Makedonska crkva ne može da sedi na dve stolice

Srpska pravoslavna crkva donela je vrlo principijelnu odluku na poslednjem Svetom arhijerejskom saboru da otpočne dijalog sa Makedonskom pravoslavnom crkvom (MPC), koji nije bio prekinut razlozima koji su se javili u srpskoj crkvi, već zbog MPC, kaže u razgovoru za „Politiku” arhiepiskop ohridski Jovan (Vraniškovski). Poglavar Pravoslavne ohridske arhiepiskopije sa sedištem u Skoplju ističe i da nema direktnih kontakata ni sa jednim članom Sinoda MPC.

– Pregovori su bili prekinuti posle neprihvatanja Niškog sporazuma od strane MPC. Tada je MPC preduzimala sve što je mogla da bi neutralisala postojanje Pravoslavne ohridske arhiepiskopije, pa je čak i prekinula svaku komunikaciju sa SPC. Zatim se u sve umešala država, sada Severna Makedonija, a država je to radila vrlo neodmereno, rekli bismo grubo, tako da je otežala, bolje rečeno odužila, svaki vid komunikacije sa MPC. Kao što je poznato, ja sam nekoliko puta bio zatvaran, a i posle mog poslednjeg oslobađanja iz zatvora 2015. sudski procesi su se nastavili. To je bio razlog zašto je dijalog bio prekinut. I sada još traje jedan proces koji je pred Vrhovnim sudom, a koji je upravo taj sud pre četiri godine vratio na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu. Ali ipak, i pored svih neispunjenih preduslova, odnosno da se ukloni taj Damoklov mač koji nam preti ukoliko pregovori ne uspeju, mi smo se saglasili da se pregovori nastave kako bi se konačno rešio status MPC, koja je već mnogo decenija u raskolu – objašnjava arhiepiskop ohridski.

Da li je dijalog SPC i MPC moguć u ovom trenutku?

Osim prethodno navedenog, sada postoji još jedna prepreka. Kao što je već poznato, poslednjih godina MPC je pravila nedostojne egzibicije. Prvo je nudila Bugarskoj pravoslavnoj crkvi da joj ona bude majka crkva, kao da se majka može birati, a zatim je zatražila od Konstantinopoljske patrijaršije da joj ona bude apelacioni sudija, pravnim rečnikom rekli bismo od nenadležnog suda. Sve ovo, naravno, produžava vreme da bi pregovori započeli, jer dok se ne dobije jasan stav o tome da arhijereji MPC neće sedeti na dve stolice, početak pregovora je nemoguć. Sam zahtev o apelaciji upućen Vaseljenskoj patrijaršiji o statusu MPC je besmislen, jer čak i da se prizna Vaseljenskoj patrijaršiji apelaciono pravo u nekim stepenima, to bi moglo jedino na individualnom nivou, recimo ukoliko neka ličnost, sa crkvenim činom ili bez njega, oseća da je obespravljena u pomesnoj crkvi u kojoj je suđena. Vaseljenska patrijaršija nije nadležna da rešava međucrkvene sporove, za to je nadležan jedino Veliki crkveni sabor. A ne znam koliko bi MPC odgovaralo da njihovo pitanje izađe na Veliki crkveni sabor, jer sa pretpostavkom da se njihovo pitanje na tom saboru reši na način neprihvatljiv za MPC, onda bi oni ostali raskolnici još mnogo decenija.

Da li bi u rešavanje pitanja kanonskog statusa MPC mogla da se uključi i neka druga pravoslavna pomesna crkva? U svojoj nedavnoj izjavi premijer Zoran Zaev je istakao dobre odnose MPC sa bugarskom crkvom.

Crkva je jedna i pored toga što je administrativno podeljena na 14 autokefalnih crkava. Tako je svakoj pomesnoj crkvi čak i neophodno da se zanima o stanju crkve u čitavoj ekumeni. Ipak, neki administrativni procesi su u jurisdikciji jedne od pomesnih crkava. Takvo je i pitanje o crkvenoj autonomiji nekog dela koji je pod jurisdikcijom neke pomesne crkve. Teritorija Severne Makedonije je pod jurisdikcijom SPC, i to je priznato i od Vaseljenske patrijaršije i od svih ostalih autokefalnih crkava. Zato Bugarska pravoslavna crkva nije prihvatila ponuđeno majčinstvo. Dakle, nije jednostrano pokušavala da se meša u rešavanje statusa MPC, nego je bilo pokušaja MPC da u to uvuče bugarsku crkvu, a pogotovo je na tome insistirala vlada Severne Makedonije pod predsedništvom Zaeva. Gospodin Zaev ima možda dobru volju da rešava i status MPC. To je, na kraju krajeva, na dnevnom redu prioriteta i Vlade Severne Makedonije jer, da ne zaboravimo, MPC je od početka stvaranja 1958. pod neposrednim patronatom vlasti, budući da ju je vlast stvorila. Sada kad su se poboljšali državni odnosi sa Bugarskom, predsednik vlade je smatrao da može da utiče na poboljšanje crkvenih odnosa. Ali to se nije ostvarilo, jer su crkveni odnosi nezavisni od državnih. Kada ovo shvate političari u Severnoj Makedoniji i kada ostave crkvu da sama rešava svoj veliki problem koji ima sa čitavim pravoslavljem biće i rešenja, ali sve dok oni žele da imaju patronat nad MPC, do rešenja problema MPC je nemoguće doći.

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, u intervjuu agenciji Tas, rekao je i da ne smatra mogućim da „ukrajinski scenario” bude primenjen bilo gde na Balkanu, pa ni u Makedoniji. Slično ste izjavili i vi, kada ste pre nekoliko meseci govorili o tome u „Politici”. Da li je vaš stav i danas isti?

I ja sam istog mišljenja da Vaseljenska patrijaršija neće napraviti takav nekanonski postupak. Ona je ta koja je dala jurisdikciju SPC nad teritorijama današnje Severne Makedonije, a sada nema nikakvog razloga da tu jurisdikciju dovodi u pitanje. Ali, kao što je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije rekao u istom tom intervjuu, posle onoga što se dogodilo u Ukrajini može se sve očekivati. Ipak, to bi bilo na najveću štetu upravo Vaseljenskoj patrijaršiji, čije prvenstvo časti danas niko ne dovodi u pitanje, ali prvenstvo vlasti je neprihvatljivo u pravoslavnoj crkvi. Neprihvatljivo je da u 21. veku samo jedna crkva, pa neka je ona i prvotrona, sama odlučuje o pitanjima koja su u interesu i drugih pravoslavnih crkava.