nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:55
„POLITIKA” U BUDISAVCIMA I RUDNICI KOD KLINE

Pobednička sirotinja

U povratničkom selu u blizini manastira ima dvadeset dvoje ljudi sa osmoro dece. - Žive sa istom skromnošću i trpeljivošću kao i manastir Budisavci. - Niko ne razmišlja o prodaji zemlje, ali im je pomoć neophodna
Autor: Živojin Rakočevićčetvrtak, 14.03.2019. u 23:00
Породица Дашић са монахињом Ирином (Фото Ж. Ракочевић)

Kolutovi bodljikave žice dele lepo Metohijsko polje. Gvozdenu kapiju, zapravo metalni okvir ispunjen mrežom, otvara kosovski policajac i uzima ličnu kartu. S jedne strane plodno polje, s druge mir, crkva, dok između živine šeta paun. Manastir Budisavci kod Kline, metoh Pećke patrijaršije, crkvica sa živopisom iz doba velikog obnovitelja patrijarha Makarija Sokolovića. Red opeke i sige, male dimenzije, a unutra portret patrijarha, koji drži ovu crkvicu malo umoran, pognut pred Bogom, ili možda više pred prilikama u kojima se našao, i u kojima je obnavljao ovu svetinju. Za razliku od većine verskih i stambenih objekata ovog prostora, oko Budisavaca nema zida, nema odvojenosti od spoljnjeg sveta, jer se sve prirodno uklopilo u ovaj krajolik.

Iz te otvorenosti izašao je u junu 1999. godine jeromonah Stefan Purić da kupi hleb, i nestao. Društvo mu je pravio učitelj Vujadin Vujović, i nestao. Potom je nestalo selo, i sva sela u ovom delu Metohije. Kuće, imanja, bunari, ljudi, male lokalne istorije i posebnosti, voćnjaci i jazovi iz kojih je tekla voda, zarasli su i zatrpani. Cela sudbina ovog kraja smestila se na nekoliko stotina metara Makarijeve crkve, stala je u duše i ljubav njenih nekoliko stanovnika.

Sve se svelo na malu, naizgled izgubljenu tačku izolovanih ljudi. Šta je njih zadržalo ovde? Starice, čiji su prsti krivi od teškog rada i obrade zemlje, ne razmišljaju o tome. One nemaju svest da su uradile nešto važno, ali imaju radost, da svako lice koje pređe njihov sirotinjski prag dočekaju osmehom, i to osmehom roditelja. A pravom roditelju ništa nije potrebno, on se ne žali, nema nikakvih problema, i od svega su mu važniji oni koji mu dolaze. Monahinje iz Budisavaca postale su istinski roditelji ovog kraja, za sve one koji se ovde vraćaju. One, koliko mogu, pomažu u svim ograničenjima povratničkog života.

– Sad ću ja da pozovem Dejana, čekaće vas pored mosta na Drimu – kaže monahinja Matrona dok objašnjava kako da se dođe do sela Rudice. Zna svako dete u njemu, nabraja i osmehuje se, zna kad dolaze i zna šta im treba. Dejan je biciklom došao, samo podiže ruku i mi ga pratimo između zidova. Deset godina je prošlo otkako se ovde vratio deo srpskog stanovništva. Danski savet za izbeglice izgradio je tipske kućice, UNDP je obezbedio hranu za šest meseci, a onda su pomagali Kancelarija za Kosovo i Metohiju, manastir Visoki Dečani i pojedinci koji ne zaboravljaju ovaj tihi svet. Za one koji stalno žive, monahinja dr Irina Petrović iz organizacije „Sveti Jovan Milostivi”, koja radi pri Eparhiji raško-prizrenskoj, donela je novčanu pomoć sakupljenu u Americi i Eparhiji zapadnoameričkoj. U kući Dašića je živo i radno.

– Niko ovde i ne pomišlja da prodaje zemlju, imamo 125 hektara. Albanci nisu pitali koliko košta, ali kad su videli da ne prodajemo, više ne dolaze – kaže Dejan Dašić.

Tih i odmeren, sa pomirenošću priča kako mu je stradao otac Dušan, koji još nije pronađen.

– Kažu nam Albanci da se ne nadamo – ubijen je. Znamo mi to, 20 godina je prošlo. Rečeno nam je kad smo se vratili „otvorite dobro oči, tu su vam roditelji”, pa smo šetali i gledali. Bila je jedna crvena krpa i nešto što je ličilo na grobnicu. Mi ništa nismo smeli da diramo, pozvali smo da provere. Kopali su i ništa nisu našli. Eto, svi kažu tu su negde – kaže naš sagovornik.

