utorak, 18.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:54

Hoteli i kafane – spomenici kulture

Na teritoriji grada 18 bivših ili sadašnjih ugostiteljskih objekata od posebne važnosti
Autor: Milan Jankovićponedeljak, 06.05.2019. u 21:21
Поставка на Калемегдану (Фо­то­до­ку­мен­та­ци­ја За­во­да за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре гра­да Бе­о­гра­да)

Dobar broj sugrađana, posebno onih mlađih, verovatno ne zna da su naši preci ulazeći u zdanje sadašnje Biblioteke grada Beograda u Knez Mihailovoj nekada davno želeli da popiju piće ili prenoće u hotelu „Srpska kruna”.

Malo je poznato i da je u lepoj zgradi podno kalemegdanskih zidina nekada blistao hotel „Nacional”, ili da se posetom „Mehani Uzun Mirka Apostolovića” u Mislođinu ulazi u jedan od najstarijih objekata ruralne arhitekture na širem području Beograda...

S namerom da se na ove objekte ukaže kao na vredan i neodvojiv segment kulturnog nasleđa Beograda, istoričarka umetnosti Ljubica Radovanović nedavno je, za vreme „Dana Beograda”, priredila u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda na Kalemegdanu izložbu pod naslovom „Hoteli i kafane grada Beograda – prepoznavanje spomenika kulture”.

– Objekti koji su ovde predstavljeni proglašeni su za spomenike kulture u prethodnim decenijama zbog svojih arhitektonskih odlika, kao i zbog prvobitne namene koja se očuvala do današnjih dana. Hoteli i kafane, spomenici kulture Beograda, i dalje žive u okviru urbanog jezgra prestonice i čine aktivan deo života njenih sugrađana. Danas se na teritoriji grada nalazi 18 hotela i kafana koji su utvrđeni za spomenike kulture. Na ovaj način želeli smo da usmerimo pažnju javnosti na te građevine pored kojih svakodnevno prolazimo – kaže za „Politiku” autorka postavke.

Procvat prestoničkih hotela poklapa se s povlačenjem turske vojske iz Beograda, početkom 19. veka. U to vreme kreće ubrzana urbanizacija, razvija se privredni centar Beograda od Železničke stanice do Terazija kao središta, a hoteli predstavljaju svedočanstvo tog perioda.

– Hoteli su simbolizovali razvoj, moć i prosperitet grada koji se sve više razvijao pod uticajem evropskih metropola. Podizanje hotela bilo je neophodno i zbog potrebe smeštaja sve većeg broja posetilaca, poslovnih ljudi i turista – objašnjava Ljubica Radovanović.

Nema sumnje da su objekti hotelske namene donosili duh Evrope u srpsku prestonicu i direktno uticali na emancipaciju društva. Istovremeno, mehane, prema rečima naše sagovornice, kao reprezenti narodnog graditeljstva postaju prvi prostori slobode misli i zametka procesa demokratizacije.

– Kontinuiran razvoj života kafana u Srbiji započinje u srednjem veku, a za vreme Osmanlija doživljava procvat – njihova vrata se širom otvaraju i one postaju mesta pristupačna svim građanima. Kao okupljališta strogo podeljenih društvenih slojeva, predstavljale su prve prostore za slobodnu razmenu mišljenja, otvoreno političko rezonovanje, kasnije i političko organizovanje.

Hotel „Avala”

Podignut 1931. prema projektu ruskog arhitekte Viktora Lukomskog, a utvrđen za spomenik kulture tek 2007. godine, hotel „Avala” je uspešan spoj elemenata modernizma i tradicionalnih srpskih motiva pozajmljenih iz srednjovekovnog graditeljskog opusa. Severni deo objekta krase dve figure sfinge, rad ruskog vajara Vladimira Zagorodnjuka.

Hotel „Srpska kruna”

Kad je podignut, 1869. godine, hotel „Srpska kruna” odražavao je već prihvaćeni manir da se oko centralnog dvorišta organizuje arhitektonski prostor. Bombardovanje Beograda označilo je kraj rada ovog hotela, a posle Drugog svetskog rata u njegovu zgradu je izmeštena Narodna biblioteka Srbije, a potom i Biblioteka grada Beograda.

Mehana Uzun Mirka Apostolovića

Kafana u obrenovačkom naselju Mislođin jedan je od najstarijih i istorijski najzanimljivijih objekata i u izvesnom smislu predstavlja memorijalni spomenik jednom od najvećih junaka u novijoj istoriji Beograda. Odigrala je značajnu ulogu kao sastajalište meštana koji su razmenjivali ideje o načinu borbe za oslobođenje Beograda 1806. godine.

Hotel „Nacional”

Narodna gostionica, kasnije hotel, podignuta 1868. godine, pripadala je grupi kalemegdanskih hotela koji su građeni i otvarani posle predaje gradova Srbima 1867. Poslednje dane života u ovom objektu proveo je književnik Milovan Glišić, a čuveni srpski političar Nikola Pašić bio je vlasnik zgrade od 1892. pa do svoje smrti 1926. godine.


Komentari0
003e4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja