Letonac sa srpskim srcem

Koncert „Stara ruska i srpska nova godina” rezultat je mog višedecenijskog prijateljstva sa Srbijom, srpskom kulturom i ovdašnjim muzičkim prijateljima. Program će biti srpski i ruski: novogodišnji, kaže za „Politiku” dirigent Ilmar Lapinš koji će u sutra uveče (19.30 sati) na sceni zemunskog Madlenijanuma „predvoditi” Državnu irkutsku filharmoniju na koncertu „Stara ruska i srpska nova godina” uz nastup eminentnih solista.

Na ovom koncertu kojim Madlenijanum ujedno počinje ovogodišnju koncertnu sezonu zemunsku publiku čeka zanimljiv program ruskog repertoara sa retko predstavljenim delima kod nas koje će izvesti Aleksej Tihomirov, solista iz Rusije, dok će pojedine arije, poput one iz opere „Knez Igor” pevati naši solisti: bariton Željko Andrić, mecosopran Jadranka Jovanović koja će izvoditi stare srpske narodne pesme, kao i bas Ivan Tomašev. Ulaznice za ovaj koncert su besplatne, a isti program Gubernatorski simfonijski orkestar iz Sibira održaće i u ponedeljak uveče, 13. januara na sceni SNP-a u Novom Sadu.

Ilmar Lapinš, poreklom Letonac ima i te kako zanimljivu biografiju. Rođen je u Rigi gde je završio srednju specijalizovanu muzičku školu „Emils Darzinš”. Živeo je u ulici koja se sada zove Bruninijeku (ranije Sarkanarmijas). To je bila dirigentska ulica, priseća se Lapinš. U njoj su stanovali Aleksandrs Vilumanis, Leonids Vigners, Vasilij Sinajski. Nešto kasnije neumorni Lapinš putuje u Lenjingrad da na Državnom konzervatorijumu studira na fakultetu za orkestarsku muziku i dirigovanje. Mislio je da će se po završetku studija vratiti kući, ali je ispalo drugačije: ostao je u Rusiji. Jednostavno, obuzela ga je i privukla ruska kultura.

– Da, rođen sam u Rigi, radim u Rusiji, imam austrijsko državljanstvo. Možda imam i srpsko srce! U vreme odrastanja bio sam čvrsto ubeđen da će moja životna priča biti isključivo u vezi sa mojim rodnim gradom: Rigom. Stvarnost je, ipak, bila drugačija, priča Ilmar Lapinš i ujedno konstatuje:

– Letonac u Rusiji. Kako? Prvo mi smo susedi i naši kulturni okviri su dosta slični. Evo, recimo, većina kompozitora sa mog podneblja školovala se u Sankt Peterburgu, kao recimo Emils Darzinš, a Jazeps Vitols je bio profesor Sanktpeterburškog konzervatorijuma.

To nije sve kada je u pitanju intrigantni Ilmar Lapinš koji je 1973. godine magistrirao na Moskovskom državnom konzervatorijumu u klasi velikog dirigenta Borisa Hajkina. Bio je asistent glavnog dirigenta Jaroslavske državne filharmonije, da bi 1975. bio imenovan za glavnog dirigenta Tatarskog državnog akademskog teatra opere i baleta „Musa Džalil”. Lapinš je 13 godina posvetio Boljšom teatru u Moskvi u kome je radio od 1970. do 1983. godine. Dok je Ilmar Lapinš bio u Boljšom teatru desio se i jedan tragikomičan slučaj. Morao je da napusti teatar budući da je 1979. zaposlenima u pozorištu zabranjeno putovanje u inostranstvo.

– Boljšoj teatar gostuje u Parizu, treba da dirigujem „Kamenog gosta” Dargomižskog, veoma složenu predstavu, a meni ne dozvoljavaju da napustim zemlju – često se priseća Lapinš uz objašnjenje:

– Ispostavilo se da je pre toga na Zapadu ostao baletski igrač iz Rige Aleksandar Godunov. A pet godina ranije na Zapadu je ostao i Miša Barišnjikov, takođe iz Rige.

Posle toga je Lapinšu bio zabranjen izlazak iz zemlje jer se bekstvo na Zapad još jednog umetnika iz Rige jednostavno ne bi moglo podneti. Ipak, dirigentu je dva puta dozvoljeno da ode u inostranstvo: u prijateljsku Mongoliju.

Sticajem okolnosti 1990. godine Ilmar Lapinš odlazi u Jugoslaviju, a zatim u Austriju gde radi kao savetnik za Bosnu i Hercegovinu, kao glavni dirigent i umetnički rukovodilac Bečkog novog kamernog orkestra, odnosno kao dirigent Bečke kamerne opere. Od 1998. do 2000. godine radi kao dirigent u Teatro Filharmoniko di Verona (Italija). Do odlaska u Irkutsk bio je dirigent muzičkog pozorišta u gradu Klajpeda (Litvanija). Od 1. avgusta 2009. glavni je dirigent Irkutske oblasne filharmonije. Zaslužni je umetnik RSFSR, počasni građanin Republike Austrije, nosilac je medalje prijateljstva naroda Mongolske Narodne Republike…

– U Sibir sam došao dobrovoljno. Čovek u principu navikne na sve. Čak i na 49 stepeni ispod nule. Moja muzička simpatija je sva dobra muzika: Čajkovski, Brams, Binički, Hristić. Tu su i džez pijanisti Erol Gardner i Oskar Pitersen. Obožavam narodnu muziku svih naroda. I najboljeg svetskog pevača narodne muzike: Predraga Cuneta Gojkovića, poručuje Ilmar Lapinš.