„Poslednja šansa” na sudu

Baštenski stolovi puni. Konobari vredno špartaju od gosta do gosta: majke sa decom, penzioneri, poslovni ljudi... Sve njih zanima samo jedno – da li će i dalje moći da uživaju u svakom sunčanom danu u „Poslednjoj šansi”. Jer, u ovom prestoničkom restoranu u Tašmajdanskom parku već šest meseci „kuva” od neizvesnosti. Dosadašnji zakupac, firma „Adino” objekat je iznajmljivala decenijama, a poslednji put ugovor je aneksom iz 2012. produžen na period od 2014. do 2019. godine. Od 1. maja kada je on istekao „Adino” koristi restoran bespravno. Tako je, tvrdi se u saopštenju SC „Tašmajdan”, naneta materijalna šteta u iznosu većem od dva miliona dinara. Ovu napetost između vlasnika i prethodnog zakupca trebalo bi da razreši odluka suda pred kojim se vodi spor za iseljenje „Adina”.

– Oni pokušavaju da me iz ovog prostora eliminišu pritiscima različitih inspekcija i šalju mi komunalna preduzeća da isključuju vodu. Ja ih samo molim da me ne diraju dok se postupak ne završi. U našim odnosima je dosta toga nerešeno i zato sam i odbio da izađem dok se to na sudu ne razreši – odgovara Ratomir Vukadinović, vlasnik preduzeća „Adino”.

Iz SC „Tašmajdan” međutim tvrde da se pređašnji zakupac od iseljenja brani „pokušajem stavljanja znaka jednakosti između vlasnika preduzeća „Adino” Ratomira Vukadinovića i restorana „Šansa”.

Gazda Ratko, kako ga odmila zovu gosti, u ovom objektu kao privatni zakupac je od 1991. godine. I desetak godina pre toga ovde je bio u svojstvu direktora nekadašnjeg ugostiteljskog preduzeća „Stadion”. Zbog toga što ga decenijama znaju kao zakupca, gosti su minulog vikenda i uzbunili javnost saznavši da je, licitacijom, izabran drugi gazda „Šanse”.

– Postupak javnog nadmetanja sproveden je u skladu sa Zakonom o javnoj svojini, objavljivanjem oglasa sa pozivom za javno nadmetanje u najtiražnijem dnevnom listu. Uslove koje je zakupodavac postavio za učešće u javnom nadmetanju ispunjava na stotine ugostiteljskih preduzeća. Na javnom nadmetanju postignuta je dva i po puta viša cena od one koju je plaćalo preduzeće „Adino”, što govori u prilog neupitnoj tvrdnji da SC „Tašmajdan” svakako nije imao ekonomski interes da nastavi da daje u zakup prostor po nižoj ceni, a što je bila želja vlasnika preduzeća „Adino”–  navodi se u saopštenju „Tašmajdana”.

U njemu piše i da je u „skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, preduzeće ’Adino’ blagovremeno i u roku obavešteno o prestanku važenja aneksa ugovora o zakupu protokom vremena, kao i da će zakup biti ponuđen najpovoljnijem ponuđaču putem javnog nadmetanja”. Sportski centar „Tašmajdan” napominje i da je za vreme trajanja dosadašnjeg ugovora o zakupu cena bila višestruko niža od tržišne.

Vukadinović, međutim, tvrdi drugačije. Kaže da je zakupninu redovno izmirivao i da je u objekat za sve te godine uložio dosta novca. Napominje da je sportskom centru 12. marta poslao dopis u kome traži produženje ugovora ili sačinjavanje novog, onako kako oni predlože.

– Njihov odgovor bio je kratak, bez obrazloženja. Rečeno je da nemaju ekonomski interes da ugovor produže i da smatram ugovorni odnos završenim. Oni kao javno preduzeće koje je formirao grad nemaju ekonomski interes da produže sa mnom ugovor pod uslovima koje mogu da formiraju slobodno, predlažući visinu zakupnine i formu ugovora? Meni nije jasno kako je to normalno – čudi se vlasnik „Adina” koji kaže da je za licitaciju sprovedenu u aprilu čuo tek pre desetak dana. Da je za javno nadmetanje znao i ranije, naglašava, ne bi mogao da se prijavi, pošto je uslovima bio „u startu eliminisan”.

– Pisalo je da učesnici konkursa moraju imati minimum 50 zaposlenih, ukupan promet u poslednje tri godine od 150 miliona dinara i takve nebuloze. Kako je licitacija održana, ko je na njoj učestvovao i koji iznos je izlicitiran, nemam pojma. Zar se poslovnom partneru sa kojim radite 25 ili 30 godina propisuju takvi uslovi? – revoltiran je Vukadinović.

„Politika” je juče pozvala direktora SC „Tašmajdan” Milana Novovića kako bi saznala ko je novi zakupac koji je ove uslove uspeo da ispuni. Novović je rekao da mu uputimo pitanja, ali umesto njegovih odgovora stiglo je saopštenje SC „Tašmajdan” u kome se između ostalog navodi da „dok traje sudski spor sportski centar će se uzdržati od daljih komentara”.

Mediji su prethodnih dana kao novog zakupca pominjali Predraga Rankovića Peconija, biznismena za kojeg se spekuliše da je, između ostalog, vlasnik i hotela „Kasina”, restorana „Butik” i nekoliko kafana u Skadarliji. Čak i da je tačno da će kiriju za „Šansu” plaćati Peconi, nije jasno zašto bi to bila tajna ako je postupak javnog nadmetanja sproveden u skladu sa zakonom, kao što se navodi u saopštenju SC „Tašmajdan”, kao i zašto bi bilo kome ko posluje u skladu sa pravilima tržišne utakmice zasmetalo što je sportskom centru ekonomski interes prioritet.

Uostalom, SC „Tašmajdan” kao ustanova koju je osnovao grad ima obavezu da se ponaša domaćinski.

Restoran „Poslednja šansa” prema važećim urbanističkim pravilima ostaje na tom mestu bez mogućnosti da se širi u visinu ili širinu. Plan detaljne regulacije koji obuhvata Tašmajdanski park usvojen je 2001. godine i urbanisti su tada dali smernice da ni „Poslednjoj šansi”, ni „Maderi” niti zgradama prekoputa Pravnog fakulteta tu nije mesto, kaže Vuk Đurović, rukovodilac izrade plana Bulevara kralja Aleksandra između Takovske i Sinđelićeve ulice.

– Jedini objekat koji treba zadržati u parku jeste zgrada Seizmološkog zavoda. Prema tom planu, nije dozvoljeno zidati nove niti nadziđivati postojeće objekte u parku poput „Madere” ili „Poslednje šanse”. Stav komisije za planove tada je bio da ti objekti ostaju na tom mestu dok traju. „Poslednja šansa” je mali restoran za razliku od „Madere” koja je čir u parku – ističe Đurović.

Kada bude okončan sudski spor, navodi SC „Tašmajdan”, u bašti restorana biće postavljen spomenik Vasku Popi kako je to oktobra prošle godine najavljeno. I ime restorana, veruju u „Tašu”, ostaće isto.