Govori sa potpunom pomirenošću, da se tu negde oko njih nalazi sedam grobova bližnjih koji nikome ništa nisu uradili i koji su brinuli o Albancima tokom sukoba. Prirodnost čoveka koji živi na svojoj zemlji dovela je njegovo trpljenje na gotovo savršen nivo. Na isti način govori da mu je automobil kruševačkih registarskih oznaka poklonio tast, da decu i porodicu može da vodi do lekara i za osnovne potrebe Osojana i Kosovske Mitrovice.

– Prošle godine su mi na parkingu u Klini polomili štop svetla i nečim učukali kola, pa više ne idem tamo kolima – priča bez ljutnje i osude, dok mu se deca Simona i Miljan vrzmaju oko nogu.

Seje dva hektara pšenice, dva kukuruza, hektar i po deteline, kosačica bi mu, kaže, rešila problem da ne traži od drugih, jer svi drže stoku, a on bi obnovio stado ovaca.

U raseljeništvu su se selili od kuće do kuće, od Kraljeva do Velike Drenove i taj period u životu opisuju rečenicom: „Ne ponovilo se!” Ali se Dejanu nadomak Velike Drenove desila jedna od najvažnijih stvari u životu, tamo je upoznao sadašnju suprugu, koja je odlučila da dođe u Rudice. Magdalina, zbog ljubavi, nije imala dilemu ni strah da se iz svoje Ljubave kod Kruševca uputi sa suprugom u Rudice. Nedostaje im mnogo sitnica, male pomoći i lokalne brige, ali su na svome. Žive sa istom skromnošću i trpeljivošću kao i Manastir Budisavci, iz čije se prostote i sirotinjskog primera razvilo i ovo povratničko selo. U njemu živi dvadeset dvoje ljudi, sa osmoro dece, kojima bi trebalo pomoći, jer njihov opstanak znači nadu da život i odlučnost mogu da pobede zlo i represiju.


Komentari7
85787
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

NADJA
А правом родитељу ништа није потребно, он се не жали, нема никаквих проблема, и од свега су му важнији они који му долазе. Монахиње из Будисаваца постале су истински родитељи овог краја.. lep rečeno -lep tekst- bravo za ove ljude i ove novine- POLITIKU
Raca Milosavljevic
... sta reci za ovu pricu ... neka su zivi i zdravi ... valjda cemo doziveti da prodje i ova okupacija ...
Милутин
Пита ли неко за судбину јеромонаха Пурића и учитеља Вујовића? Не! Не? Али, пита итекако за судбину тројице браће под оружјем и у униформама са ознакама ТЕРОРИСТИЧКЕ организације! Ах, да... стекли су пасоше САД! И, шта ће рећи “цивилни сектор”? Пита ли за судбину цивила или наоружаних терориста у униформама ТЕРОРИСТИЧКЕ организације? Је ли лицемерје толико да сви треба да се лажемо и себе лажемо?
Игор Г.
На Косову од 1998. до 2000. године настрадала или нестала 13.421 особа. Од укупног броја жртава, 10.533 су Албанци, 2.238 Срби, 126 је настрадалих Рома и 100 Бошњака. Међу жртвама сукоба на Косову су и 40 Црногораца, 25 Ашкалија, 18 Египћана, 13 Турака и 10 Мађара, 8 Goranaca, 4 Makedonca I po 2 Бугара, Чеха, Хрвата, Словака и Словенца. О судбини 1.886 особа ни данас се ништа не зна, а међу несталима је више од 500 Срба, Рома и осталих неалбанаца.
Preporučujem 13
mila simic
Pitali bi mi, ali onda pitaju i oni za njihove. Ovako, dokle god druga strana nije u Interpolu pocinioci spavaju mirno. Amerikanci i sav normalan svet ne prepoznaju sebe po nacionalnosti i veri / istorijski pojam nego po drzavljanstvu. I sa pravom traze razjasnjenje po pitanju svojih gradjana.
Preporučujem 7
Upola Bi
Da smo i trećinu zahvalni, hrabri i veliki kao ovi ljudi, gde bi nam bio kraj.
mila simic
Zive gde su uvek i ziveli. Hrabrost je ziveti u Beogradu i nekim drugim mestima. Ubistava i nesreca u nedogled.
Preporučujem 7

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja