petak, 06.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:52

O Ristu Stijoviću u SANU

Autor: Milica Dimitrijevićponedeljak, 18.11.2019. u 10:00
Ристо Стијовић, Девојчица, 1936.

Risto Stijović (1894–1974), poznat po prikazima delikatno modelovanih ženskih figura i animalističkih motiva, akademik i vajar koji je ostavio ozbiljan trag na našoj umetničkoj sceni, biće tema skupa koji se danas u 11 sati održava u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. U Svečanoj sali o Stijovićevom stvaralaštvu, a povodom 125 godina od njegovog rođenja, govoriće Svetomir Arsić Basara, njegov kolega, Jasna Jovanov, istoričarka umetnosti, izlagaće na temu „Risto Stijović, od pariskih sokaka do palate Luksor”, Vera Grujić, muzejski savetnik, upoznaće nas sa delima ovog autora koja se čuvaju u Narodnom muzeju u Beogradu, dok će se Nikola Kusovac baviti temom „Moji susreti sa Ristom Stijovićem”. Biće prikazan i film RTS-a naslovljen imenom umetnika, a urađen po scenariju Vere Ristić.

Jed­na od skulp­tu­ra Ri­sta Sti­jo­vi­ća ko­ja se ču­va u SA­NU (Foto SANU)

Stijović, čija se dela nalaze u poznatim muzejima i kolekcijama i koji je u svom vajanju koristio klasični materijal, često radeći u retkim vrstama drveta i mermera, rođen je u Podgorici, a u Beogradu je 1912. upisao vajarsko odeljenje Srpske slikarske škole. Pridružio se srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu i učestvovao u povlačenju preko Albanije. Od 1916. godine školovao se na francuskim umetničkim školama, prvo u Marselju, potom u Parizu, gde je pronalazio inspiraciju u slikama Pola Gogena, Amadea Modiljanija, egipatskoj umetnosti i stvaralaštvu Dalekog istoka. Redovno je izlagao po pariskim salonima. U Beograd se vratio krajem dvadesetih godina prošlog veka, gde je radio kao profesor u Trećoj muškoj gimnaziji. Bio je član mnogih umetničkih udruženja, između ostalog i grupe „Oblik” (gde su pripadali najznačajniji srpski umetnici u periodu između sva svetska rata, poput Jovana Bijelića, Save Šumanovića, Mila Milunovića, Tome Rosandića, Petra Palavičinija, Nikole Dobrovića…). Na svetskoj izložbi u Parizu dobio je Gran pri za skulpturu (1937), a njegova dela, monografski na okupu mogla su biti viđena 2006. na postavci u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog i retrospektivno u Galeriji RTS-a 2011. godine.


Komentari0
05cb2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja