četvrtak, 21.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00

Selo se i samo raseljava

Autor: Dr Miodrag D. Ignjatovićponedeljak, 30.09.2019. u 18:00
(Фото Г. Мирковић)

Da imamo „kao što nemamoˮ odgovarajuću i sociologiju, posebno onu sela od Sretena Vukosavljevića, a još „prideˮ socijalnu psihologiju, mnogo šta bi nam bilo i jasno i jasnije. Na primer: zašto nam se, i to gotovo epidemično, sela raseljavaju, a i mladež, bogme i mnogi, kako se kaže „radno aktivniˮ tobož ,„privremenoˮ raseljajavaju izvan naše lepe Srbije? U Skender-begovoj ulici u Beogradu stotine i stotine čekaju vizu za Sloveniju, sertifikati o znanju nemačkog, norveškog, čak i finskog gotovo da su nadjačali globalnu tražnju što je važila za engleski jezik.

Već decenijama naša lepa domovina bukvalno je uzburkana što se naroda tiče. Pokreće se srpski živalj i kad treba, a, bogme – i kad ne treba. Sve je manje mladeži i, što je i razumljivo, ona hoće da ipak bolje živi. Mezimci i mezimice olako ostavljaju čak i imućna domaćinstva, a ostareli preci s bolom u duši ipak to i blagosiljaju. „Ako sam se ja mučio i mučim se još, nek on, ona, oni bar prožive!ˮ Pitaju me neki moji prijatelji iz bogatog Velikomoravlja: „Pošto su i stanovi u Beogradu? Kupili bismo neštoˮ… Dve generacije iz te kuće rmbačile kao ,„auslenderiˮ, pravi zamak skućili, a unuka ide na studije, naravno u Beograd i ,„da se dete ne potuca po – ti domovi i s gazdariceˮ.

Srbija, naveo je taj podatak još dr Dragan Veselinov, kao profesor Fakulteta političkih nauka u svojoj knjizi „Agrarna politika”, bila je još u 19. veku „,agrarno prenaseljena zemljaˮ. Danas, nažalost, takoreći zemlju nema ko ni da obrađuje. Teško da će i agitprop Milana Krkobabića očuvati narod na, tačnije jezički rečeno – u selu (selima). Srbija je decenijama povlačila, a nažalost i dalje povlači, totalno pogrešne poteze. Bujanje naše stanogradnje maltene nije ništa drugo do prepakovanje i to malo preostalog roda ne samo seoskih naselja već, što je takođe posledica, manjih gradskih naselja koja su vekovima bila, kako-tako, možda i najača brana migracijama prema velikim gradovima. I najnovije mere, poput gašenja posebno srednjih škola, opštinskih sudova, katastara – da ne pominjemo brutalno uništavanje industrije – i te kako su pogurale migracione talase. Da nikako ne zazvuči kao nostalgija za pokojnim socijalizmom i komunama, ali valja bar priznati da to stoji iza toga „Pošto su ti stanoviˮ ne samo u Beogradu, već i Kragujevcy, Nišu, Novom Sadu... Nema šansi da Krkobabićevo zadrugarstvo zaustavi Srbima izgleda dosuđene seobe!

Zato oni koji vode Srbiju – poslednji je čas – treba da stave prst na čelo. A nauka koja se tim bavi još i više. Prave palate po manjim opštinskim centrima danas se nude na prodaju, „sa sveˮ vrtovima i fontanama najviše za 500 do 600 evra po kvadratu, što je jedva trećina od cena golubarnika po Mirijevu ili Zemun Polju. Za svako radno mesto plaćamo investitoru i do 5.000 evra, koliko se prodaje hektar moravske zemlje. (U Vojvodini, Šumadiji, pa i okolo sve tri Morave i čitav posed sa zgradama može se kupiti za dvadesetak hiljada!). Stanove za izbeglice, bez obzira na to da li su došli iz gradova ili ruralnih krajeva, gradimo uglavnom po gradovima. Industrijom pokušavamo da rešimo probleme višestruko uvećanih većih gradova. Da li je neko ukidajući opštinske sudove i srednje škole uopšte razmišljao čime će i kako bar vezati mlade u manjim sredinama da ostanu i tu žive?

Tačna je, rekli bismo i neizbežna, činjenica da će ne tako daleko u budućnosti više od polovine čovečanstva živeti po gradovima. Ali, da li tim putem treba da ide Srbija u kojoj jedva da seosko domaćinstvo treba da živi, i to životom koji zadovoljava savremenog čoveka na uprosečenih četiri-pet hektara? Ili, da li građanin iz jedne Rače treba zbog njih ili zbog ,„gospodeˮ iz sudsko-upravne birokratije i šansi za školovanje da ,„šipčiˮ u sud u Aranđelovcu, a namernik gimnazijalac da traži stan u Kragujevcu.

Srbija i te kako treba da se ugleda i na Ameriku i, uopšte razvijen svet, ali srpski „farmerˮ još uvek tavori na svojoj zemljici ili plaća zakup, a najezda na već dvomilionski Beograd i stanogradnju logična je: to što uložiš tu uvek će vredeti i pet puta više no u kakvoj palanci...

Književnik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari11
03c5d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ш.
Баш ме занима по којој логици се села празне због броја пољопривредника?
DraganaS
Polazno rešenje je u stvari vrlo jednostavno.Država da omogući fer i poštene uslove seljacima.Ništa manje ni više,nego što to rade razvijene industrijske države .Regulisan uvoz,redovno kontrolisan i sankcionisan i evo već prvih rezulatata.Šta ?Ne radi nacionalna laboratorija?Pa o čemu pričamo gosodo.Kontrolisan izvoznički lobi ,akreditacija većeg broja izvoznika ,a ne samo par povlašćenih.Šta,promenili ste zakon ? Samo par njih može da izvozi.Ma hajte molim vas.Pisanija ,trice i kučine.
DraganaS
Nedavna slika Odbora za oporavak sela na kojoj je prosek godina oko 80 je prava slika "brige" i "logičnog "razmišljanja ove države na temu sela i odseljavanja.Budimo realni i skreni .Ni ova ni prethodna vlast nisu bile zaineteresovane.Ona prethodna je rasprodala u budzašto,privatizovala ko zna kako ,bez imalo ulaganja ,sa veštačkim subvencijama i bez prave politike za poljoprivredu .Ova sadašnja licemerno pokušava stvoriti osećaj "brige" u želji da zadrži verne glasače preko 65 godina.
Mihailo Krunić
Potičem sa sela. Možda se ova migracija mogla smanjiti i putem poteza. Recimo da je marerijal za izgradnju kuća i drugih pomoćnih objekata potrebnih poljoprivrednicima, bio oslobođen u potpunosto poreza. Takođe, da je porez za kupovinu poljoprivrede mehanizacije bio simboličan, verujem da bi bilo manje bežanja iz sela. Evo bi možda smanjilo migraciju, bar u nekom procenru.
Александар Михаиловић
Жалосна истина која указује на резултате владавине свих овомиленијумских власти, али, по њиховим хвалоспевима ми смо у златном добу и никада нам није било боље. Једино што нам даје шансу су пољопривреда, прерађивачка индустрија и туризам, а то уништавамо. Доказ да смо неозбиљни је и тај да Кркобабић води нешто о чему појма нема, осим демагогије и рада да се о трошку народа организује нова организациона инфраструктура ПУПС-а која ће народ поново да убеди да гласа за оне који су за разграничења.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja