Dmitrij Rogozin, prvi čovek „Roskosmosa”, nije dobrodošao u SAD, barem ne u ovom trenutku. Tako je kratko saopšteno iz centrale američke svemirske agencije NASA. Ovom, po svemu neočekivanom, odlukom ozbiljno je dovedena u pitanje i ukupna saradnja Rusije sa prekookeanskim susedom u oblasti koju, objektivno, malo koja ekonomija može samostalno da isprati u punom kapacitetu.

Od samog početka, tačnije od lansiranja u orbitu prvog ruskog veštačkog satelita „Sputnjik 1” (4. oktobra 1957), osvajanje kosmosa predstavljalo je važan detalj u takmičenju Rusije i SAD, kako na planu nauke, tako i na planu politike.

Posebnost ovog nadigravanja koje je na svojevrstan način obeležilo i period hladnog rata, bila je u tome što su, uprkos ideološkim i iz njih proisteklim drugim ograničenjima, naučnici dve velike zemlje uporno nastojali da put ka zvezdama utiru i zajedničkim snagama.

U kosmos su slate mešovite ekipe kosmonauta, ruski mlazni motori korišćeni su za pokretanje američkih raketa, razmenjivani su najrazličitiji podaci… Istini za volju, bilo je tu i uvek neizbežne propagande, političkih igara, sumnji u pojedine uspehe konkurencije, pa čak i pokušaja dezavuisanja tuđih dostignuća. Ipak, svemirski programi neprestano su razvijani, naravno u saglasnosti sa ekonomskim prilikama i naučnim prodorima.

Kako sada izgleda, došlo je vreme da politika sve preuzme u svoje ruke. Upravo stoga, šef „Roskosmosa” zabranu posete centrali NASA ocenio je kao – ujdurmu američkih političara.

Podsetimo, Rogozin se još od 2014, kada je bio zamenik predsednika ruske vlade, nalazi pod sankcijama koje su mu uvele SAD, Kanada i Evropska unija zbog, kako je navedeno, „uloge u destabilizaciji političkih prilika u Ukrajini, preciznije, na Krimu”. Dodajmo da to nije bilo prepreka da, koliko prošle godine, delegacija NASA dođe u višednevnu posetu ruskim kolegama.

Ali, mnogo šta se u svetu menja, sve ubrzanije i sveobuhvatnije. Rusi i Amerikanci odavno nisu jedini koji pogled dižu ka nebeskom prostranstvu. U više navrata u kosmičkim avanturama učestvovali su i pripadnici drugih nacionalnosti, njih čak 25. Najnovije veliko dostignuće u toj oblasti pripada Kinezima koji su pre neki dan uspeli prvi da spuste svoju letilicu na tamnu stranu Meseca.

Upravo to je i argument Dmitrija Rogozina da otkazivanje njegove posete sedištu NASA okarakteriše kao – političku zabranu. Uostalom, i pojedini američki senatori koji su insistirali na blokiranju njegovog dolaska jasno su rekli da strahuju od mogućnosti da sporni gost pred domaćinima, a pre svega američkom javnošću iznese neke stavove koje zvanični Vašington nikako ne bi smeo da toleriše.

Ipak, činjenica da mali broj senatora ima moć da utiče na tako važne segmente međunarodne saradnje svakako deluje zabrinjavajuće. Rogozin ima svoje objašnjenje: „U odnosima s partnerima, rukovodimo se interesima naših država, a ne pojedinih političara.

A jedan od tih interesa svakako je i saradnja u sferi ispitivanja svemira, pošto tamo greške nisu dozvoljene i pravila ponašanja su strogo definisana. Ovakvo delovanje moćnih pojedinaca samo dokazuje da formula ’svemir izvan politike’ ne funkcioniše.”

Dodajmo da je Rogozin posetu SAD planirao za 20. februar. Program je uključivao posetu centru NASA u Vašingtonu i brifing za potencijalne klijente u Hjustonu. Njegova želja bila je i da se upozna sa proizvodnim procesom kompanije „Boing” i da održi predavanje na tamošnjem univerzitetu.