sreda, 26.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:13

Otiču nam vode

Autor: Branislav Gulannedelja, 19.05.2019. u 18:00
(Фото А. Васиљевић)

Procenjuje se da bi Srbija, koja ima oko 360 izvorišta termalnih i termomineralnih voda, mogla da ima bar 300 banjaSrbija ima oko 360 izvorišta termalnih i termomineralnih voda (temperatura banjskih voda kreće se od 14 do 98 stepeni) i na osnovu toga mogla bi da ima čak 300 banja (ima ih 39) i još pet klimatskih mesta sa zdravim vazduhom (Divčibare, Ivanjica, Rudnik, Zlatibor i Zlatar). Njihova iskorišćenost je tek deset odsto. Ali, osim tog prirodnog potencijala za privlačenje turista, pre svega onih iz inostranstva, potrebno je ulagati u izgradnju sportsko-rekreativnih centara. Srbija raspolaže sa oko 25 rehabilitacionih centara u kojima troškove lečenja bolesnika uglavnom pokriva država.

Dakle, geotermalna energija jedan je od najvećih, ali neiskorišćenih prirodnih resursa Srbije. Potencijal toplih podzemnih voda, temperature od 10 pa do čak 150 stepeni Celzijusa. Jednaka je sagorevanju 200.000 tona nafte godišnje. Iako je jedan od najvećih resursa u Srbiji, geotermalna energija i njeni potencijali su neiskorišćeni.

Primeri: toplane, koje u sezoni za energente potroše oko 350 miliona evra, mogle bi da prepolove troškove. Veliki projekti pokrenuti su najviše u Vojvodini i Beogradu. Studija koju je pre nekoliko godina uradio beogradski Rudarsko-geološki fakultet, pokazuje da Srbija može da iskoristi više od 2.000 megavata toplotne snage samo od vode čija je temperatura do 20 stepeni. Ušteda u struji i novcu je ogromna. Ulaganje se vrati za godinu ili dve. Vlada Vojvodine je 2011. godine sa lokalnim samoupravama pokrenula konkretne projekte u Kikindi, Senti, Temerinu... Najvažniji posao sklopljen je sa NIS-om. Zajedničko preduzeće, kako je tada dogovoreno, radi na korišćenju i termalnih voda iz 78 bušotina. Od stručnjaka dr Dejana Milenića saznali smo da bi se sa geotermalnim potencijalom samo u Beogradu moglo grejati čak 20.000 stanova. Pre nekoliko godina u Vojvodini je izrađen geotermalni atlas sa veoma preciznim podacima o moćima više od 70 bušotina. Prema istraživanjima do kraja 2013. godine utvrđeno je da je potencijal geotermalnih voda u Vojvodini pet puta veći od ukupne potrošnje energije. Srbija je tek u povoju u ovoj oblasti, ali bi, zbog centralnog položaja na Balkanu, mogla, zajedno sa Nemačkom, da nastupa sa projektima u susednim zemljama. Sve dok se to ne uradi, tople vode oticaće nam u nepovrat i grejati ribe.

Neiskorišćenih termalnih izvora ima u celoj Srbiji. Mogu se koristiti za proizvodnju hrane, u staklenicima i plastenicima, koji se nalaze na više od 5.000 hektara. Termalne izvore ponajviše posećuje narod koji veruje u lekovitost tih voda, pa ih koristi za oči, kožna, kardiovaskularna, koštana i razna druga oboljenja. Izvori su najčešće posvećeni muškim svecima, i to najpre Svetom Savi i Svetom Jovanu Krstitelju. Tu su i verovanja u božansku moć isceljenja na tim izvorima. Neiskorišćena voda otiče, a samo u Vojvodini ima 50 lokaliteta gde je moguće geotermalne vode iskoristiti u lekovite svrhe i za izgradnju banja. Studije pokazuju da, kada bi Srbija iskoristila samo deset odsto geotermalnog potencijala, mogla bi da zameni čak trećinu energije koju potroši za grejanje.

U koje će projekte ulagati odlučivaće lokalne zajednice, na čijoj se teritoriji nalaze izvori. Rezultati istraživanja geotermalnih resursa dostupni su i investitorima. Na lokalnim samoupravama je da odrede model ulaganja, da li će to biti direktne investicije, koncesije ili javno-privatna partnerstva. Geotermalni izvori mogli bi da donesu i veliku energetsku uštedu zamenjujući gas ili ugalj. Pored toplotne, u toku je i izrada projekata za proizvodnju električne energije. Jer, veoma je mnogo bivših ugašenih vulkana koji su u podzemlju i dalje vreli. Mogu davati temperature podzemnim vodama i više od 100 stepeni.

Dakle, Srbija ni približno ne koristi ovo prirodno bogatstvo. Nauk treba da nam bude susedna Mađarska. Ona ima 1.300 termalnih izvora i 197 kvalifikovanih lekovitih voda, a njihova iskrišćenost je 80–90 odsto. Mađari imaju veliko iskustvo u korišćenju geotermalnih voda za zagrevanje staklenika i plastenika još od 1967. godine. Mađarska država finansirala je bušenje zemljišta i davala poljoprivrednim preduzećima na eksploataciju bušotine sa minimalnim obavezama prema državi.

Član Naučnog društva ekonomista Srbije i publicista

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari2
2c725
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Raca Milosavljevic
... kako lep tekst ... priroda nam je mnogo podarila,nije stedela ...ali ... ,,Bog nam dao al sve nam je dzaba ..." ... nijedna vlast u zadnjih tridesetak godina to i ne razmatra ... valjda ce doci bolji dani ...
starasabla
srbija je bogata zemlja i mineralima i vodom i uopče prirodom. kad če to biti jasno političarima i da prestanu sa investicijama u železare i tešku industriju koja zagača prirodu za nekoliko veka i umesto toga počnu iskorištavanjem svega onoga što priroda ako želite bog dalo ovoj zemlji . zapad ceni prirodu kakva još postoji u Srbiji, jer je sam više nema.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja