ponedeljak, 18.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:25
„POLITIKA” NA ZAPADU KiM

Poslednja đakovička baka

Kako su Poljka, Nada, Jela i Vasiljka postale čuvari grada
Autor: Živojin Rakočevićčetvrtak, 03.01.2019. u 23:30
Опело бака Нади (Фото Ж. Ракочевић)

Đakovica – Terasica iz devetnaestog veka pokrivena vinovom lozom, na njoj četiri starice i dva mlada monaha. Da nema italijanskih vojnika, pod teškom opremom i s automatskim oružjem, sve bi ličilo na sliku kakvog skrajnutog manastirčića koji su od komunizma sačuvale ove bakice. Stoje Poljka, Nada, Jela i Vasiljka i oko njih čelik tenkova. Te cevi, žice i vreće pune peska brane žene protiv kojih se okrenuo čitav jedan grad. Samo su retki pogledom i ponekom rečju pozdravljali svoje tihe sugrađanke i njihovu rešenost da po cenu života ostanu u svojoj ulici, u svojoj crkvi. Zahvaljujući toj odluci, Đakovica je sačuvala multietničnost, starice su postale čuvari grada, a dečanski kaluđeri su u Hramu Uspenja Presvete Bogorodice održali službu Božiju.

„Ideš li ti kod baka u Đakovicu”, često se čulo u ovom bratstvu i u tom pitanju osećala se radost susreta s ostavljenim majkama, tetkama, bakama. One su ih tako i doživljavale, sve dok im, 17. marta 2004. godine, etnička stihija nije zbrisala staru kućicu, crkvu koju je izgradila đakovička sirotinja, stare ikone i zapise na njima, knjige i onu lozu na terasi. Italijanski vojnici su odstupili pred ruljom, novinar Javnog servisa Kosova obavestio je građanstvo o protestima i zaključio kako je „situacija u gradu mirna dok srpska crkva gori”.

Poljka Kastratović, Jela Mijović, Nadežda Isailović i Vasiljka Perović izgubile su sve što su imale, evakuisane su u manastir Dečane. Tu su se, za kamenim stolom, pod ogromnim borovima, odmah prihvatile posla i svojoj „monaškoj deci” počele da pomažu.

Već do juna te godine ogromni kompleks ovog manastira bio je prekriven cvećem. Baka Nada Isailović je ulepšavala Dečane.

„Šta da radim crni kukavac od njenog cvijeća”, govorio je u šali kaluđer Danilo, poljoprivredni inženjer i ekonom manastirski. Na dan njene sahrane pita da li joj je neko doneo cveće koje je toliko volela. Od spaljene crkve ostala je samo kamena ploča, na njoj su raseljeni palili sveće, često uz kišu kamenica kojima su gađani. Pet godina su starice čekale da se vrate, a uporna Eparhija raško-prizrenska, kamen po kamen, obnavljala crkvu. Na dan povratka episkop Todosije je uzeo motiku i prekopao malu baštu pored nove kuće, baka Nada je prenosila cveće iz Dečana i sadila novo. Njeno lice se pretvorilo u osmeh, a potpuna radost bi je obuzela kada bu u ovaj ograničeni prostor došlo neko dete. Pamtila bi ime i pri svakom povratku pitala sve o njemu i poručivala da dođe.

„Bile su verne Gospodu kad je bilo najteže”, poručio je episkop Teodosije koji je služio opelo. „Nije se ugasilo kandilo vere ovde u Đakovici, nije se zatrlo ovo mesto i sećanje na njega, Bog je dao da se preko slabih i nemoćnih sačuva sve što je naše. Radost s baka Nadinog (Nadeždinog) lica nikada nije nestajala i u danima bolesti milovala nas je svojim blagim pogledom.”

U najtežim vremenima vremenima sukoba 1999. u nekoj od poseta Đakovici mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije je rekao: „Teodosije, na dušu ti ove starice!” Taj zavet je dosledno ispunjen. Starica Poljka je zamonašena i danas je igumanija Teoktista u manastiru u Đakovici, koji je metoh Visokih Dečana. Vasiljka Perović briše suze nad svežom humkom odmah pored crkvenog zida i tiho kaže: „Sad sam ja poslednja đakovička baka!”

Četiri starice su sačuvale jedan grad, dve počivaju u dvorištu crkve u Đakovici kao straža svima koji su otišli i koji su morali da odu. „Samo njihove duše znaju šta su pretrpele”, kaže jedan od njenih prijatelja iz Velike Hoče. Na dušu nam sve što smo mogli a nismo sačuvali, na dušu nam teški i česti zaborav koji pritiska naše i živote i naš rad.

Otišla je baka Nada, radosni stanovnik Đakovice, dvadeset godina čuvala je svoj grad, veru i ljubav za sve koji su mu došli, i za sve koji nisu smeli da mu dođu.


Komentari7
21c55
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mimica
" на слику каквог скрајнутог манастирчића који су од комунизма сачувале ове бакице." Dok je bio komunizam, bilo je i Srba na Kosovu.Posle komunizma, ič. Jedna bakica ne čini proleće.
Владимир
@Mimica Ништа се ти не секирај, није то твој посао и брига, другим речима, не тиче те се.
Preporučujem 18
Dragan Pik-lon
Pitam javno,da li i ove bake i monasi sramote Srbiju kao sto je sramote suznji u Tribunalu u Hagu?!?!
Милорад
Хвала Вам за сву љубав и родољубље, за част и јунаштво ! Србија долази себи. А тада смо најјачи.
Петар,Загреб.
Блага душа нека у миру почива.Заборављена све ове године,али о њој ће остати слика у наслову чланка и овај запис. А све оне баке и ђедови испод Билогоре,Петрове Горе,Капеле,Пљешивице,Велебита, Динаре,Промине и Троглава у стотине напуштених села,самују сами,догоријевају огњишта и животи,заборављени и без наше бриге одлазе тихо без записа . А ми.Шта смо учинили да им се олакша живот.Ништа. Гдје нам је савијест? Наша људска,народна и православна? Тешко питање? Није.Нека се наши"uhljebi"у Сабору и институцијама, црква и други освијесте и започну бавити пословима за које им нитко не може дати приговор.Дапаче.Можда добијемо и ширу помоћ.
сивошевић
последња реченица казује све... Хваљен Боже па сам обишао Косово и Метохију пре 3 месеца...Први пут са 50 лета.. Сви весељаци и паметњаовићи бунџије европејци лепо низ Ибарску магистралу па на хаџилук...Ни Хиландар ни Јерусалим вам нису потребни.. Голготу ћете да доживите...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja