbiju, što joj je donelo mnogo neprijatnosti, pa i otvorenih pretnji, veoma joj smeta kada je neko javno okarakteriše kao NATO lobistu jer, kaže, to „devalvira njen rad i ugrožava joj bezbednost”.
Objašnjava da je njen posao u stvari „javno zagovaranje” ulaska Srbije u NATO.
Gotovo nijedno njeno pojavljivanje u javnosti ne može da prođe bez negativnog odjeka zbog stavova koji iritiraju veliki deo javnosti, ali poslednjih meseci je, čini se, ozbiljnije nego ranije, istupila s nekim tezama – bila je među prvima koja se založila za podelu Kosova kao „najmanje loše rešenje” o čemu bi Zapad trebalo da razmisli.
Njen projekat „Priča sa zapadne strane” (gotovo sva istraživanja CEAS-a nose nazive poznatih filmova) predlaže da linija razgraničenja između Srbije i Kosova ide „manje-više” duž sadašnje četiri opštine na severu Kosova (severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić), koje su naseljene pretežno srpskim stanovništvom, a „moglo bi da se razgovara čak i o delovima oko Gračanice”.
Tako, objašnjava Milićeva, „Srbija neće baš dobiti maksimalnu kaznu, gubitak teritorijalnog integriteta i suvereniteta nad celim Kosovom”. Neke bi možda mogao da začudi i njen stav da je „potpuno pogrešan” zahtev predstavnika Albanaca s juga Srbije da njihove interese zastupa Priština. „Oni su građani Srbije i trebalo je da razgovaraju s rukovodstvom svoje države”, mišljenja je Milićeva, koja inače smatra i da je srpska opozicija u svojim stavovima u vezi s KiM „mnogo regresivnija u nekim aspektima od vlasti”. Milićeva tvrdi i da bi zbog ovog stava njena organizacija možda mogla „izgubiti na reputaciji i u nekim partnerstvima u zapadnim krugovima”.
Ta bliskost sa zapadnim krugovima ogledala se u njenim izjavama koje su bile preslikani stavovi, pre svega Vašingtona. Ponekad i mnogo oštriji, kao kada je nakon obeležavanja početka NATO bombardovanja, 24. marta 2016. godine, pozvala institucije Srbije da prestanu s manipulacijom stradalima za vreme bombardovanja. Zbog ovoga je dobila ozbiljne pretnje, pre svega preko društvenih mreža, a ubrzo i policijsku pratnju koje se odrekla posle rušenja u Savamali.
Američki portal „Politiko” uvrstio je Jelenu Milić među 28 ličnosti koje će u 2017. „oblikovati i menjati evropsku politiku” s obrazloženjem da je „jedna od najglasnijih zagovornica članstva u EU i NATO-u i verovatno najglasniji kritičar ruskog uticaja u zemlji”. To je i opravdala pravljenjem spiska 105 „prokremaljskih struktura u Srbiji”.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
