petak, 22.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:10
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

U Švedskoj reči mere na kantar

Strepim od svakog pitanja: Odakle si? Odgovor, iz Srbije u većini slučajeva nije ništa dobro. Imam prijatelja koji radi kao taksista, inače Bosanac jevrejskog porekla, pa kad ga pitaju odakle je samo im kaže „Garmiš-Partenkirhen”. Sledi blagoteleći pogled i promena teme.
Autor: Miloš Radulović subota, 19.01.2019. u 18:39
Фото Пиксабеј

Stajao sam pre mnogo godina na terasi i gledao ka horizontu, tu gde su se sastajali nebo i jalovište rude bakra. Znao sam da ću jednog dana otići iz Bora. Nedugo zatim stajao sam na Kalemegdanu, odmah iznad mesta gde je nekada bila Švedska ambasada. Suzne oči šarale su potes od krovova Novog Beograda do tornjeva Zemuna. Tužna majka je stajala par metara iza mene.

Ove godine u decembru sam kvit sa Srbijom – pola života sam proveo u Srbiji, pola u Švedskoj. Preselio sam se nakon što je „Saveznička snaga” silom „argumenata” dejstvovala po „Plemenitom nakovnju”, (između kojih se tada pukim slučajem našla SR Jugoslavija), i lepo mi objasnila da je ipak došlo vreme da se iselim iz zemlje u kojoj je 3,5 miliona muškaraca ubeđeno da bolje poznaju fudbal od aktuelnog selektora  reprezentacije.

U Švedskoj sam brzo primetio da su ljudi pažljivi, odmereni, mere reči na kantaru. Dešava se da iznose neku tvrdnju ili analizu neke situacije pa im se potkrade neodlučnost kroz dodatak „ili, ne znam”, i ostane da visi kao rep.

U toj uzrečici se krije poziv na sagovornikovo mišljenje da bi se rasvetlile pozicije i time izbegla eventualna neprijatnost ili, ne daj Bože, neki konflikt koji je skoro pa tabu u švedskom društvu. U najboljem slučaju postiže se konsenzus, u najgorem slučaju se slože oko toga da se ne slažu. I vuk sit i ovce na broju.

Zimske noći u Švedskoj (Foto Piksabej)

Pretpostavljam da je ta potreba za rasvetljavanjem pozicija među sagovornicima ista na čitavoj planeti. U većini slučajeva zapravo se radi o maničnoj potrebi ljudi da jedni druge kategorizuju, trpaju u koš, da bi tako mogli jedni na drugima da prisile svoju garnituru (ne)znanja i predrasuda.

Ovde je ljudima tradicionalno teško da komuniciraju, a još im je teže kad ne mogu da te strpaju u svoj kalup. A ima ih dosta. Koliko ljudi toliko kalupa. Zbog toga strepim od svakog pitanja: „Odakle si?”

Odgovor „iz Srbije” u većini slučajeva nije ništa dobro. Imam prijatelja koji radi kao taksista, inače Bosanac jevrejskog porekla, pa kad ga pitaju odakle je samo im kaže „Garmiš-Partenkirhen”. Sledi blagoteleći pogled i promena teme. Sigurno je izgubio dane života razglabajući o Jugoslaviji i ratu sa ljudima koji ni geografski ne znaju gde se nalazi bivša Juga.

Švedska smirenost i sporost me podseća na Ente, drvoliki narod iz Tolkijenove trilogije „Gospodar prstenova“, koji sporo pričaju i čija zasedanja mogu da traju čitavu večnost. Srbi me, po ovoj trilogiji,  podsećaju na one nesrećne, nesložne ljude koji se stalno tuku sa nekim zmajevima i demonima.

Niko bolje Srbe opisati ne može od Srba samih – srpski grb, dvoglavi orao, slika i prilika Srbije – dve glave u jednom telu, svaka na svoju stranu gleda. Tako i Srbi, svako na svoju stranu vuče. Il’ si naš, il’ si njihov, partizan ili četnik, pro-EU ili pro-Putin, crno-beli ili crveno-beli, i tako u nedogled.

Pretpostavljam da su zahvaljujući tim svojim osobinama, koje su prosečnom Srbinu neshvatljive i pomalo smešne, Šveđani uspeli sebi da stvore društvo u kome svakodnevica ne žulja.

Posle duže pauze, ovog oktobra stigao sam u kišni i hladni Beograd. Iako dolazim iz predvorja Severnog pola uvek mi je zima bila hladnija ovde. Severna hladnoća mi je bezbolnija, iako štipa obraze, koči lice i pale mi se prsti od nje. Valjda zato što mi je još strana pa me zato manje boli. Severna hladnoća je jasna, britka, apsolutna hladnoća – podseća me na smrt.

Ova naša, vlažna hladnoća me više pogađa – uvlači mi se pod rukave, klizi niz vrati i leđa pa ide dalje pod kožu i kosti tako da mi je kod nas uvek kontra-hladno - od srži prema spolja.

Kao neka duga i teška bolest. O košavi ne želim da pričam, slabo se znamo a i to što sam osetio na svojoj koži me nije oduševilo, pa sam sa njom na „vi“.

U Stokholmu živim ali posle svih ovih godina i uprkos svim doživljajima i dragim sećanjima ipak nije postao deo mene. Poslovni smo. Dobra je to baza ali je kao neko hiper-urbano selo koje se do poslednje hamburgerdžinice i kafe-bara trudi da oponaša Njujork.

Stokholm (Foto Piskabej)

Stokholm je po meni sledeća karikatura – švedski par prilazi kafe-baru koji je ove godine rangiran kao najbolji kafić u najboljem Nordijskom vodiču za kafiće. Taman stižu na branč. Pod rukom nose pletenu korpu punu vrganja i lisičarki.

On – trendno osvešćen mladić, do pola drvoseča od pola dendi, ukrašen obaveznim mornarskim tetovažama, bradom na kojoj bi mu i Raspućin pozavideo i pompadur-frizurom a la Dejvid Bekam. Ne otvara joj vrata, naravno.

Ona – kreativna devojka sa honorarnim medijskim poslom, zahvaljujući kojoj butici polovne odeće u gradu cvetaju. I ne očekuje da joj se otvore vrata, naravno. Oboje su pobornici ravnopravnosti polova, to zajedno sa pasijom za očuvanje vrednosti hipsterskog pokreta tj. spremnost da se prihvati šta god je popularno u tom trenu, i ako se to nešto promeni spremni su da se i oni promene sa time.

U ovom trenu je popularno odsedanje u dizajnerskim hotelima, posete intimnim butik-festivalima koji kombinuju izvrsnu hranu sa odličnom muzikom i eklektičan muzički ukus – ono kao, tango ansambl svira stvari Bjorka na romskoj svadbi.

Foto Piksabej

Naš par korača po retro drvenom podu u svojim gumenim čizmama marke „tretorn” (mada marka njima nikada nije bila važna, naravno) sa kojih otpada suvo lišće, blato i mahovina, tonu lagano u kul fotelju danskog dizajna. Naručuju po kafu pravljenu od „Yellonj Bourbon“- zrna koju je vlasnik kafića svojim rukama brao na maloj porodičnoj farmi na sunčanim padinama regiona El Pasti u El Salvadoru.

Uz kafu idu obavezni francuski kolači bez glutena pečeni u zidanoj peći. Kafić pušta svoj hip miks na Spotifaju, znači sve između LCD Saundsistema i mlake folk muzike iz reklama za banke. Oni slušaju svoj hip miks na Spotifaju – svako u svojim slušalicama, naravno.

Pa ne bi valjda razgovarali? Šarm urbanog severa. Meni ne štima.

 

Miloš Radulović - Švedska

 

 

 

 

Pišite nam - Poštovani čitaoci, rubrika „Moj život u inostranstvu” namenjena je, pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje. 
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije. ​
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?A naša adresa je  mojzivot@politika.rs 
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama. - Vaša Politika 

 


Komentari90
acc35
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

asad
Neko je poveo polemiku o diskriminaciji u vezi placanja stranaca i domacih u Svedskoj. Iz mog iskustva, a to ne pricam o nekvalifikovanoj radnoj snazi, nego o fakultetski obrazovanim ljudima, nema diskriminacije. Radim i sa Indusima, koji su mi se poverili kolike su im plate, cak sam i sa nekim Svedjanima slicne profesije pricao, i plate su slicne. Ako covek posteno radi i dobice koliko zasluzuje bez obzira da li je stranac ili ne. Ali mi je jedan nas radnik rekao da radi kod nekog naseg, i da mu ne daje slobodne dane ni za Svedske ni za Srpske praznike, a na pitanje zasto, ovaj mu kaze: zato sto te drzim u saci.
Сребрни
Шведска службена статистика и подаци о дискриминацији говоре да између ”домаћих” и ”странаца” и са факултетским образовањем постоји просечна разлика у плати од 8% на штету странаца. Случај о коме ви Асаде говорите је један од изузетака а то су програмери којих нема довољно у Шведској и то је једна од дефицитарних грана. На свим другим пословима где једнако конкуришу за посао и плате и Швеђани и ”странци” (ту се подразумевају и људи рођени у Шведској са страним презименом) дискриминација је не само присутна него структурална и готово немогућа за искоренити. Ваши пријатељи Индуси су добродошли само као високо квалификована радна снага док нема довољно Швеђана програмера. Већ као лекари или медицинско особље ту тамнопути Индуси немају никакве шансе у конкуренцији са јефтином радном снагом из источне Европе (углавном Пољска и Румунија) чак и ако су и те струке дефицитарне тј. нема довољно Швеђана да обављају те послове.
Preporučujem 4
lili
Psiholozi kazu da je na mestu broj jedan, kao primarna identifikacina, porodica. Na mestu broj dva je nacija, kao pripadnost jednoj zajednici. I to se nece skoro promeniti. Barem nece u prvoj generaciji iseljenika.
Тања
Svako ima svoje iskustvo... Lep tekst... Iskren i pomalo tužan. Čini se da je autor veoma usamljen... Svako dobro.
Tom Pol
Pricljivije i prijatnije ljude nisam sreo nego na severu Svedske. Samo da si stabilan i znas ko si i sta si.
sibirski slavuj
Zivite tamo, imate posao i vrhunski standard a pljujete svuda oko sebe . Niste vi za normalan svet idite nazad u vasa sela u srednjevekovnu Srbiju odakle ste dosli, jer tamo niste mogli da nadjete posao da osnujete porodice i da prosperirate. Svima nalazite mane a ne videte sebe, vas primitivizam, zavist i mrznju prema onima koji su vas primili da zivite u njihovoj zemlji i pruzili vam sve kako bi ste poceli novi zivot.
prepelica
Nije pisac nikoga pljuvao, cak nije izneo ni neku kritiku, iako je mogao i to da uradi. Naprosto je dao slikovit prikaz malog segmenta iz zivota na osnovu svojih zapazanja. To je pravo svakog od nas, a sto ste vi tako podivljali zbog toga? Imate li neki drugi prikaz sa nama da podelite ili smatrate da imate pravo da "urlicete" na svaku pricu koja se ne slaze sa vasim vidjenjima?
Preporučujem 3
Hranislav
U kojoj si ti reklamnoj agenciji zaposlen? 218.000 u Geteborgu ceka u redu za stan. Na pregled kod ortopeda ceka se duze od sest meseci.Trenutno nedostaje oko 6500 zdravstvenih radnika a oko 400.000 je bez zaposlenja. Standard je visi nego u mnogim drugim zemljama ali nije "vrhunski" vec je zadovoljavajuci. Odakle ti znas da li drugi nisu mogli da nadju posao ili osnuju porodicu u Srbiji? Ako si ti sebe nasao u Svedskoj, to je dobro za tebe, ali nemoj sebi da dajes za pravo da delis savete drugima. Cuvaj to sto imas i uzivaj u tome sto si ostvario.
Preporučujem 34
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja